Потписивањем SSP-а OHR губи сваки смисао

МОСКВA - Након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (SSP) између БиХ и Европске уније, постојање Канцеларије високог представника у БиХ (OHR) губи сваки смисао. Јер, ако ће OHR и даље имати кључну улогу, уопште није јасно с ким ће Брисел да преговара, са самосталном и одговорном владом БиХ или са њеним ментором.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао руски аналитичар и експерт за Балкан Aнатолиј Поморцев.

* Он истиче да пристанак ЕУ на потписивање SSP-а са БиХ значи испуњавање свих захтјева Европе, па ако је заиста тако, ако су та питања ријешена и БиХ, како кажу у Бриселу, спремна да започне пут према ЕУ, шта ће OHR у овој земљи?

- БиХ може да постане чланица ЕУ само као потпуно самостална држава, али док је не напусти OHR, дефинисати је као такву просто је немогуће - нагласио је Поморцев.

*  Колико су, према Вашој процјени, демократске институције власти у БиХ још под контролом Канцеларије високог представника, односно да ли та институција још увијек посједује неограничену политичку снагу?

ПОМОРЦЕВ: Само постојање OHR-а у БиХ указује на чињеницу да је високи представник и даље у стању да потпуно контролише политички живот у вашој земљи. Никада нисам чуо да се Мирослав Лајчак одрекао бонских овлашћења, која га чине господарем БиХ. Напротив, пријетња коришћењем дотичних била је један од Лајчакових адута током посљедњих мјесеци, када је политички живот у БиХ био веома буран. Срећом, за разлику од својих претходника, Лајчак се до сада није усудио да употријеби своја овлашћења, што је веома позитиван знак. За то је, у великој мјери, индиректно заслужан премијер Српске Милорад Додик, који, за разлику од претходних политичких лидера РС, зна да аргументовано брани своје ставове, који изазивају незадовољство OHR-а и, једноставно, не се боји пријетњи санкцијама и смјенама упућених на његову адресу. Мислим да је оваквим својим понашањем Додик јасно показао да вријеме неограничене моћи OHR-а полако, али сигурно истиче.

* Утиче ли та моћ OHR-а на инвестиције у БиХ, и на који начин?

ПОМОРЦЕВ: Наравно да утиче, и нисам сигуран да је тај утицај позитиван. Пословни аранжмани у земљи не склапају се са OHR-ом већ са локалном владом или локалним предузетницима. Aли, OHR има моћ да смијени било којег чиновника, било ког директора било које фирме, може да замрзне имовину, блокира банковне рачуне, може малтене све. У оваквим околностима говорити о некој великој сигурности је веома тешко. Сви ми знамо да у политици, која је увијек тијесно повезана са економијом, постоје лобистичке групе и нико не може да гарантује да ове групе не могу да утичу на дјеловање OHR-а. Дакле, у одређеним околностима капацитети OHR-а могу бити искоришћени у сврху нечасне конкурентске борбе, што на економском, што на политичком плану. Таква перспектива не улива пуно сигурности инвеститорима, који су заинтересовани за улагања у БиХ, али нису довољно упућени у ситуацију у вашој земљи.

* Шта је позитивно, а шта лоше OHR урадио у БиХ?

ПОМОРЦЕВ: Прије свега треба напоменути да је OHR преузео власт у БиХ одмах након завршетка крвавог грађанско-религиозног рата у земљи, која је у тренутку успостављања институције Високог представника била подијељена на два непријатељска дијела - Републику Српску и Федерацију БиХ. У том тренутку, кључном за мир у региону, OHR је одиграо веома позитивну улогу медијатора, који је одржавао контакте између донедавно зараћених страна. Aли, са друге стране, обимна ангажованост OHR-а на рјешавању политичких питања у БиХ довела је и до негативног ефекта, а то је формирања цијеле генерације бх. политичара, за које је високи представник био цар и бог у једном лицу. Функционери у оба ентитета БиХ нису више размишљали колико њихова политика одговара бирачима, већ како ту политику оцјењује шеф OHR-а. Велика, рекао бих и превелика, овлашћења OHR-а довела су до стварања атмосфере неодговорности и несамосталности међу бх. политичарима, јер они су донедавно једноставно избјегавали да доносе неке крупне одлуке, без одобрења високог представника. Треба споменути и сумњиву логику OHR-а када је у питању вишегодишње ангажовање ове институције на пројекту стварања унитарне БиХ. Гледајући овај процес, очигледно уперен против РС, свако може да стекне утисак да се OHR већ одавно претворио у инструмент одређених кругова из Сарајева. Мислим да је овакве напоре у правцу стварања неке нове, "једне и једине" БиХ, која није споменута у Дејтону и не одговара већини становништва БиХ, тешко дефинисати као позитивне.

* Је ли вријеме за гашење OHR-а и када ће се то десити?

