Представнички дом о буџету институција БиХ

САРАЈЕВО – Посланици Представничког дома Парламента БиХ на хитној сједници разматрају Приједлог закона о Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2026. годину.

Приједлог закона у парламентарну процедуру упутило је Предсједништво БиХ, са захтјевом за разматрање по хитном поступку и хитна процедура је подржана.

Приједлог овогодишњег буџета износи 1,58 милијарди КМ, а за извјестиоца је именован министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић.

Образлажући хитну процедуру документа Амиџић је скренуо  пажњу на тачку која се односи на број запослених у Управи за индиректно опорезивање БиХ, с обзиром на увођење система с циљем бржег протока робе и људи, те повећање капитала БиХ кад је у питању Европска банка за обнову и развој.

Амиџић је појаснио да су Представнички дом и Дом народа усвојили законе који омогућавају и ретроактивност кад је у питању исплата примања запослених заједничким БиХ, почевши од 1. јануара ове године.

-Уколико овај документ добије подршку парламентараца, ми ћемо бити у могућности да ретроактивно исплатимо свим запосленим у институцијама увећање, односно оне заостатке, с обзиром на то да се њихове плате још обрачунавају по основици од 630, а не 690 марака- истакао је Амиџић.

Приликом израде Приједлога буџета, додао је, у обзир је узето све што је парламент усвојио.

-У обзир смо узели исплате по вишим основицама, у обзир смо узели раст регреса, у обзир смо узели раст топлог оброка, али и када су у питању трошкови превоза- рекао је Амиџић.

Када су у питању материјални расходи, навео је да су по критеријуму рационалности у односу на претходну годину умањени у износу од готово осам милиона марака у односу на претходну фискалну годину.

-Капитални издаци су 96,5 милиона марака. Што се тиче највећих повећања, логично се односе и на оне буџетске кориснике који имају највећи број запослених радника- рекао је Амиџић.

Највећи дио буџета и даље одлази на текуће издатке, чак 1,43 милијарде марака . Истовремено, бруто плате и накнаде запослених у порасту су у односу на прошлу годину укупно за скоро 98 милиона марака  и сада износе 956 милиона марака.

Највише новца међу институцијама  добија Министарство одбране БиХ и њихов буџет за ову  годину планиран је у износу од 447,3 милиона марака , што је повећање од 45 милиона марака у односу на прошлу годину.

По висини буџетских средстава слиједи Управа за индиректно опорезивање БиХ са буџетом од 182,4 милиона марака, што је повећање за више од 20 милиона марака  у односу на прошлу годину.

Значајан раст  биљежи и Гранична полиција БиХ чији буџет расте на 125,8 милиона марака, односно за додатних 9,4 милиона марака  када се упореди са прошлогодишњим.

Безбједносни сектор  у овогодишњем бужету биљежи  такође раст, па  Обавјештајно-безбједносна  агенција  (ОБА) БиХ добија 66,3 милиона марака , што је повећање од 9,4 милиона, док Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ добија  56,5 милиона марака, односно 6,7 милиона више него прошле године.

Буџет  Агенције за истраге и заштиту (СИПА) износи  49,3 милиона марака, што је   повећање од 5,7 милиона у односу на прошлогодишњи.

Министарство безбједности  БиХ готово удвостручује средства и у овогодишњем буџету и планирано је да располаже са 19,9 милиона марака, што је чак 8,8 милиона више него 2025. године.

Раст буџета биљежи и Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) БиХ која би требало да располаже са 42,1 милион марака, односно седам милиона више него лани. Повећање је планирано углавном за набавку материјала, одржавање и техничке потребе система.

Када је ријеч о правосудним институцијама, највећи буџет има Суд БиХ и то 26,5 милиона марака, што је повећање за 1,3 милиона.

Тужилаштво БиХ добија 23,9 милиона марака , односно 1,5 милиона више него прошле године. Високи судски и тужилачки савјет  БиХ располагаће са 14,1 милион  марака, док је за Уставни суд БиХ планирано 11,7 милиона марака.

Буџет Министарства правде БиХ расте на 13,8 милиона марака , уз повећање од 1,9 милиона, док затвор у Војковићима добија 17,8 милиона марака .

Централна изборна комисија БиХ добија 30,3 милиона марака, што је износ већи него иначе, због изборне године, док ће Парламентарна скупштина БиХ располагати са 29 милиона  марака, што је за 3,6 милиона више него лани.

Предсједништву БиХ планирано је 12,1 милион марака , уз повећање од 384.000 марака у односу на прошлу годину. Генерални секретаријат Савјета  министара БиХ добија 9,1 милион марака, што је 1,4 милиона више него прошле године.

Служба за заједничке послове институција БиХ такође биљежи значајан раст и долази до буџета од 30,4 милиона марака, што је повећање од 3,7 милиона.

Међу министарствима, Министарство вањских послова БиХ добива 73,9 милиона марака и повећање од 5,1 милион, док буџет Министарства цивилних послова расте на 20,5 милиона марака, односно 6,7 милиона више него прошле године.

Министарство вањске трговине и економских односа БиХ располагаће са 14,6 милиона марака.

Министарству финансија и трезора БиХ добија буџет у износу од 13,4 милиона марака, што је у односу на прошлу годину смањење за 4,5 милиона марака, а мање новца у односу на прошлу годину добива и Министарство комуникација и транспорта БиХ, којем је буџет смањен за око 1,1 милион марака, као и   Министарство за људска права и избјеглице БиХ  које ће имати  око пет милиона марака  мање него прошле године, односно 14,6 милиона марака .

Капитални издаци у буџету значајно су смањени и износе 89 милиона марака , што је чак 68 милиона мање него 2025. године. Разлог је чињеница да су прошле године била планирана велика улагања Централне изборне комисије БиХ у нове изборне технологије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.