Послије петочасовне расправе одгођено изјашњавање о пословнику

САРАЈЕВО - Чланови Интерресорне радне групе за измјену Изборног закона БиХ одлучили су послије петочасовне расправе да за наредну сједницу одгоде изјашњавање о пословнику према којем ће радити ово радно тијело у којем су представници оба дома Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара.

За наредну сједницу, пошто није било сагласности о понуђеним рјешењима, одгођено је и гласање о члану 21 пословника којим се регулише одлучивање у Интерресорној радној групи, уз договор да њено руководство до тада усагласи предложене измјене овог члана пословника.

Расправа на данашњој сједници, првој радној након конститутивне, протекла је у супротстављеним мишљењима представника власти и опозиције, посебно о питању начина одлучивања у Интерресорној радној групи, која би требало да понуди приједлог измјена изборног законодавства.

На почекту расправе је Сњежана Новаковић Бурсаћ из СНСД-а упозорила на важност одређивања већине за одлучивање, са чим се сагласио и Средоје Новић, замјеник предсједавајућег Интерресорне радне групе, који сматра да кворум за рад и одлучивање треба да чини 10 од 14 именованих чланова.

Новић је оцијенио да је питање одлучивања најзначајније и заложио се да одлуке не могу бити донијете без три члана из Дома народа Парламентарне скупштине БиХ како се не би догодило да се одлуке доносе само гласовима из Представничког дома.

"У супротном би се могло догодити да Дом народа буде багателисан приликом одлучивања", рекао је Новић, предлажући да, уколико нема консензуса, Интерресорна радна група одлуке доноси двотрећинском већином и по два гласа из сваког народа, од којих по један мора бити из Дома народа.

Ненад Стевандић из Уједињене Српске поручио је да је ово рјешење испод којег се не може ићи.

Новић је у расправи затражио да се од домова у Парламентарној скупштини и Савјета министара тражи да одреде замјенске чланове Интерресорне радне групе како се не би догодило да, због спријечености неког од именованих чланова, рад овог радног тијела буде блокиран, што је добило подршку и других чланова групе.

Његов је приједлог био да Интерресорна радна група за измјену изборног законодавства засједа сриједом и да се тим данима не заказују сједнице других парламентарних тијела, што је подржано.

Велики дио времена утрошен је и на приједлог пристигао од ЕУ да у раду Интерресорне радне групе стручну помоћ пруже представници Венецијанске комисије, Савјета Европе, Европске комисије и ОЕБС-а, а одлучено је да се остави могућност да радна група посебном одлуком може дозволити учешће и другим међународним стручњацима.

Бранислав Бореновић из ПДП-а је тражио да се у пружање стручне помоћи укључи и Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ, чему се успротивила Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ истичући да је Парламентарна скупштина та која бира ЦИК и доноси изборно законодавство.

Кришто и Новић су предложили да радна група одлучује да ли ће сједнице бити снимане, а један од приједлога Кришто је био и да се медијима омогући праћење сједница само уколико такву одлуку донесе Интерресорна радна група, наводећи да су и сједнице Савјета министара затворене за јавност.

"Радимо на начин да дајемо изјаве и објављујемо саопштења", рекла је она, наводећи да постоје злоупотребе медија и да се некада пита да ли је уопште била на истој сједници са другим члановима.

Саша Магазиновић /СДП/ рекао је да не може подржати одлуку да се сједнице затворе за јавност, а овог је става и предсједавајућа Радне групе Алма Чоло /СДА/ која сматра да Интерресорна радна група нема шта да крије и да неће подржати да се изузме присуство медија на сједницама.

У раду Интерресорне радне групе учествује осам чланова из Представничког дома, те по три из Дома народа и Савјета министара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.