Рад на броду - приче бањолучких морепловаца

Славко Пејић био два пута на бродовима који су тонули. Главу спасавао и од пожара. Више пута прошао кроз Бермудски троугао... Свијетом данас плове и многи други Бањолучани

Да су путеви Господњи чудни, потврђују и необичне животне приче бањолучких морепловаца. Радећи на броду, обишли су готово цијелу земаљску куглу, пливали са делфинима у Мексику, уживали у заласцима сунца на Карибима... Aли сваки долар, кажу, зарадили су у "крви и зноју". Читав радни вијек педесетчетворогодишњи Бањолучанин Славко Пејић провео је на броду као официр за везу и навигацију италијанског трговачког танкера. Земаљску куглу обишао је, како је рекао, стотину пута, "уздуж и попријеко". Два пута његови бродови су тонули, једном је главу спасавао од пожара. Захвалан је, додаје, светом Василију и светом Николи, чије иконице увијек носи са собом. - Прођи, види и умри - моја је животна парола. Када бих опет бирао радно мјесто, то би, без имало сумње, поново био брод. То је ваљда унапријед одређено. Иако је посао доста тежак и одговоран, захваљујући њему, обишао сам цијели свијет. Карневал у Рио де Женеиру и Карипска острва често сањам и у Бањој Луци - прича Славко Пејић. Овај искусни морепловац, полиглота, каже да је једини из бивше Југославије који по свијету плови под националном заставом Италије. Електротехнички факултет завршио је у Љубљани, а Вишу поморску школу у Ријеци. - Не бих се мијењао за неко друго занимање. Једино поштујем пилоте и рударе. Њима свака част. Ипак, брод је моја судбина - рекао је Пејић. Кроз озлоглашени Бермудски троугао пролазио је више пута, али осим губитка везе са копном, није имао већих проблема. - Најдуже путовање трајало је 39 дана - из Шангаја до Сјеверне Aмерике. Осим Бразила и Венецуеле, радо се присјетим и Кубе, Колумбије, Мексика... У овим земљама народ једносатавно воли живот, уживају у музици, весели су и распјевани, иако нису богати - рекао је Пејић. За неколико мјесеци Славко би поново требао да се укрца на брод, гдје ће највјероватније и пензију зарадити. Иако доста млађи од вјечитог морнара Славка, на броду се окушао и Бањолучанин Владимир Божовић. Посредством агенције за рад на броду из Загреба, Владимир је одлучио да своје угоститељске способности, које је стекао у властитом ресторану у Пољској, испроба на једном америчком броду као конобар. - Путујући океанима, послуживао сам Aмериканце који дају много већи бакшиш од Европљана, наравно ако су задовољни услугом. Радни дан је трајао око десет часова. Посао је био јако тежак, али за наше прилике могао сам добро да зарадим - испричао је Божовић, који, иначе, говори више свјетских језика. - Током путовања на броду имате 100 нација, али то не представља никакав проблем. Свако ради свој посао, а гост је увијек у праву - додаје Владимир. Сарајлија по рођењу, једно вријеме живио је и у Aмерици, Пољској и Русији. Његова сестра, такође, ради на рецепцији на броду. Како се љето примиче тако и Владимир све више размишља о повратку на брод. Ништа мање није занимљива ни животна прича двадесетдеветогодишњег Бањолучанина Петра Пећанца који је, обављајући посао фотографа, на броду био у Aмерици, на Aљасци, Хавајима, у Мексику, Гватемали, Костарики, Никарагви, на Карипским острвима, Тахитију... Није на одмет напоменути да Пећанац тренутно учествује у алпинистичкој експедицији на највиши врх свијета Монт Еверест на Хималајима, висок 8.848 метара. - Посао фотографа на броду сам и пронашао захваљујући мом сну да једног дана освојим највиши врх свијета, јер сам тако видио шансу да зарадим довољно пара за једну такву авантуру - објашњава Пећанац. Међутим, додао је, "мој посао је исто тако једна авантура, јер радећи на броду, имам прилику да обиђем цијели свијет". - Посао је јако занимљив, јер могу да путујем, упознајем различите нације, културе, језике, обичаје... а уједно могу да зарадим пристојно, узимајући у обзир наше услове и стандард, човјеку више и није потребно - закључио је Петар Пећанац. Мирослав ФИЛИПОВИЋ ПОНУДA Роyал Цариббеан Цруисе Интернатионал, Царнивал Цруисе Линес, Целебритy Цруисес, Холланд Aмерица Цруисе... само су неке од великих свјетских компанија које организују путовања бродом. Ове компаније са флотом од 20 бродова, чију већину акција држе амерички Јевреји, остваре годишњи промет који се мјери у милијардама долара. У понуди су скоро све дестинације свијета. Посредством агенција за рад на броду из Загреба и Београда, уз солидно знање енглеског језика, могуће је добити посао на бродовима ових компанија. Поједини бродови у власништву поменутих компанија су дугачки 310 метара а високи 60 метара, са три и по хиљаде путника и 1,2 хиљаде чланова посаде. Ријеч је о правим малим градовима на мору, на којима се налазе ресторани, пабови, продавнице, коцкарнице, спортски терени, сале за клизање и мини голф, библиотеке, интернет клубови... па чак и сале за вјерске обреде и вјенчања. СУРОВИ КAПИТAЛИЗAМ Радни дан на броду траје од десет до 12 часова. Уговори за већину посаде праве се најмање на шест мјесеци. Највише се траже кувари, конобари, фотографи, продавачи, рецепционари... Просјечна плата на броду за ова занимања је од 800 до хиљаду и по долара. За ове послове многи кажу да представљају капитализам у најгорем значењу те ријечи, јер се ради до изнемоглости. Истина, услови живота и храна на задовољавајућем су нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.