Проф. др Уго Влаисављевић: Чекић подстиче расну мржњу, брука за академску заједницу

Излагање историчара Смаила Чекића у Бошњачком институту који српском народу приписује геноцидност и фашизам је скандалозно и недопустиво. То је велика брука за институције, академску заједницу и јавно мњење, који допуштају и овјеравају такве иступе.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао истакнути сарајевски интелектуалац и филозоф Уго Влаисављевић, професор онтологије на сарајевском Филозофском факултету, преводилац са њемачког и француског језика, аутор неколико књига и више десетина текстова у којима покушава да проникне у узроке посљедњих балканских ратова.

* ГЛAС: Колико је по Вашем мишљењу у овим тезама заступљен говор мржње, а колико прекрајање историје?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Овакви иступи се, без сумње, могу третирати као говор мржње, али као што знате у овој земљи то не подлијеже никаквим санкцијама. Ријеч је доиста о говору који потиче међунационалну нетрпељивост или, тачније, расну мржњу. Управо тако: расну! Јер у тврдњама професора Чекића је имплицирана извјесна расна теорија, само што она не говори о сјемену зла које је код Срба похрањено "у крви", него се бави њиховом националном културом. Новија политичка антропологија и филозофија су већ одавно освијетлиле овај феномен као нови облик расизма: савремени расисти не говоре више у биолошким категоријама, него сада у туђој култури виде разлоге за своју слијепу мржњу. Не загледају вам више у зубе, очи и косу, него вам прелиставају школску лектиру. Пошто се баве културом својих сусједа, они свој расизам радо умотавају у рухо друштвене науке и књижевне критике. Дакле, модерни расиста је по дефиницији "теоретичар", "научник", често универзитетски професор. Није небитно да Чекић наступа као историчар на научним конференцијама. За такво дјеловање потребна је и одређена клима: не само распламсали шовинизам него и озбиљна криза друштвених наука. Без псеудонауке која још од раног социјализма цвјета на нашим универзитетима не би било ни оваквих "научних излагања". О томе сам писао у својој књизи "Лепоглава и универзитет".

* ГЛAС: Као носиоце наводног фашизма Чекић означава угледне српске интелектуалце, укључујући и вођство Српске православне цркве?  

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Нема по себи ништа лоше када јавно критикујете водеће интелектуалце или вјерске великодостојнике, па чак и ако у тим критикама тврдите да су заговорници фашизма. Подсјетићу вас да сам и сам недавно доживио такву судбину у сарајевском јавном мњењу. Слобода говора у којој напокон уживам треба да допусти и такве ствари. Проблем је само како се артикулише таква критика: да ли аргументима или инсинуацијама, увредама, моралним дисквалификацијама. Управо по врсти и заснованости аргумената мјерите да ли је ријеч о научном излагању или идеолошком обрачуну. Право питање овим поводом јесте како да препознамо културни расизам у некој "критици"? По томе што барата са читавим једним народом и његовим духом! Према таквом гледишту, зло не долази од појединца него из самог крила народног бића. Водећи интелектуалци у својим исказима и дјелима само износе на видјело "колективни менталитет". Без ове категорије "менталитета" културни расизам је незамислив. Док се класични расизам бавио тијелом народа, овај новији се бави његовом душом. Битне разлике нема, јер се и један и други баве оним што је дубоко увријежено, што је сама "природа једног народа". Ријеч је наравно о митском мишљењу које се бави оним што је вјечно и непромјенљиво. То је темељни парадокс Чекићеве псеудонауке: она се бави наводним митским бићем српског народа на потпуно митски начин.

* ГЛAС: За Чекића је и "Горски вијенац" геноцидно дјело?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Културни расизам више не позива биологе и медицинаре (стручњаке за тијело) да им носе бакље у јуришним редовима него пјеснике, књижевне критичаре, психијатре и историчаре (стручњаке за душу). A његова мета су управо ти исти угледни представници тзв. хуманистичке интелигенције. Почетни акт таквог расистичког обрачуна је проналазак "дјела нељудскости", "геноцидних дјела" у културном благу "ниже врсте". Чекић не био толико сигуран у своје тврдње да неки угледни књижевни критичари и историчари нису својски радили на Његошу, Aндрићу, Ћосићу, Гарашанину итд.

* ГЛAС: Сматрате ли да је у излагању професора Чекића присутна "замјена теза". Нису ли управо Срби били жртве геноцида кроз историју, а не народ који је починио геноциде?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Када замијените Чекићеве тезе нећете добити ништа позитивно. Само ћете прећи од једног културног расизма на други. Оно што он ради поводом Сребренице неки су радили поводом Јасеновца. Не постоји такво нешто као "народ који је починио геноцид" или "геноцидни народ", изузев у расистичким гледиштима. Опасна је заблуда да можете ставити читав народ на страну извршиоца. Истина је да злочин геноцида претпоставља пријетњу опстанку читавог једног народа. A такође и извршиоца иза којег мора стајати моћна технологија смрти коју може осигурати само држава или квазидржава. Aли говорити о читавом народу, такав корак води у расизам!

* ГЛAС: Како ће се поруке које нам шаље историчар Чекић одразити у свијести српског народа?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Бојим се да размишљам о томе. Порука је уистину застрашујућа. Говорим то и као грађанин Сарајева и наставник Универзитета у чијем окриљу ради и овај професор.

* ГЛAС: Коме требају овакве тезе које заступа Чекић?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Важно је примијетити да овај "научник" није усамљен. Незамислив је без извјесне затворене и национално дефинисане академске заједнице. За овакву науку потребна је "бошњачка академска заједница", али и "српска академска заједница", бошњачка, српска и хрватска наука. Таквој науци идеалну инфраструктуру пружају данашњи босанскохерцеговачки универзитети. Чекићу се чак може одати извјесно признање за отвореност и простодушност. Он гласно и јасно говори оно што многи мисле или далеко опрезније кажу. Вјерујем да га се главни идеолози који раде у позадини чак помало и прибојавају, јер је он енфант террибле бошњачке академске и политичке сцене.

Интелектуалци

* ГЛAС: Имају ли интелектуалци право на ћутање послије оваквог излагања једног историчара?

ВЛAИСAВЉЕВИЋ: Нипошто немају. Очекујем прије свега од истакнутих бошњачких интелектуалаца да се напокон ухвате у коштац са оваквом појавом и да окончају своју предугу ћутњу. Највећу услугу таквој политици мржње би пружиле некакве српске противтезе. Не смије се насјести. Чекићева наука је маркантна појава перфидног национализма на којег указујем већ годинама. Овај се јавља у форми огорченог антинационализма, антифашизма, државног патриотизма, у којем се гаји расна мржња према онима који су означени као националисти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.