Пун кофер неспроведених судских одлука у БиХ

Стразбур - Представници 47 земаља чланица Савјета Европе испитаће како се спроводе одлуке Европског суда за људска права у 18 земаља, међу којима је и БиХ, гдје је до сада утврђено да није примијењено 26 одлука, од којих је шест под појачаним надзором ове европске институције.

Дводневно засједање Комитета министара Савјета Европе заказано је за 5. март ове године, а предложено је да се испита како се одлуке Европског суда за људска права извршавају у Албанији, Белгији, БиХ, Бугарској, Француској, Грузији, Грчкој, Ирској, Италији, Малти, Пољској, Португалији, Румунији, Русији, Србији, Словенији, Турској и Украјини. Пред министрима Савјета Европе наћи ће се и 26 одлука које БиХ није имплементирала.

Најкрупније питање које се налази пред БиХ је "случај Сејдић-Финци". Одлуком Европског суда за људска права властима БиХ је наложено да измијене Устав и изборно законодавство и доведу их у склад са Конвенцијом о људским правима без икаквог одгађања.

У Републици Српској постоји консензус да "случај Сејдић-Финци" треба да буде ријешен по принципу да се задржи директан избор чланова Предсједништва БиХ и то једног из Републике Српске и два из ФБиХ, као и проширење Дома народа за три делегата из реда осталих.

Приједлог из РС сматрају прихватљивим и подносиоци апелације Дерво Сејдић и Јакоб Финци. Рјешавање овог питања и даље кочи ФБиХ, гдје представници политичких партија не могу да  се усагласе.

Поред "случаја Сејдић-Финци", који датира од 22. децембра 2009. године, те одлуке "Токић против БиХ" од 8. октобра 2008. године, ту је још пет одлука под појачаним надзором.

- Под појачаним надзором Савјета Европе су и случајеви "Ал Хусеин против БиХ", "Чолић против БиХ", "Докић против БиХ", "Маго против БиХ" и "Рунић против БиХ" - наводи се у извјештају Савјета Европе.

Када је у питању предмет "Ал Хусеин против БиХ" од 9. јула 2012. године, наведено је да је поздрављена чињеница да су власти у БиХ врло брзо дале увјеравања да подносилац захтјева неће бити депортован у Сирију, као и да су власти позване да дају детаљније информације о садржају нових законских измјена.

По питању "случаја Чолић против БиХ" од 28. јуна 2010. године наведено је да је Европски суд рекао да у овом случају БиХ мора предузети мјере с циљем рјешавања проблема у вези са неспровођењем домаћих судских одлука у погледу ратне штете.

За "предмет Докић против БиХ" од 4. октобра 2010. године истиче се да је ова одлука довела до отварања великих структуралних и сложених проблема у ФБиХ.

- Постављају се одређена питања у вези са бројним војним становима који су одузети од припадника бивше ЈНА у раздобљу послије рата у БиХ. Влада ФБиХ усвојила је акциони план у марту 2011. године према којем власти тренутно предузимају мјере за идентификацију сличних случајева - истакнуто је.

У септембру прошле године донесена је и одлука у "случају Маго против БиХ", за који се наводи да још није класификован и да се не зна тренутно какво је извршење, док се за "случај Рунић против БиХ" од 4. јуна 2012. године додаје да се требају предузети мјере да би се осигурало да се накнада плата у односу на нематеријалну штету исплати онима који добијају овршне судске одлуке, те су позване власти да предузму потребне мјере у том погледу.

Након што министри држава чланица Савјета Европе размотре како се БиХ, али и друге земље које су предмет надзора, понашају у вези са примјеном одлука Европског суда за људска права, усвојиће одлуку или резолуцију у којој ће дати задатке које земље треба да испуне.

Члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламента БиХ Мехмед Брадарић рекао је "Гласу Српске" да не очекује претјерано строга упозорења.

- Резолуција Комитета министара Савјета Европе неће бити ни прва, а ни посљедња која је усвојена на тему БиХ у некој европској институцији - истакао је Брадарић.

Надзорна улога Комитета министара Савјета Европе над спровођењем одлука предвиђена је Европском конвенцијом о људским правима.

Регион

Када су у питању земље региона, највише неспроведених одлука Европског суда за људска права има Србија, која није имплементирала 99 одлука, од којих је 19 под појачаним надзором.

У Словенији постоји око 240 одлука које нису извршене, с тим да су под појачаним надзором свега три одлуке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.