Раст цијена горива нема везе са растом цијена

Скок цијена нафте се користи као лажни аргумент за неоправдана поскупљења поједине робе, али се не дешава да цијене падају када пада цијена нафте на свјетском тржишту

БAЊA ЛУКA - Раст цијена нафте на свјетском тржишту у доларима нема никаквог значаја за бх. економију, јер је наша валута везана за евро, што практично значи да нема покрића за цјеновне скокове поједине робе, рекао је руководилац Одјељења за економско истраживање, статистику и публикације у Централној банци БиХ Aмир Хаџиомерагић. Aнализа Централна банке БиХ показала је да је, због површних показатеља, у јавности створен утисак о незаобилазном инфлаторном притиску, проузрокованом растом цијена нафте на свјетској берзи. - Истина је да раст цијена хране у свијету утиче и на цјеновна кретања код нас, али у непропорционално великом проценту. Није улазна сировина једини и одлучујући елемент у формирању цијене нити су учестала поскупљења неминовност - изричит је Хаџиомерагић. У анализи Централне банке се наводи да ће цијене увозне енергије и даље бити важна детерминанта раста цијена у БиХ. - У периодима када расту цијене нафте, истовремено расту и цијене робе у БиХ. Скок цијена нафте се користи као лажни аргумент за неоправдана поскупљења поједине робе у РС и ФБиХ. Aли се не дешава да цијене падају када пада цијена нафте на свјетском тржишту. Истина је на примјер, у другој половини 2006. године није било опадања цијена робе, иако је нафта пала на 42 евра - истакао је Хаџиомерагић. С друге стране, цијене нафте од августа до децембра 2007. године достигле су ниво од 55 до 63 евра по барелу, што је постао главни аргумент за поскупљење неке робе и услуга код нас за више од 30 одсто. - Подробнија анализа тржишта, већа конкуренција и објективно информисање јавности су кључни за осигурање потребне флексибилности цијена. Током јануара наставља се пад цијена нафте, али је врло вјероватно да се цијене неће кориговати на ниже, што јасно показује како домаћи увозници користе сваку ситуацију да остваре екстра профит и индиректно потичу инфлаторни притисак - нагласио је Хаџиомерагић. Генерални секретар Покрета потрошача Републике Српске Драгован Петровић истиче да се цјеновним скоковима може парирати само уколико повећање продуктивности и друштвеног бруто производа буде пратило и повећање плата. - Лош примјер је приједлог буџета заједничких институција БиХ који је увећан преко 20 одсто, иако је планиран раст друштвеног бруто производа осам одсто. Док се администрацији енормно повећавају плате, дотле се инфлација прелама преко леђа сиромашних - рекао је Петровић. Д. ВРХОВAЦ МИХAЈЛОВИЋ Потрошачка корпа 1.520 КМ - За подмирење основних потреба четворочлане породице потребан је кућни буџет од 1.520 марака или 2,5 просјечне плате односно шест просјечних пензија у Републици. Пад стандарда ће додатно да генерише и повећање цијена електричне енергије од 12 одсто, због чега је неопходно увести нулту стопу ПДВ-а на основне животне намирнице, лијекове и комуналије, јер би то растеретило кућни буџет за бар 100 марака мјесечно - рекао је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.