ВИСОКИ представник Мирослав Лајчак на брифингу за групу одабраних новинара (треба ли питати - којих и из којих редакција!?) рекао је, између осталог, и ово:
- Оно што смо видјели у протеклим данима, а стизало је из Републике Српске и Србије, јесте превише демагогије и замагљивања. Ово заглупљивање народа мора престати. Изречено је на хиљаде лажи и ниједне чињенице. Показало се да су одлуке које сам донио засметале само онима који су против функционалне БиХ.
Осврћући се на реаговање премијера Србије Војислава Коштунице, Лајчак је рекао да су та реаговања већ нанијела велику штету европском путу Србије:
- Лаж је да сам непријатељ Срба и Србије. Нисам овамо дошао да би био ичији непријатељ. Имам јасан мандат и радим по њему. Много ме људи у Србији зна и знају да ме нико не може навести да радим против некога, а за добро другог. Србија је изабрала погрешну особу и институцију коју жели прогласити непријатељем.
Послије свега једина логична дилема остаје: коме, заиста, Мирослав Лајчак држи лекцију?
Изгледа, свима и свакоме, ко жели да има право на свој став и своје мишљење. Изузев Соње Бисерко и њој сличних, све што стиже као реакција (дакле, мишљење и став) из Републике Српске и Србије представља, по Лајчаку, демагогију и замагљивање. Дословно све. Међународно право да се штити Дејтон, уставно право да конститутивни народи одлучују о својој судбини, људско право да се брани понос, Божије право на живот, достојан човјека.
Господине Мирославе Лајчак, ви кажете да је "циљ халабуке из Републике Српске гашење ОХР-а"; нисам сигуран да баш знате изворно тумачење ријечи - халабука. Пошто сте први били на потезу, прочитајте нобеловца Иву Aндрића, он казује која је опасност од празних кола, а која од празне главе и шта ствара буку а шта доноси халабуку...
Можда ћете тада много тога схватити, а можда никада!