Поглед уназад: Син великог тате

Пише Гојко ДAКИЋ

И у вријеме утирања пута у комунизам и друштво социјалне правде и једнакости било је мешетара којима је полазило за руком да искористе порођајне муке радничког самоуправљања и превртљивог морала његових утемељивача. Истина, било их је далеко мање него што их има данас када са истим заносом и самопријегором утиремо пут у капитализам и улазак у евроатлантске интеграције. Aли, руку на срце, било их је и у Титово доба. Није да их није било. У свим слојевима друштва. Од недодирљивих партијаша у етеричним врховима власти, до радника самоуправљача. Говорило се да је и Драгослав - Драго Шиповац био један од њих. Додуше, нижеразредног калибра и доста скромнијих амбиција од ондашњих претеча данашњих тајкуна. Био је запослен у кључкој пилани, расаднику партијских кадрова оног времена. У производњу је прекомандован након што је хаварисао неколико аутомобила дирекције предузећа. Мало ко је знао шта му је било у опису новог радног мјеста. Нико се није ни усудио да пита. Јер, Драго је био син великог тате. A шапутало се да је шуровао и са егзорцистима Удбе. Био је значајна личност. Сви су му, од пословође до директора, као сину "споменичара", гледали кроз прсте. A по природи је био агресиван, пргав и пријеке нарави што му је додатно ојачало позиције у предузећу. Књига му се већ од првог разреда огадила. Тукао је вршњаке, провоцирао учитељицу Јулијану, бјежао са наставе. Да му нису гледали кроз прсте ко зна да ли би завршио и малу матуру. A да је којим случајем завршио гимназију у коју је био пошао, бог зна докле би догурао. A у оно вријеме није се тек тако могла завршити гимназија, економска или машинска школа. Грађевинску да и не помињемо. Теже их је, тврде ондашњи ђаци, било завршити него данас магистрирати. У плавом мантилу и са комбиниркама у руци Шиповац се попут пауна клатио кругом пилане. Са "Комунистом" под десном мишком и сликом "вође и учитеља" на полеђини џепног огледала. Позамашне аконтације за службена путовања никад није правдао, а позајмице које је узимао из благајне предузећа никада није враћао. Сви ти "несташлуци" нису били сметња да као момак добије двособан стан и буде биран у раднички савјет и друге органе самоуправљања. Долазио је и одлазио с посла кад је хтио. Дангубио је у ресторану друштвене исхране и често се опијао. Aли зато, на партијским и синдикалним састанцима, од њега нико није могао доћи до ријечи. Урлао је, заклињао се у Тита и Партију, братство и јединство и критиковао противнике социјалистичког самоуправљања. Док је резана грађа имала прођу и док је пилана добро пословала имао је доста солидну плату. Међу најбољим. Aли то није дуго потрајало. Наступила је криза. Плате су почеле каснити, а инфлација је брзо закуцала на врата. Једном док је сједио у задимљеној "Шиши" и са друштвом испијао шести "звечак" поведе се прича о пензијама. Полупијано друштво констатова да се више исплати отићи у инвалидску пензију него ринтати по цијели дан. Помињан је неки Хидајет Куленовић који је, иако као од брда одваљен, преко својих веза испословао инвалидску пензију. - Те пензије су веће од плата. Само треба имати дебеле везе и оно што обично иде уз то да те прогласе стопостотним инвалидом - понављао је неки Белајић. Шиповцу се допаде прича. Зашто сваки дан да иде на посао и ринтачи кад се и од инвалидске пензије може лијепо живјети. И преко татиних партизанских и својих веза успио је у Бањој Луци добити папире да је сто одсто неспособан за било какав умни и физички посао. Малте не да је луд. Убрзо му је стигло и рјешење, а затим и пензија. Било му је тек 37 година. Био је поносан на себе. Од тада је наставио да пије и "бистри" политику по кључким биртијама. Највише је свраћао у "Корзо" који је држао његов другар Милутин Бајић. Ни тај Бајић није презирао алкохол. A патио је од несанице и мамурлука. Постали су нераздвојни. Знајући да Милутин не може да спава Драго би га трзнуо телефоном око четири ујутро и спустио слушалицу. Милутин би то једва дочекао и одмах би стрчао у локал. Истог тренутка би се појавио и Драго. Откључавао му је врата и почињали би пити дочекујући прве пијетлове. И тако су лумповали неколико година. Aли пензију су почеле тањити, а плате расти. У пилани су радници поново почели задовољно трљати руке. Драго се нашао у недоумици. Шта да ради? Онда је велеумно закључио да би било профитабилније да поново ради. Потеже старе везе и новчаник и од љекарске комисије доби увјерење да је здрав ко дријен. И поново у круг пилане. Са "Комунистом" под десном мишком и "Писмом" друга Тита у џепу плавог мантила. Та његова стратегија била је удбашка тековина. Поново је постао морални чистач и онај стари борац за радничка права. Кад се неко ипак одважио да га упита како је успио, одбрусио му је "Буди мушко па упитај Илију Врањешевића како је добио "Партизанску споменицу 1941. године" кад је послије рата служио ЈНA. Кад ти он каже, онда ћу ти и ја рећи како сам добио па, нажалост, изгубио инвалидску пензију".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.