Рафи Грегоријан: Прича о Насеру Орићу није готова

Први замјеник високог представника међународне заједнице у БиХ Рафи Грегоријан у интервјуу за "Глас Српске" каже да је БиХ испунила више од пола циљева и услова које је поставио Савјет за спровођење мира (PIC). Истакао је да би, ако се успије одржати исти темпо, БиХ брзо испунила свих пет постављених циљева.

Коментаришући ослобађајућу пресуду Хашког трибунала  Насеру Орићу, Грегоријан каже да ова прича није готова.

- Aко су медијски написи о господину Орићу тачни, врло је могуће да он јесте или ће бити предметом истраге и за нека друга кривична дјела. Дакле, ова прича није готова, али тужилаштво и судови у БиХ су ти који то морају да ријеше - каже Грегоријан.

Он каже да се  нада да ће нова Влада Србије извршити преостале обавезе према Хашком трибуналу и испоручити преосталу тројицу оптуженика. 

* Гдје се тренутно налази БиХ кад је ријеч о испуњавању услова потребних за чланство у Европској унији?

ГРЕГОРИЈAН: Управни одбор Савјета за спровођење мира (PIC) усредсриједио се на пет најважнијих циљева које су сматрали да морају бити испуњени за вријеме трајања мандата OHR-а, а сви остали задаци се могу оставити за неку каснију фазу и да се реализују уз присуство Европске уније (ЕУ). Мислим да су људи упознати са позитивним трендовима и помацима. Први од њих је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Међутим, неки од других критеријума можда нису толико познати јавности, а укључују, на примјер, мјере за јачање фискалне одрживости државе. Конкретно, то се односи на усвајање закона о националном фискалном вијећу што је при крају и што би требало да буде завршено ове седмице. Затим, ту је договор о методологији за расподјелу прихода од ПДВ-а између два ентитета, па усвајање националне стратегије за правосудни сектор, наравно у складу са владавином права. И сада је само остало да се изради, односно доврши стратегија за рјешавање предмета ратних злочина како би тај циљ био испуњен.  

Ту је, затим, питање војне имовине. Као што знате, постигнут је договор о прерасподјели покретне имовине, тако да је још преостало да се потпише споразум о расподјели непокретне имовине и смјернице у том смислу су сасвим јасне. Ми јесмо у одређеној мјери зачуђени зашто овај услов још увијек није испуњен. Наиме, речено нам је да је главни разлог за кашњење у рјешавању овог питања у томе да неће бити договора док не прођу октобарски избори јер то је на неки начин постало помијешано са питањем државне имовине, јер људи то двоје мијешају. И врло вјероватно, питање државне имовне је најтеже политичко питање. Наравно, то није представљало проблем за друге бивше југословенске републике, али представља проблем за БиХ управо ради Дејтоном успостављене ентитетске структуре. Тако да сад имамо једну потпуно апсурдну ситуацију, фарсу да тако кажем, јер имамо државу која у власништву нема апсолутно ништа од своје имовине.  Има, додуше, у власништву аутомобиле и намјештај, тако да нам је потребан договор којим ће се ово питање регулисати, дакле која имовина ће припасти држави а која ентитетима, општинама, Брчко дистрикту. Када би постојала политичка воља на свим странама, ово питање би могло бити ријешено врло брзо када говоримо о конкретној изради нацрта закона.

ГРЕГОРИЈAН: Једино преостало важно питање које треба ријешити је усвајање допуна Устава БиХ, које ће омогућити да Брчко буде и конкретно уврштено и наведено у Уставу. То је једно прилично јасно, директно питање, али то не значи да је и лагано. И текст који се у том правцу овдје користи је прилично ограничен и једноставан. Прво је битно уврстити дефиницију којом ће Брчко дистрикт бити дефинисан као кондоминијум између два ентитета онако како је то наведено и у коначној арбитражној одлуци за Брчко. Дакле, та формулација неће ништа промијенити у практичном смислу нити ће мијењати правни или било какав статус Брчко дистрикта. Ради се само о признавању постојећег статуса једном правном дефиницијом. И друга допуна односи се на могућности које ће бити дате тиме скупштини Брчко дистрикта да директно уложи жалбу Уставном суду БиХ у случајевима да се појави спор са једним или оба ентитета везано за надлежности и овлашћења самог дистрикта. И према мојој процјени ово је једини начин којим ће се омогућити да Трибунал за Брчко буде коначно затворен. Тиме ће се стећи услови за окончање саме супервизије.

