Пресуда Жупљанину 27. марта

Хаг - Трибунал у Хагу ће 27. марта изрећи пресуде бившим високим полицијским званичницима РС, Мићу Станишићу и Стојану Жупљанину, оптуженима за злочине у БиХ 1992.

Ратни министар унутрашњих послова РС Станишић и начелник регионалне полиције у Бањалуци, Жупљанин, оптужени су за убиства, прогон, мучење и истребљење Муслимана и Хрвата у БиХ од априла до децембра 1992.

У завршној ријечи, тужиоци су, маја прошле године, затражили да судије прогласе кривим Станишића и Жупљанина и изрекну им казну доживотног затвора.

Одбране су затражиле да они буду ослобођени, тврдећи да њихова кривица није била доказана током суђења.

Тужитељка Џоана Корнер оцијенила је у завршној ријечи да је казна доживотног затвора "једино примјерена" за оптужене који су 1992. одлучили да "противно својој дужности да заштите грађане" несрпске националности одлучили да учествују у прогону тих истих грађана.

Станишић и Жупљанин били су, како је маја прошле године нагласила тужитељка, "потпуно посвећени" удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Муслимана и Хрвата са великих дјелова територије БиХ, који би, по плану, ушли у нову српску државу.

Описујући убиство око 200 муслиманских заробљеника на превоју Корићанске стијене на планини Влашић, 21. августа 1992, тужитељка је подвукла да тај злочин "обједињава" све друге наведене у оптужници зато што су жртве су били Муслимани из села у околини Приједора које су српске снаге напале и освојиле, а мјештане затим затвориле у логоре у околини града.

Премда су били одмах обавјештени о злочину, Станишић и Жупљанин нису учинили ништа да се починиоци ухапсе и казне, упркос томе што су лако могли сазнати ко су они, тврдила је заступница оптужбе.

Одбране Станишића и Ззупљанина тврдиле су, супротно тужиоцима, да кривица оптужених није доказана током суђења, негирајући постојање удруженог злочиначког подухвата за прогон несрба.

"Такав удружени злочиначки подухват није постојао. Ако и јесте постојао, Станишић није био члан, није имао свијест о њему, нити га је подржавао. Напротив, ако је тај подухват постојао, Станишић је својим поступцима ометао његово спровођење", рекао је бранилац првооптуженог Слободан Зечевић.

Сличне аргументе изложили су и Жупљанинови браниоци Драган Крговић и Александар Алексић.

Не негирајући да су злочини из оптужнице почињени, обије одбране су, међутим, сугерисале да су за њих одговорни починиоци који су били под командом локалних кризних штабова у општинама попут Приједора и да Станишић и Жупљанин над њима нису имали ефективну контролу.

Насупрот заступницима оптужбе, одбране су тврдиле да оптужени нису били на време обавјештавани о злодјелима и да су, када би за њих сазнали, чинили све што су могли да истрага буде спроведена, а починиоци кажњени.

Суђење Станишићу и Жупљанину у Хагу почело је 14. септембра 2009.

Станишић се добровољно предао Трибуналу у марту 2005, а до почетка процеса и више пута током суђења био је на привременој слободи у Србији.

Власти Србије ухапсиле су Жупљанина у јуну 2008. у Панчеву и изручиле га у Хаг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.