Подвучено: Струка пише рецепт

ОЦЈЕНA једног менаџера да здравствена установа којом он руководи није профитна организација, и да је то што су пословали са губитком малтене нормална ситуација, актуелизује питање здравственог менаџмента. Непознавање основних економских категорија као и основног економског закона да се уз минимум улагања постижу максимални ефекти у случају овог "менаџера" је забрињавајуће. Тачно је да здравствена установа није профитна организација, али је и тачно да је то један мезоекономски систем који са становишта друштвене стварности треба посматрати као субјект економске рационалности јавне потрошње. Другим ријечима, здравствена установа своју успјешност у пословању треба да изрази извршењем програма здравствене заштите и остварењем добити. Добит се остварује уколико су приходи који се остварују у здравственој установи већи од трошења и ангажовања средстава приликом пружања здравствених услуга. Уколико је финансијски резултат негативан, односно ако се пословало са губитком, онда се парцијалним економским методама, какве су мјерење продуктивности и економичности, покушава утврдити проблем у процесу функционисања здравствене установе. Потом се дефинишу узроци као и мјере које треба предузети да се економично послује. Дакле, треба испитати да ли су недовољан број услуга, неадекватна цијена и начин њиховог плаћања као фактори који утичу на приход, са једне, или повећани трошкови енергије, струје, санитетског и потрошног материјала, лијекова и плата за запослене, са друге стране, утицали на негативан финансијски резултат. Колико је поменутом менаџеру јасно да се о рентабилности, као односу остварене добити и ангажованих средстава и трошкова у случају негативног финансијског резултата не може ни говорити тешко је просудити. Друго питање које се намеће колико су специфичности здравствене економије познате менаџеру. Непредвидивост здравствених потреба, тражња за здравственим услугама је подстакнута и зависи од ставова љекара. Они имају информацијску превласт, односно пацијенти имају мањак информација да би просудили које услуге ће побољшати њихово здравље. У јавном сектору не постоји директна веза купац - продавац јер осигурања купују услуге за своје осигуранике, спремност за плаћање код појединаца је максимална, сви су спремни да се одрекну максималног износа новца како би себи обезбиједили квалитетну здравствену услугу... Ово су само неке од специфичности које дефинишу понуду и потражњу у здравственом систему. С друге стране, здравство је интензивна дјелатност јер је ангажован велики број људи и средстава, здравствена потрошња је и инвестиција у здравље која се да и финансијски изразити кроз продуктивност здравог становништва и индиректне трошкове оних на боловању, што указује на све већи значај економичног управљања здравственим системом. Како ће се поменути менаџер снаћи са потенцијалним губитком клијената усљед појаве приватних здравствених установа, евентуалним вишком капацитета у пружању услуга или у трансформацији како придобити пацијента, зависи од тога какво је његово професионално образовање и колико је спреман да се мијења и усваја додатна знања из менаџмента. Није тешко закључити да је поменути менаџер неекономске струке. Наиме, сви менаџери или директори здравствених установа су махом љекари. Чак су се и нормативно обезбиједили, па у већини здравствених установа у њиховим статутима стоји да директор установе може бити само љекар. Aко узмемо једну од најприхватљивијих дефиниција менаџмента, да је то таленат, онда у најгорем случају треба оставити алтернативу да менаџери односно директори могу бити поред љекара и економисти, правници... Aко овоме додамо и политичку селекцију кадрова менаџера, онда проблем ефикасног функционисања здравствених установа постаје јаснији. Имајући у виду да ништа више није стабилно, да се пословно окружење мијења брзо и драматично, да стари начин руковођења, организационе структуре, традиционално планирање и контрола једноставно не функционишу и да се све мора мијењати треба и у здравствене установе уводити менаџмент као знање, практично, стручно и универзално. Менаџери морају бити стручни и економске или других струка а не само љекари, политичку селекцију кадрова треба кориговати одабиром најстручнијих људи и временом потпуно напустити... Зоран КAРAЛИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.