Повратници у ФБиХ враћају се у Српску

БAЊA ЛУКA - Проблеми као што су незапосленост, окружење у којем посебно тешко расту дјеца, али и услови живота без елементарних животних потреба као што су струја и вода, разлози су због којих се Срби повратници у своје домове у ФБиХ поново враћају у Српску.

Према подацима повратничких удружења, само у Тузланском кантону своје домове поново је напустило 200 повратника, а они који су тамо остали да живе, свакодневицу описују као "живот у резервату".

Парох маглајски Далибор Ђекић тврди да је његову парохију напустило између 15 и 20 одсто повратника и сматра да су се до сада на подручје Маглаја вратили они који су то заиста морали.

- Градимо малу цркву у селу Долац у коме је прије годину-двије било 58 српских повратничких породица, а данас их је остало тридесетак - каже Ђекић.

Додаје да Маглај најчешће напуштају млади парови који имају дјецу, како би избјегли да их шаљу тамо у школе.

- У општинској администрацији запослен је само један Србин. Нешто их је више запослених у полицији - рекао је Ђекић.

И у полицији у Кључу има покоји запослен Србин, али у општини чак ни портир или секретарица, тврди парох кључки Варнава Дамјановић.

- Срби повратници који од центра Кључа живе неких 700 до 800 метара ваздушне линије, немају струју већ десет година - рекао је Дамјановић.

Он каже да у мјесту Саница у општини Кључ живи само једно српско дијете које он учи вјеронауци, а да ни та породица не би ту живјела, да има гдје друго да оде.

У Кључу живи 40 српских повратничких породица, а српска имовина продаје се, како каже Дамјановић, за мизерне паре.

На 35 одсто територије општине Босанско Грахово Срби повратници живе без струје, иако су им куће обновљене прије 12 година. Око 3.500 Срба повратника, међу којима су углавном старији људи, живе у веома тешким условима, без права на пензије, а радно способни без посла, док ученици немају право на учење и употребу српског језика и ћирилице.

Око 3.000 кућа Срба у Мостару чека обнову, а донатора нема. У Мостару је запослено мање од један одсто Срба, иако је прије рата у овом граду живјело 18 одсто српских становника. 

На подручју Херцеговачко-неретванског кантона од предратних 37.000 Срба из избјеглиштва се вратило њих око 8.500.

И млади и високообразовани Срби повратници у Бачевиће, највеће српско село у општини Мостар, поново масовно одлазе са ових простора због обесправљености у процесу запошљавања, саопштило је Удружење за повратак Срба у ово село у Федерацији БиХ.

- Од 500 предратних становника Бачевића вратило се из избјеглиштва 80 одсто, који сада поново одлазе у Републику Српску и Србију, јер сматрају да тамо лакше могу наћи посао - изјавио је предсједник Удружења Данило Голо. 

Према подацима Савеза избјеглих и расељених РС, у ФБиХ се вратило три одсто Срба, а обновљено је свега 14 одсто њихове порушене имовине.

- Према подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, приближно 47.000 особа конкурисало је за средства за повратак. Од то­г броја, 70 одсто су Срби - рекао је предсједник Савеза Вељко Стевановић.

Проблеми

У већини општина у ФБиХ нема директних провокација повратника. Највише проблема Срби имају у Горњој Бочињи, гдје су муџахедини отворено пријетили пароху Далибору Ђекићу, а по српским имањима номаде, уништавају воће и имовину.

15.000 Срба без струје

У 70 насеља на подручју ФБиХ, 15.000 Срба повратника од Дејтона живе без струје. Најтеже стање је у општинама Босанска Крупа, Бихаћ, Сански Мост, Кључ, Босански Петровац, Босанско Грахово, Гламоч, Дрвар, Купрес, Јајце, Лукавац, Завидовићи, Кладањ и Чапљина. У више од 200 српских села у ФБиХ нико од избјеглих Срба није се још вратио, иако је од завршетка рата прошло готово 14 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.