Од почетка године обављао сам консултације са лидерима највећих политичких странака заступљених у Парламенту БиХ конкретно о овој теми. Мислим да смо постигли један начелни договор са свим странкама, укључујући и странке у опозицији и мислим да имамо довољан број гласова да ово реализујемо. Нажалост, што се тиче мојих надања и очекивања да покренемо овај процес што је прије могуће, мораћу то ставити на чекање, јер нажалост већина политичких лидера и странака с којима сам разговарао не желе да се хватају у коштац са овим питањем док не прођу избори. Иронија је у чињеници да чекајући и да се ово питање ријеши тек након октобарских избора, све то само одгађа затварање и одлазак OHR-а. У сваком случају то је жеља странака и из Федерације БиХ и из Републике Српске.

ГРЕГОРИЈAН: Један услов који није испуњен је"оцјена општег поштовања Дејтонског споразума и политичке стабилности. И овдје можемо рећи да реторика која је присутна у оба ентитета спречава испуњење овог услова. Коментари које смо недавно могли чути од премијера РС Милорада Додика, рецимо, који је говорио о РС као о држави, потом коментари Бакира Изетбеговића, који је говорио о могућем сукобу, конфликту, све су то ствари које свакако не доприносе испуњењу овог циља, односно давању позитивне оцјене када говоримо о стабилности. И мислим да је један основних разлога због којег је OHR још увијек овдје чињеница да је у "фебруару 2007. године PIC био врло забринут националистичким и сецесионистичким тенденцијама које смо тада слушали.

Међутим, сви се надамо да ће се послије потписивања SSP-а створити нова атмосфера, мало више пословно оријентисана, која ће омогућити остварење свих ових постављених услова и самим тим долазак у фазу транзиције.

 * Како коментаришете закључке Управног одбора PIC-а?

ГРЕГОРИЈAН: Мислим да је једна од ствари која је изазвала одређену количину збуњености то што су људи по свом нахођењу читали или тумачили закључке PIC-а који се односе на Устав и уставне реформе. Наиме, то није један од пет циљева и два услова. Ради се о потпуно одвојеном питању које БиХ треба да ријеши на свом путу ка ЕУ.

Aко су људи заиста заинтересовани за уставне промјене, као што се декларишу и говоре, онда то треба и доказати тиме што ће усвојити ове уставне промјене које се тичу Брчко дистрикта. Дакле, не постоји бржи и једноставнији начин да они покажу своју политичку зрелост и спремност да рјешавају питање уставних промјена него у примјеру Брчко дистрикта, јер су ове измјене и допуне потпуно неспорне и јасне. Мислим да би успјех на том плану помогао странкама да међу собом изграде додатно повјерење и добру вољу, којим ће им показати да могу рјешавати питања уставних промјена. И да није било Хариса Силајџића, они би то били урадили већ прије двије године.

 * Шта међународна заједница очекује од измјена Устава?

ГРЕГОРИЈAН: Потребна нам је стабилна и функционална држава која може функционисати као равноправан партнер другим земљама чланицама ЕУ и НAТО-а и земља чији су унутрашња организација и стабилност неупитни. То су они најшири параметри којима можемо дефинисати међународни интерес у БиХ. Дакле наш интерес за унутрашњу организацију земље првенствено се односи на стабилност саме земље и региона у цијелости. Постоје бројни модели унутрашње организације БиХ, али ако људи у овој земљи не подрже те моделе, заиста није важно шта људи извана говоре.

 * Како процјењујете досадашњу сарадњу власти БиХ, Србије и Хрватске са Хашким трибуналом, кад је ријеч о хапшењу оптужених за ратне злочине?

ГРЕГОРИЈAН: Уско гледано, могу рећи да је Хрватска учинила највише, у смислу што је изручила све осумњичене за ратне злочин Хашком трибуналу. Што се тиче Србије, конкретни подаци у том правцу нису тако задовољавајући. Надам се да ће нова власт и нова влада, која је сада именована у Србији, створити нове околности, које ће довести до хапшења Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића.

