Поплава конкурса за нове чиновнике

Сарајево - Агенција за државну службу БиХ затрпана је конкурсима за пријем нових службеника и сарадника у институцијама БиХ иако већ прегломазни чиновнички апарат броји више од 22.000 радника.

У посљедње вријеме су ријетке сједнице Савјета министара БиХ на чијем дневном реду није било додатног запошљавања чиновника. У пракси се показало да су тврдње да ће због кризе бити замрзнуто запошљавање у администрацији, изузев у хитним случајевима, биле само представа за јавност.

Агенција за државну службу БиХ је од почетка године расписала више од 30 конкурса за попуњавање мјеста у институцијама БиХ. На основу тих конкурса и оних који су расписани лани, а реализовани ове године, на буџет институција БиХ дошло је нових 150 службеника и сарадника. Да се та пракса наставља показују подаци да су тренутно отворена три конкурса за попуњавање шест радних мјеста у чиновничком апарату на нивоу БиХ, док су у току процедуре за још 33 на основу којих би посао требало да добије 68 особа.

Попуњавање административних редова наишло је на подршку и у Савјету министара БиХ, који је задужен за сва именовања. На посљедњој сједници, одржаној крајем јула, дали су зелено свјетло за четири одлуке о запошљавању. Министри су на тој сједници прихватили приједлог одлуке о одобравању додатног запошљавања у Одбору државне службе за жалбе, Фонду за повратак и министарствима цивилних послова и правде БиХ. Новац за те намјене одобрен је из буџетске резерве иако та средства нису намијењена за плате у институцијама и агенцијама. Из текуће резерве је због запошљавања 36 особа издвојено око 317.000 КМ.

Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Бошко Томић рекао је да је на нивоу БиХ потребно урадити озбиљну анализу како би било утврђено које су институције потребне и колики је оптималан број радника.

- Превише институција и државних службеника је само једна од накарадних слика ове земље. Државни апарат који броји више од 22.000 службеника, енормни износи за њихове плате и накнаде и други издаци због бројности институција постају све већи терет за буџет ове земље који је, ионако, већином потрошачки. Зато се мора видјети које институције служе само за ухљебљење кадрова - рекао је Томић.

Програмски директор Центра за истраживање и студије ГЕА из Бањалуке Огњен Ђукић рекао је да није добро што се повећава број запослених у администрацији.

- Број запослених у јавном сектору у односу на укупан број запослених у БиХ је изузетно висок за разлику од земаља региона и Европе - истакао је Ђукић.

Додао је да је један од разлога повећања притиска за запошљавање у јавном сектору тај што су плате значајно веће него у приватном сектору.

- Просјечна плата у јавном сектору је до 60 одсто већа у односу на приватни, а да не говоримо о условима рада, тако да постоји притисак за додатно запошљавање. То није добро јер се младима шаљу лоши сигнали и они траже запослење у администрацији. То дестимулише запошљавање у приватном сектору и развој предузетништва - казао је Ђукић и додао да плате у јавном и приватном сектору треба да буду уједначене, односно да рачуновођа у јавном сектору треба да буде исто плаћен као рачуновођа у приватном.

Извјештај о извршењу буџета институција БиХ за прва три мјесеца ове године је показао да је за бруто плате и накнаде запослених потрошено 154,5 милиона КМ. За бруто плате и накнаде запослених лани је отишло 516,8 милиона, а за накнаде њихових трошкова 109,4 милиона марака. Прошлогодишње извршење буџета је показало да је на нивоу БиХ на крају године било запослено 40 радника више у односу на претходну годину. Таква слика је, како се наводи, дјелимично умањила ефекат укупног смањења плата у три мјесеца ове године захваљујући којем је уштеђено само 700.000 марака.

На крају прошле године институције БиХ су имале 22.214 запослених. Највише радника прошле године је стигло у Тужилаштво БиХ - 37, Суд БиХ је примио 34, Агенција за истраге и заштиту 32, Управа за индиректно опорезивање 16, а нови службеници дошли су и у Предсједништво БиХ и разне агенције.

Највише запослених имало је Министарство одбране - 9.906, у Управи за индиректно опорезивање је радило 2.447, Граничној полицији 2.244, Дирекцији за координацију полицијских тијела 817 и Агенцији за истраге и заштиту 736 особа.

На крају прошле године 19 институција имало је више радника у односу на пројекцију за ту годину. Међу њима су Тужилаштво, Суд, Служба за заједничке послове институција, Обавјештајно-безбједносна агенција, Агенција за заштиту тајних података, Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.