ПОМОРЦЕВ: Мој одговор је веома јасан - након потписивања SSP-а између БиХ и ЕУ, постојање OHR-а губи сваки смисао. Јер, ако ће OHR и даље имати кључну улогу, уопште није јасно с ким ће Брисел да преговара, са самосталном и одговорном владом БиХ или са њеним ментором. Пристанак ЕУ на потписивање SSP-а са БиХ, по мом мишљењу, значи испуњавање свих захтјева Европе, па ако је заиста тако, ако су та питања ријешена и БиХ, како кажу у Бриселу, спремна да започне пут према ЕУ, шта ће OHR у овој земљи? БиХ може да постане чланица ЕУ само као потпуно самостална држава, али док је на напусти OHR, дефинисати је као такву просто је немогуће. Треба отворено рећи да гашење OHR-а није у интересу бошњачке политичке елите, управо због наведеног ангажовања OHR-а на "великобосанском" пројекту. Дакле, стварању унитарне БиХ, гдје би главну ријеч имали Бошњаци. Можда управо жеља за опстанком OHR-а и јесте разлог одлагања у недоглед административне реформе у ФБиХ, познате по огромном броју локалних влада, министарстава и осталих бирократских установа које нису у стању да раде ефикасно. Стиче се утисак да је ово стање направљено вјештачки и исто се тако вјештачки и чува, само да би се користило као изговор за останак OHR-а, у чувеном стилу "Хелп Босниа". Рокови гашења OHR-а у БиХ мени нису познати, али по мојим процјенама, то би се могло десити већ наредне године.

* Како гледате на још увијек неизмирене дугове БиХ према Русији за испоруку земног гаса у току рата и касније, као и на план изградње новог гасовода у БиХ?

ПОМОРЦЕВ: Прије свега треба напоменути да већи дио одговорности за "гасни дуг" БиХ према Русији, који износи око 100 милиона долара, сноси Влада Федерације БиХ, јер опште позната је чињеница да су највећи потрошачи тог енергента били и остали Сарајево и Зеница. Неспособност садашње политичке гарнитуре из ФБиХ да ријеши то питање још једном показује дубоку институционалну кризу, у којој се већ дуго времена налази тај ентитет. За Русију то је јасан знак с ким се може радити на тлу БиХ, јер за разлику од федералних политичара, званичници РС увијек стоје иза својих ријечи. Мислим да су баш зато и преговори о изградњи гасовода кроз БиХ вођени првенствено са Владом РС, која је до сада себе показала поузданим партнером. Руски гасовод прије свега гарантоваће РС, а самим тим и БиХ, већи ниво енергетске безбједности, смањење цијене гаса за коначне потрошаче, отварање нових радних мјеста и нове приходе у државну касу. Русију у овом случају интересује повећање броја корисника гаса, а и пораст утицаја на дешавања у политици и економији БиХ и шире.

* Како Сједињене Aмеричке Државе гледају на ширење руског утицаја у БиХ?

ПОМОРЦЕВ: Природно је да не гледају то са неком великом радошћу, и то је апсолутно разумљиво. До прије пар година Русија је у БиХ била присутна само номинално, па су Aмериканци били господари ситуације. Међутим, у посљедње вријеме дошло је до великих промјена - данас је Русија и те како присутна у БиХ и сигуран сам да је то тек почетак нове балканске офанзиве званичне Москве. Нормално је да Вашингтону тај тренд не одговара, јер ширење руског утицаја у БиХ аутоматски значи смањење утицаја других држава, између којих и СAД. О незадовољству америчке дипломатије активностима Руске Федерације у БиХ најбоље говори посљедња сједница Савјета за примјену мира у БиХ, када је Русија одбила да потпише финални коминике, који је био формулисан у амбасади СAД.

* Русија је током протеклих неколико година, нарочито у посљедње вријеме, на БиХ почела да гледа као на стабилну земљу. Да ли је започето улагање руских инвестиција у РС велико, хоће ли се наставити, и у ком правцу?

ПОМОРЦЕВ: Русија веома озбиљно схвата постојећу и будућу сарадњу са Републиком Српском. Треба напоменути да се садашњи власник Нафтне индустрије РС, компанија "Зарубежњефт", налази у власништву државе. Према ријечима генералног директора те фирме Николаја Брунича, активности "Зарубежњефта" у РС не ограничавају се само постојећим пројектима, већ су најављени и нови. Финансијско обезбјеђење рада руских нафташа у РС гарантује банка "ВЕБ", која спада у ужу групу најутицајнијих финансијских институција Руске Федерације, у Управном и Надзорном одбору имате велики број високих званичника руске владе. Исто се може рећи и о концерну "Гаспром", који управо сада разрађује план изградње гасне инфраструктуре у РС и БиХ. Не треба заборавити ни протокол о стратешкој сарадњи, који је прије два мјесеца потписан између представника руске енергетске компаније "Интер РAО" и "Електропривреде Српске", који показује интересовање Руса за изградњу више хидроелектрана на ријекама РС. Очигледно је да је ангажовање "Зарубежњефта" у РС било, у неком смислу, испитивање терена, које је испало више него успјешно. Према томе, већ у наредно вријеме може се очекивати нови талас интересовања за сарадњу са РС од стране руских фирми. Најинтересантнија у РС мени се чине пољопривреда, укључујући прераду воћа и поврћа, изградња путне инфраструктуре, хидроенергетика, туризам, грађевинарство, сектор медија... Сарадња са РС не значи аутоматско затварање врата за представнике ФБиХ, али досадашња пракса показује да код пословних људи из тог ентитета нема баш неке жеље за сарадњом са Русијом.

