Повратак стао на пола пута

Бањалука - Иако је од потписивања Дејтонског споразума и окончања рата у БиХ прошло 17 година, и данас је у многим општинама повратак веома слаб, а на обнову чека још 145.000 порушених објеката.

О томе свједоче и подаци Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, који су обједињени на интернет порталу "Повратак у БиХ", гдје се наводи да је од потписивања Дејтонског споразума до данас у БиХ обновљено 327.000 стамбених објеката, док на обнову чека још 145.000.

На овом порталу дат је преглед повратка у 142 општине и 2.244 мјесне заједнице.

Према до сада ажурираним подацима, видљиво је да се у Ливно вратило 1.659 особа, обновљено је 650 стамбених објеката, док је необновљено 543. У општини Купрес у ФБиХ вратило се 214 лица, а обновљено је 177 стамбених објеката, међутим, за обнову има још 277 кућа и станова.

На подручју Бањалуке вратила се 1.741 породица, односно 5.585 особа, а обновљена су 2.653 стамбена објекта. У граду на Врбасу још су необновљене 1.072 стамбене јединице.

У Новом Граду вратило се хиљаду породица или 3.004 лица, обновљена су 1.503 стана и куће, а необновљено су 1.434 стамбене јединице.

У општини Мркоњић Град вратило се укупно 6.189 породица, односно 19.530 особа, а обновљено је 1.760 стамбених јединица. Међутим, на обнову чека 1.298 стамбених објеката.

За Сарајево и још друге веће градове и општине у ФБиХ, подаци на овом сајту нису објављени. Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело око 160.000 Срба, а данас према доступним подацима, у том граду живи тек 10.000 Срба.

Предсједник Савеза удружења избјеглих, расељених особа и повратника РС Вељко Стевановић каже да српски повратници у ФБиХ живе у веома тешким условима, због чега је мали број оних који су се вратили у своје пријератне домове.

- Многи од њих немају струје, воде, а ни путева, а колико су у ФБиХ у тешком положају, показују и подаци да их је свега око четири одсто запослено у институцијама ФБиХ - истакао је Стевановић.

Предсједник Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ Мирхуниса Зукић рекла је да се овим пројектом жељело видјети како се троше јавна средства на свим нивоима за повратак, због чега су обишли све општине, и разговарали са повратницима.

- Утврдили смо да је било много неправилности у трошењу јавних средстава за повратак. Наиме, дешавало се да се новац трошио у мјестима гдје нема повратника, док у општине гдје их има, он није стизао - истакла је Зукићева.

Према њеним ријечима, највише повратника има на подручју Зворника и Приједора када је у питању РС, док је у ФБиХ највише повратника у кантонима један и десет.

Додала је да је за бољи повратак у БиХ главна препрека недовољно улагање у запошљавање повратника.

- Знамо да је Анекс 7 потпуно загарантовао сва људска права. Али, онај ко је преузео одговорност, није то испоштовао, тако да у БиХ немамо ни ријешено запошљавање, ни здравство, ни право на дом повратника - истакла је Зукићева и додала да у неким локалним заједницама постоје тендери за 60 кућа, иако има око 500 породица које желе да се врате.

Новац

Министарство за избјеглице и расељена лица РС и ове године сачинило је Програм рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица, а основни програмски циљеви су наставак обнове и реконструкције стамбених објеката, као и остале мјере за рјешавање проблема повратника, за шта је за ову годину планирано да буде издвојено 8.212.500 марака.

Министарство расељених особа и избјеглица ФБиХ, ове године је из буџета планирало да издвоји 21,7 милиона марака за наставак процеса обнове, реконструкције и изградње стамбених јединица за избјеглице, расељена лица и повратнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.