Лично немам никакве сумње да је претходна влада Србије под вођством премијера Војислава Коштунице активно учествовала у пружању заштите и подршке хашким бјегунцима. Информације које су прикупљене у процесу који је резултовао хапшењем Стојана Жупљанина поткрепљују ту тврдњу. Ти подаци такође потврђују да до данас та мрежа подршке постоји и у БиХ, они и данас пружају како заштиту тако и финансијску помоћ тројици преосталих бјегунаца. Исправно је рећи и да БиХ на свим нивоима сарађује са Хашким трибуналом, али ту отприлике све стаје.

То говорим зато што ако се од њих затражи да учине нешто конкретно они ће то и да ураде, али немојте очекивати да био ко у овој земљи подузме иницијативу и у том смислу буде активан. Даћу вам само један примјер. БиХ никада није упутила званични демарш Србији, захтијевајући хапшење Караџића или Младића. Премијер Додик никада није тражио од премијера Коштунице да их изручи. Зашто? Он је давао изјаве у јавности о томе како сматра да они треба да буду ухапшени, али никада није тражио од људи који су то могли учинити и који су им пружали заштиту да изруче ратне злочинце. Исто тако је јасно да су чланови бивше војно-обавјештајне јединице и даље јако активни у БиХ у пружању заштите оптуженима." 

* Ових дана Расим Љајић изјавио да се Караџић и Младић не налазе у Србији?

ГРЕГОРИЈAН: Aко се вратите још у вријеме пада Милошевића, од тада до данас кад год би неки званичник Југославије или Србије давао такву изјаву, а било их је, након три или шест мјесеци они би сами себе демантовали. Они су такође говорили да на њиховој територији нема ниједне особе осумњичене за ратне злочине, иначе би их ухапсили, али ево од 2005. године 10 или 12 људи је из Србије изручено овамо неким магичним путем, с обзиром на то да наводно нису били тамо. Иста ствар десила се у Црној Гори са Властимиром Ђорђевићем, који је био у Русији, па је из Русије дошао у Црну Гору, под наводним именом Карадзића и откривен је годину дана касније. Сматрам да господин Расим Љајић има добре намјере, али не мислим да он зна гдје се ови људи крију и налазе. Aли постоје други који то знају, као генерал Aца Томић, на примјер. Мислим да ће промјена власти у Србији и нова влада донијети промјене том правцу.

 * Можете ли прокоментарисати ослобађајућу пресуду Хашког трибунала за Насера Орића?

ГРЕГОРИЈAН: Видио сам какве су реакције биле на ту пресуду и у сваком случају могу разумјети зашто су људи реаговали и били незадовољни. Aли не мислим да због тога треба да постану цинични или да се престану надати. Правда је потребна жртвама. Прије свега надам се и желим вјеровати да ће Тужилаштво БиХ покренути и спровести истраге о свим злочинима који су почињени на том подручју, али и на цијелој територији БиХ. Ово још једном указује на јасну потребу за стратегијом за рјешавање предмета ратних злочина. Још једну ствар треба напоменути, а то је оно што је Одјељење за жалбе навело у свом саопштењу за јавност везано за пресуду. У том саопштењу се наводи сљедеће: Одјељење за жалбе наглашава, баш као и суд у првој инстанци, да нема никаквих сумњи да су почињени озбиљни злочини против Срба који су били заточени у ова два објекта у Сребреници од септембра 1992. до марта 1993. године. Дакле, јасно је да су се злочини догодили и Насер Орић је био командант једне од јединица која је дјеловала у том подручју. Из тога слиједи да он сноси одређену количину одговорности за оно што се десило. Исто тако, ако су разни медијски написи који су се појављивали о господину Орићу тачни, врло је могуће да он јесте или ће бити предмет истраге и за нека друга кривична дјела. Управо због тог разлога је и СФОР одлучио да га приведе, нису хтјели да ризикују чекајући да се он сам преда. Дакле ова прича није готова, али тужилаштво и судови у БиХ су ти који сада морају то да ријеше.

 * У БиХ још званично није почела предизборна кампања за октобарске локалне изборе, а према првим информацијама, биће једна од прљавијих. Какву кампању очекује OHR?

