Повратак Турске на Балкан

Београд - С времена на вријеме понеки од турских званичника пошаље и на западни Балкан поруку која по правилу узнемири духове и у Београду.

Најсвјежији “абер” стигао је од турског премијера Реџепа Ердогана који тврди да је Босна заправо једна од 81 турске провинције и да је његова обавеза као премијера да се брине и о Сарајеву.

То је изазвало узбуђење и у дијелу тамошње јавности, али и наметнуло питање није ли Ердоган само споменуо Сарајево, а заправо дијелом мислио и на Београд, пише “Политика”.

- Турска је много јака земља па и не мора много тога да крије - каже Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, и подсјећа да је она тренутно 18. економска сила свијета, а да неки прогнозирају да ће ускоро бити и међу првих десет.

- Она је своју политику доста променила у последњих двадесет година. Све до почетка овог века била је најлојалнија чланица NATO-a, а у међувремену је постала прејака и у овом тренутку она више треба NATO-u него NATO њој. Тај успех је посебно брз од када је на власт дошла Партија правде и прогреса коју води управо Ердоган - објашњава Симић.

Претходна власт Србије, оличена прије свега у Борису Тадићу, подсјетимо, достигла је, „историјски” ниво односа са овом земљом. Турска је, бар декларативно, третирана као стратешки партнер Србије, а сусрети на највишем нивоу били су учесталији него икада.

Министар спољних послова Вук Јеремић био је дио трилатерале у којој су још биле његове колеге из Турске Ахмет Давутоглу и из БиХ Свен Алкалај.

Ова „тројка” је имала редовне састанке у „настојању да се учврсти мир и стабилност у Босни, која се још увијек суочава с многим изазовима”.

Турски предсједник Абдулах Гул такође је долазио у Београд као што је и српски предсједник Борис Тадић у неколико наврата био у Истанбулу.

Ако је судити по ономе што се изјављивало послије ових сусрета, Турска је заиста постала један од најпоузданијих партнера Србије.

Овакав однос, који је, између осталог, резултирао усвајањем Резолуције о Сребреници у Скупштини Србије и потписивањем Истанбулске декларације, наилазио је на оштре критике у Републици Српској која се осјетила директно угроженом доношењем ових докумената.

Без обзира на достигнути ниво партнерства, Милош Марковић, познавалац турске спољне политике, који је магистрирао на Институту друштвених наука Универзитета у Анкари, сматра да Београд мора бити опрезан када је ријеч о односима са Анкаром.

- Постоји раскорак између онога што причају и онога шта раде. Турци, заправо, и не крију своје тенденције. Турски министар спољних послова Давутоглу је једном рекао да Срби не би имали историју да није османских архива. С друге стране, говори се да не постоје никакве аспирације - истиче Марковић и подсјећа да је Давутоглу више пута рекао да жели да сваки путник који крене од Басре без икаквих граница може да дође до Њемачке, што је „грубо речено нека врста османског шенгена”.

И он и професор Симић подсјећају на Давутоглуову књигу „Стратегијска дубина” која говори о смјерницама турске спољне политике.

Ослободити се илузије о напрасном турском пријатељству

Османску историјску географију Балкана турски премијер Реџеп Ердоган и његови истомишљеници настоје да преведу у реалну политичку географију обновљене турске моћи, а Сарајево, Мостар и Нови Пазар на тој жељеној мапи важнији су од Београда, изјавио је оријенталиста и дипломата Дарко Танасковић из Београда.

Танасковић је оцијенио да би било добро да се с Турском настави унапређивати сараднја у свему што је за Србију и за све Србе корисно, посебно у најшире схваћеном економском домену, јер она у много чему може бити веома захвалан партнер.

- Политички, треба се ослободити илузије, ако таква постоји, о некаквом напрасном турском пријатељству и непристрасности у балканским стварима и, најзад, никако не би ваљало подлећи неоосманистичкој кампањи преиспитивања и ревидирања наше перцепције дуге заједничке историје, конкретно периода османске власти на Балкану - рекао је Танасковић за београдску „Политику”.

Он је закључио и да би „и Турцима било корисније да одустану од покушаја позитивног културно-политичког и симболичког валоризовања и инструментализовања раздобља које Срби листом доживљавају као окупацију”.

- То никако не може бити, како неоосманисти желе да представе, историјски кредит који би им давао нека посебна права да усмеравају садашнјост и будућност потомака оних чијим су прецима вековима наплаћивали главарину - навео је Танасковић.

Коментаришући недавну изјаву турског премијера Ердогана да је БиХ, заправо, провинција Турске и да је његова обавеза као премијера да брине и о Сарајеву, Танасковић је навео да су главно упориште турског дјеловања на Балкану муслиманске заједнице.

- У геополитичким и цивилизацијским координатама неоосманизма, главно упориште турског деловања на Балкану јесу овдашње муслиманске заједнице, а првенствено Албанци и Бошњаци, за које је турски премијер Реџеп Ердоган недавно изјавио да му их је Алија Изетбеговић на самрти оставио у аманет - рекао је Танасковић.

Он каже да Ердоган и Београд сматра важним политичким центром с којим се рачуна, „а Србију, додуше, незгодним, али и незаобилазним партнером у остваривању балканске политике своје државе”.

- За неоосманисте су балкански муслимани потомци Османлија, а самим тим и штићеници Турске која се присетила своје империјалне славе и жели да је на савремени начин обнови, политичким, привредним, комуникацијским и културним средствима, уз повремено дискретно подсећање и на респектабилну војну моћ - објаснио је Танасковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.