Под теретом сумње у ратне злочине живе 4.723 особе

Сарајево - Тужилаштво БиХ завршило је прошлу годину са 584 неријешене пријаве и истраге које се тичу ратних злочина и којима су обухваћена 4.723 лица, а подигло је 42 оптужнице против 115 или тек два одсто пријављених особа, показују подаци из извјештаја о раду те институције.

Посебно одјељење за ратне злочине у Тужилаштву БиХ лани је, 21 годину након рата, имало у раду 529 пријава против 4.622 лица, а у току 2016. године запримили су још 160 пријава које се односе на сумњу да је 868 особа починило ратни злочин.

Тужиоци су прошле године донијели 135 наредби за спровођење истраге против 605 лица, док је у 38 случајева донесена наредба о неспровођењу истраге, чиме је сумња скинута са 149 особа. Донесено је и 40 наредби о обустави истраге против 248 особа.

Тужиоци се нису могли похвалити да су остварили историјски резултат када је ријеч о подигнутим оптужницама од када постоји као што је био случај у претходном извјештају за 2015. годину. Тада су навели да су подигли 59 оптужница против 135 особа, док су лани подигли 42 оптужнице којима је обухваћено 115 особа.

- Потврђене су 33 оптужнице против 77 особа, а девет оптужница, које су подигнуте у децембру прошле године, Суд БиХ потврдио је у јануару ове године - пише у извјештају.

Тужилаштво је као разлоге за лошији рад навело да су лани имали проблема, а главни је био кадровске природе, јер је у одјељењу које се бави процесуирањем ратних злочина смањен број тужилаца са 35 на 28.

- Истраге ратних злочина су захтјевне и дуготрајне, јер укључују велики број осумњичених од којих је значајан број ван граница БиХ, који посједују двојна држављанства те свједоке који често не желе да долазе на свједочење или често мијењају изјаве - истакли су у Тужилаштву БиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић другачије види рад Тужилаштва БиХ. Каже да се они у својим извјештајима фокусирају на статистику и бројке које не осликавају стварно стање.

- Када погледамо бројке, можда можемо и доћи до закључка да је значајан број предмета процесуиран, али онда улазимо у други проблем да је само присутан квантитет, али не и квалитет, јер се не баве најсложенијим предметима, а управо они се углавном односе на злочине над Србима - казао је Којић.

Нагласио је да у извјештају нигдје није извршена детаљна анализа стварног проблема, јер није евидентирано колико је предмета потребно спустити на ниже нивое.

- Да би тужиоци задовољили норму, пракса је да цијепају предмете и баве се мање сложеним случајевима и тако амнестирају од одговорности највише позиционирани војне и полицијске функционере који су за вријеме рата чинили злочине - рекао је Којић.

Једини проблем у њиховом раду, каже, може да буде само то што је прошло много времена и што многи и свједоци и починиоци нису више међу живима.

- Сада се најбоље показује да је намјера била да прво буду процесуирани Срби како би било што више живих и свједока и починилаца. Тужилаштво се не бави правом и правдом и једнакошћу грађана, већ покушава да пише странице историје, што је недопустиво - рекао је Којић и подсјетио да је случај "Добровољачка улица" само један од предмета који и даље није ријешен.

На челу Тужилаштва БиХ прошле године била су два главна тужиоца. Горан Салиховић био је на тој позицији до 28. септембра, када га је првостепена дисциплинска комисија Високог судског и тужилачког савјета привремено удаљила са те функције. Наслиједила га је Гордана Тадић у статусу вршиоца дужности главне тужитељке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.