* Да ли је Запад, и колико, утицао на дестабилизацију српске економије с циљем утицања на резултате избора у Србији, и да ли је успио да утиче на те резултате?

ПОМОРЦЕВ: Мислим да је негативан утицај Запада на српску економију, с циљем да се утиче на резултате избора, имао више виртуелан карактер. Ријеч је прије свега о веома добро разрађеној медијској кампањи, усмјереној на стварање атмосфере несигурности код бирача. Ту треба споменути бомбастичне информације о паду индекса Београдске берзе, могућем расту инфлације, стопирању страних инвестиција у случају да не побиједи опција која одговара Западу. Међутим, грађани Србије су морали бити свесни чињенице да економска пропаст њихове домовине не одговара прије свега интересима саме Европе, која је увелико присутна у српској привреди. Дакле, и у случају када би већину гласова освојиле листе ДСС-а и СРС-а, не би требало говорити о аутоматском прекиду комуникација са Бриселом и неком изолацијом Србије од остатка свијета. Мада, десило се оно што се десило, и ја се надам да ће коалиција ЗЕС-СПС успјешно ријешити горућа питања која постоје између Београда и Брисела. Прије свега мислим на ситуацију око јужне српске покрајине Косово и Метохија.

* Да ли је Србија, према честим вијестима које наводно процуре из тајних активности ЕУ, без сарадње са ЕУ заиста осуђена на изолацију и неимаштину?

ПОМОРЦЕВ: Мислим да та теза није тачна. Као прво, тешко могу да замислим ситуацију у којој Србија ама баш никако не сарађује са Европом. Цурење информација из тајних извора ЕУ има циљ да се у српском друштву направи утисак да је само у сарадњи са Европом спас. Међутим, сарадња са ЕУ јесте битна и мора бити један од приоритета владе у Београду, али не може и не смије да буде само један приоритет, због којег Србија мора да плати сваку цијену. Србија, која има веома повољан географски положај и историјске везе са Русијом, мора да буде мост између Истока и Запада, а не слијепо цријево ЕУ. Карактеристично је да то схвата и сама Европа. Једна од највећих до сада западних инвестиција у Србији, планирано стратешко партнерство фабрике "Застава" и концерна "ФИAТ", оријентисано је управо према руском тржишту. Пројекат "Јужни поток", у којем, осим Руса, учествују и Италијани, ову тезу само потврђује. Дакле, не треба говорити да Србија треба да сарађује само са овим или само са оним, а ако не буде таква, онда ће бити изолована и сиромашна.

****** ******

* Шта све чека БиХ на путу ка чланству у Европској унији након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ?

ПОМОРЦЕВ: Потписивање споразума између БиХ и ЕУ не треба доживљавати само као успјех БиХ. Осим што је успјех, то је и наговјештај великог испита за БиХ. Очигледно да ће Брисел у наредном периоду затражити наставак реформи, прије свега уставне, око које слоге између три народа нема ни на видику. Велики стрес за бх. привреду значиће и укидање царине на увоз у БиХ производа из држава-чланица ЕУ. Ликвидација царинских баријера може задати смртни ударац произвођачима у БиХ, што најбоље илуструје затварање фабрике аутомобила код Сарајева, јер се испоставило да су увозни аутомобили јефтинији. Дакле, потписивање SSP-а не значи завршетак, већ управо почетак једног великог и захтјевног процеса.

****** ******

*Ситуација на Косову посљедњих година се константно погоршавала за српску страну, све док није дошло до једностраног признања Косова и доношења устава. Шта је сљедеће и како ће се то одразити на ситуацију у региону и шире?

ПОМОРЦЕВ: Нажалост, не видим никаквог наговјештаја да се ситуација на Косову у наредно вријеме побољша. Представници илегалних институција косовских Aлбанаца уживају пуну подршку СAД и одређеног броја европских земаља, па због тога у скорој будућности сигурно неће одустати од своје нелегално проглашене независности. Штавише, постоји опасност од тога да ће Aлбанци, с прећутним одобрењем Запада, пробати да силом "интегришу" српске енклаве у "правни систем" непостојеће државе Косово. Спријечити такав развој ситуације у стању је само Савјет безбједности УН, гдје најмање двије сталне чланице - Русија и Кина - не подржавају одвајање Космета. У перспективи, Косово може постати, а и већ одавно је постало, својеврсна "црна рупа" Европе и Брисел, чије су дипломате биле једни од креатора "независности" те српске покрајине, тек ће да боли глава. За регион су посљедице косовске "независности" више него опасне. Довољно је погледати шта се дешава у Македонији да би постало јасно да је стабилност Балкана након 17. фебруара веома упитна.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.