Правосуђе нерадом и аферама узвратило на повећање буџета

Стразбур, Бањалука - БиХ годинама уназад издваја све виша новца за правосуђе, али то није допринијело подизања његове ефикасности посебно у правосудним институцијама на нивоу БиХ у којима се, умјесто тога, редају афере једна за другом.

У најновијем извјештају Савјета Европе о правосудном систему наведено је да је БиХ од 2012. до 2014. године буџет намијењен правосуђу увећала за 7,2 одсто.

- Од укупног износа новца намијењеног правосудним институцијама највише добијају судови, а затим слиједе тужилаштва. Најмање је издвајано за правну помоћ - навео је Савјет Европе.

Укупни буџет намијењен правосуђу у 2010. години износио је 99,6 милиона, а четири године касније повећан је на 114,5 милиона евра. Новчане ињекције су се посебно односиле на тужилаштва за која су издвајања од 2012. до 2014. године повећана 11,4 одсто. Као примјер наведено је Тужилаштво БиХ, којем је из буџета институција БиХ за 2010. годину издвојено 20,4 милиона, а четири године касније 23,7 милиона евра.

- БиХ је једна од земаља која је имала најзначајнија улагања у правосуђе у односу на њено богатство, мада је у посљедњих неколико година имала значајну помоћ ЕУ и других међународних донатора - наведено је у анализи Савјета Европе.

Правници упозоравају да је стање у правосуђу тренутно лошије него прије спровођења реформе правосудног сектора. Посебно апострофирају на правосудне институције на нивоу БиХ, односно Суд, Тужилаштво и Уставни суд БиХ. Истичу да су узроци таквог стања коктел нестручних људи који су доведени на челне позиције, политички утицај и уплитање представника појединих западних земаља у рад правосуђа.

Адвокат из Сарајева Владо Адамовић каже да таква ситуација није уобичајена ни нормална ни у једној уређеној држави.

- Врхунац тих односа достигнут је на релацији Тужилаштво - Суд - Министарство безбједности БиХ. Све се свело на ниво персоналних обрачуна. За то су криви људи који су недорасли својим функцијама. Судови и тужилаштва требало би да буду независни, али чак и поступци представника тих институција показују да то није тако - истакао је Адамовић наводећи да реформа правосуђа није дала резултат и да ту не може да помогне ни структурални дијалог о правосуђу, јер је у застоју и не иде правим током.

Адвокат из Бањалуке Милан Романић сагласан је са Адамовићем да је стање у правосуђу лошије него што је било прије реформе.

- Много је примјера који свједоче о лошем раду правосуђа, а посебно је критична ситуација на нивоу БиХ. Суспендовани главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић био је пун обећања да покреће поступке за ратне злочине почињене над Србима, али то је остало на обећању. Пријавио сам га и кривично и дисциплински, јер не рјешава предмет "Добровољачка улица", али је дисциплински тужилац, из неких интереса, процесуирао другу пријаву против њега. Њега су на ту функцију поставили странци иако није имао ни дана тужилачког искуства и они га сада и склањају - каже Романић и додаје да је жалосно и поразно кад се у једној земљи министар безбједности и главни тужилац препуцавају у медијима и подносе пријаве један против другог.

Првостепена дисциплинска комисија Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ суспендовала је недавно Салиховића. Скандал је настављен формирањем предмета у Тужилаштву БиХ због одржавања референдума о Дану Републике у којем је осумњичен предсједник РС Милорад Додик. Тај предмет формиран је и прије него што се Уставни суд БиХ изјаснио да ли је његова одлука у вези са Даном Републике спроведена или не.

Тим случајевима претходиле су и афере попут подизања оптужнице против судије Суда БиХ Азре Милетић за примање мита, пријављивање Канцеларији дисциплинског тужиоца тужиоца Муниба Халиловића, јер је радио на сложенијим, а не мање сложеним предметима, куповине свједока у корист оптуженог за ратне злочине Насера Орића, подизање оптужнице против директора Агенције за истраге и заштиту (SIPA) БиХ Горана Зупца, сукоби између Салиховића и предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо и стални обрачуни између Салиховића и министра безбједности БиХ Драгана Мектића.

Плата

У извјештају Савјета Европе наведено је да тужиоци у БиХ на почетку каријере годишње зараде 23.884, а они са радним искуством од 20 и више година 41.369 евра.

- Тужилац почетник има три пута већу плату од просјечне бруто плате у БиХ, а тужилац високог ранга 5,2 пута већу плату - наведено је у извјештају Савјета Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.