ПОЛЕМИКA - Струка отворила очи високом представнику

Читајући колумну Рафија Грегоријана, првог замјеника високог представника, у "Гласу Српске" од 31. августа 2009. године не могу а да не изразим задовољство да је коначно у просторијама OHR-а почео да се слуша глас струке.

Након што је геодетска струка на нивоу читаве БиХ готово унисоно изразила став о нереалности очекивања из Одлуке високог представника о "техничком попису имовине" у погледу рокова и обима пописа државне имовине, у форми колумне Рафија Грегоријана врши се битна ревизија обухватности Одлуке и тога шта треба пописати.

Мишљења смо да је струка "отворила очи" високом представнику, како у погледу обима посла, рокова и трошкова које са собом таква Одлука повлачи. Међутим, умјесто да се настави убрзани и отворени дијалог на нивоу струке, OHR се, због само њима знаних разлога журбе, преко својих гласноговорника, па и ове колумне обраћа јавности кроз читав низ дисонантних тонова, који умјесто да појашњавају и отклањају дилеме и недоречености, оне њих само даље продубљују.

И овај текст из колумне Рафија Грегоријана је само створио још већу помутњу и недоумице. Најприје, он насловом свог текста такође попис имовине карактерише "рутинским и техничким питањем", а читав текст испод наслова је претежно и готово искључиво правно-политички текст, који стручним екипама у Радној групи OHR-а и геодетским и земљишно-књижним канцеларијама нимало не помаже и не отклања дилеме. Можда је то и сврха читавог замишљеног посла како би се послије неиспуњења нереално предвиђених рокова некога могло оптужити за "опструкцију оваквог или онаквог карактера".

Најприје се нама отвара дилема, да ли ћемо као струковна организација, заједно са Радном групом OHR-а радити по одлуци високог представника, која се позвала и ослонила на Одлуку Савјета министара БиХ из 2004. године (значи има легитимитет институција) или ћемо радити по одлуци Рафија Грегоријана, која је објављена у колумни у "Гласу Српске".

У тој одлуци Рафи Грегоријан битно сузује подручје и ширину пописа државне имовине, мада исто, попут високог представника не појашњава шта мисли под формулацијом да се попише само "државна имовина, која је највећим дијелом војна имовина, као што су касарне, али и неке владине зграде и љетње резиденције које су у бившем систему користили високи функционери... те имовина која је сукцесијом бивше СФРЈ припала БиХ." Дакле, и овом приликом, он неће јасно да каже да је предмет пописа војна имовина и имовина из сукцесије Југославије, него каже предмет пописа је "највећим дијелом војна имовина", а то значи да може и све друго.

Даље, он намјерно неће да дефинише шта он сматра војном имовином и да јасно у стручном смислу дефинише "критеријуме који то одређују" како би струци било јасно шта у својим архивима треба да тражи и шта из својих архива треба да пренесе у обрасце OHR-а (који нота бене остају непромијењени успркос значајној ревизији одлуке високог представника колумном Рафија Грегоријана). Наиме, и он и OHR су довољно (пре)дуго у земљама бивше Југославије, и да знају да она није имала војну имовину и да се та имовина није водила као државна војна имовина. Бивша СФРЈ је, када се ради о војном питању имала специфичан модел тзв. ОНО и ДСЗ и да је готово све што је у мирнодопским условима било друштвена имовина, у условима рата прераста у војну намјену.

Можда Грегоријан то зна, али за сада мудро ћути, да би се у једном тренутку вратио на све друго што намјерава да "врати на ниво БиХ". Нпр. у атомска склоништа по зградама и насељима и фабрикама и факултетима су били "војна имовина у функцији ОНО и ДСЗ", фабрике намјенске индустрије, фабрике прехрамбене индустрије, капацитети робних резерви, бројна складишта, итд. су у мирнодопским условима били "друштвено власништво које се водило на друштвеним субјектима", а истовремено су у концепцији ОНО и ДСЗ грађени као будуће војне инсталације у условима рата. Тако ви имате ситуацију да дио објеката који су у катастарском и грунтовном смислу вођени као објекти друштвеног власништва, у ратним условима и у ратним плановима су вођени као војни објекти. Исто тако ви имате и војне објекте који су и у мирнодопским условима били у искључивој функцији војске, али су се евидентирали као објекти неких других "друштвених субјеката".

Покушавамо указати да са аспекта струке, која треба из документације и евиденција да попише то што је високи представник замислио, није једноставно то одредити (чак и у условима редукованог тумачења из колумне Рафија Грегоријана).

Без јасних критеријума и јасног става шта се хоће и шта се сматра војном имовином, стручне институције и Радну групу OHR-а по обиму чека исти посао "превртања" евиденцијалног досијеа некретнина један по један и заједничког оцјењивања и једних и других да ли је то што референт има у рукама војна имовина која интересује OHR да је попише, или не.

То је и одговор, зашто високи представник, а нарочито Рафи Грегоријан треба да разумије, зашто основана Комисија за државну имовину од 2004. године до данас није успјела да одради свој посао. Зато што најприје нису направљени "критеријуми" којим се утврђује шта је државна имовина, а што је био први задатак комисије из члана И поменуте Одлуке. Критеријум није, како Грегоријан мисли у својој одлуци из колумне, само појмовна дистинкција, како он каже, "под државном имовином" се не мисли на "јавну имовину" него се мисли на "војну имовину", и да је то само по себи довољно.

То за широку јавност у смислу ширег информисања можда може и бити довољно, али за струку то ни издалека није довољно и тражи јасно дефинисане критеријуме по којима се нешто одређује да је или није "војна имовина" и онда нема дилема да ли нпр. војна индустрија спада под војну имовину.

Текст Рафија Грегоријана ми у стручним институцијама смо схватили више као његово јавно обраћање високом представнику него нама у стручним институцијама, јер њиме он нама није протумачио шта је високи представник мислио у одредбама своје одлуке, него је то више порука високом представнику шта је примарно у својој одлуци требао навести као предмет пописа.

Као институција у чијим принципима рада лежи рад по легалним и легитимним процедурама, за нас је још увијек једино релевантна и мјеродавна одлука високог представника. Све дотле док високи представник не пошаље нову измијењену своју одлуку, за нас ће мишљење Рафија Грегоријана, објављено у новинама, поготово у форми "колумне", бити приватно мишљење једног (додуше не и неважног) човјека.

Тихомир Глигорић,

директор Републичке управе за геодетске и имовинске послове

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.