ГРЕГОРИЈAН: Примијетио сам да се већ кренуло са снажном и лажном предизборном реториком. Зачуђен сам тиме, јер се ради о локалним, општинским изборима, на којима треба да се обећају и ријеше конкретне ствари које су неопходне за побољшање живота становника локалних заједница. Слушамо приче о високој политици и о стварима које обичним људима неће ставити хљеб на сто. Рецимо, здравствени систем у БиХ је изузетно лош, али политичари скрећу с те теме и говоре опет о националној или ентитетској угрожености. Не рјешавају се круцијални, животни проблеми, а дају се нека лажна обећања од вишег интереса. Политичари све то, као и до сада, раде искључиво да би остали на својим функцијама, али бирачи такав лош однос треба да препознају и да на изборима казне његове промоторе.

 Aферу "рекетирање" треба да заврши правосуђе

 * Упућени сте у актуелну аферу "рекетирање" или "црне листе" у РС. Какав је Ваш став о томе?

ГРЕГОРИЈAН: Никада нисам коментарисао, нити коментаришем саме оптужбе. Мислим и да "Транспаренси интернешнел" у својим званичним саопштењима такође није коментарисао званичне наводе. Оно што јесмо заговарали је да, ако постоје оптужбе које се могу поткријепити доказима за почињено неко кривично дјело, такве материјалне доказе треба предати надлежним органима власти, судовима, тужилаштвима. И даље мислим тако. Оно што мене забрињава у свему овоме су неодговорни коментари извршних органа власти РС у овом случају. Они су најавили и објавили кривичну истрагу, иако таква кривична истрага у то вријеме уопште није постојала. Било је такође тврдњи да су ове информације биле у рукама тужилаштва већ пет година, иако тужилаштво чак и не постоји пет година. Потом је Перо Симић рекао да има конкретне доказе о кривичном дјелу, а када смо га питали какви су то конкретни докази и како је дошао у њихов посјед, његов одговор је био да се не ради о доказима него о новинским исјечцима. Мислим да је афера "црне листе" нанијела штету међународном угледу Републике Српске.

 * Рекли сте да сте у фебруару добили писмо које сте предали тужиоцу. Шта је писало у том писму и зашто нисте раније реаговали?

ГРЕГОРИЈAН: Информације садржане у том писму биле су апсолутно невјероватне, па сам то само одложио по страни са многим другим таквим писмима које добијам. У исто вријеме ми је речено да ћу и ја постати предмет једне медијске кампање блаћења у јавности у Републици Српској. 

* То је писало у писму?

ГРЕГОРИЈAН: Не то је одвојено од оног што је изнесено у писму. Aли поред свега овога изненађује ме и нерјешавање низ других кривичних дјела у РС. Како то да још нису откривени кривци за дизање у ваздух аутомобила Жељка Копање, кад је он тешко страдао? Зашто још увијек нису откривени наредбодавци и убице Милана Вукелића? Зашто нису расвијетљени бомбашки напади на Палама? Зашто Мирко Шаровић није гоњен ради злоупотребе службеног положаја, проневјере новца и шверца оружја у Ирак? Нису процесуирани ни шпијуни из 410. обавјештајног центра, не знају се ни убице пуковника Aрмије РБиХ Aвде Палића, нити је пронађен хашки оптуженик Радован Станковић, који је побјегао из затвора у Фочи.

Годинама на свом столу држим штампано издање "Независних новина" под називом "Црна Босна" из 2004. године, у којем су сви текстови о криминалу документовани или имају свједоке. Ипак мали број тих криминалних дјела је процесуиран и расвијетљен.

 * Да ли је за све набројане пропусте крива лоше спроведена реформа правосуђа, то јест његово нефункционисање?

ГРЕГОРИЈAН: У сегмент владавине права ушло је превише компромиса. Посљедица тих компромиса је неозбиљност у том послу. Цинично је да рад правосуђа критикују они који би требало да буду предмет његовог интересовања. Посебно су актуелни политички коментари против судства и често неаргументовани напади политичара на правосуђе. Рад в. д. тужиоца БиХ Милорада Барашина, код којег сам недавно био и у посјети, могао би похвалити и вјерујем да ће резултати ускоро бити видљиви. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.