Жељка Цвијановић у НСРС о одлуци Бећировића: Ишло се „на мишиће“

БАЊАЛУКА – Одлуком бошњачког члана Предсједнишптва БиХ Дениса Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ, ишло се на “мишиће” потпуно занемарујући важност и осјетљивост теме, али и процедуралну страну доношења оваквих одлука.

Истакла је ово  српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у уводној ријечи у Народној скупштини Републике Српске.

У  Бањалуци је почела 40. посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој ће се посланици изјаснити о вету српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић на одлуку предсједавајућег Предсједништва Дениса Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ.

Цвијановићева је подвукла да је деструктивна по виталне интересе Републике Српске одлука о именовању чланова Комисије за очување националних споменика за коју су гласали чланови Предсједништва Денис Бећировић и Жељко Комшић, а против које је она гласала.

Жељка Цвијановић је истакла да ниједан захтјев није испоштован.

- Дакле све је било мимо процедура. Са лошом намјером уз пријетње према потчињеним службеницима, практично иза леђа кабинета српског члана Предсједништва и уз потпуно игнорисање наших захтјева, уз исфорсирану неуставну и противпословничку процедуру, стављен је потпис на ову спорну одлуку и послана је 3. фебруара 2026. на објаву у Службени гласник БиХ у ком је на крају и објављена 20. фебруара 2026. године, односно у броју 13/26 Службеног гласника БиХ - истакла је Цвијановићева.

Она је додала да треба рећи и да је на самој сједници најављено да ће се предсједавајући Комшић обратити ОХР-у прије наставка процедуре и даљег третмана овог питања, али је спорна одлука прво држана непотписана, а потом потписана, па коначно и објављена у Службеном гласнику БиХ.

- Дакле, све је било манипулативног карактера од консултација и радне групе како би се тобоже изнашло рјешење, потом недовршени чин изгласавања, затим оглушавање да се иде у други круг гласања, а потом и потпис и објава, умјесто наставка гласања. На 30. редовној сједници Предсједништва БиХ, одржаној 29. јуна 2026. године, поводом разматрања тачке дневног реда “Приједлог Одлуке о именовању чланова Комисије за очување националних споменика”, Бећировић и Комшић су гласали за усвајање Приједлога Одлуке о именовању чланова Комисије за очување националних споменика, док сам ја гласала против ове Одлуке, јер сматрам да је иста деструктивна по виталне интересе Републике Српске - навела је Цвијановићева.

Истиче да се одлучила да користи право које јој је додијељено Уставом БиХ и да покрене механизам заштите виталног ентитетског интереса јер сматра да постоји штетан и деструктиван утицај по интересе Републике Српске и српског народа с обзиром на начин како је одлука донесена – прегласавањем, као и на осјетљивност материје коју она третира.

Посланици ће разматрати Приједлог одлуке о потврђивању изјаве члана Предсједништва БиХ из Републике Српске по којој је одлука Предсједништва БиХ о именовању Комисије за очување националних споменика усвојена без консензуса на сједници Предсједништва БиХ 29. јуна веома штетна по виталне интересе Републике Српске.

Жељка Цвијановић уложила је вето на одлуку о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ, коју је прогласила деструктивном по витални национални интерес Републике Српске након што је изгласана на сједници Предсједништва без кворума.

Она је истакла да ће главну ријеч о овој одлуци дати Народна скупштина Републике Српске, те навела да је предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић, који је предложио ову одлуку, спровео безакоње.

Подсјетила је да је Уставом БиХ и Пословником о раду Предсједништва БиХ прописано да је Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике земље, да се одлуке настоје донијети консензусом, те да члан Предсједништва БиХ може одређену одлуку прогласити деструктивном по витални ентитетски интерес са територије са које је изабран.

- Одлучила сам се да користим право које ми је додијељено Уставом БиХ и да покренем механизам заштите виталног ентитетског интереса јер сматрам да постоји штетан и деструктиван утицај по интересе Републике Српске и српског народа с обзиром на начин како је одлука донесена – прегласавањем, као и на осјетљивност материје коју она третира - истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева наводи да полазни аргумент тумачењу предметног приједлога одлуке као акта који задире у међународноправни и спољнополитички домен, реферише на чињеницу да је његова правна основа садржана у Анексу осам Општег оквирног споразума за мир у БиХ, као међународног угоровног акта.

- Такође, од кључног значаја је и чињеница да се оваквом одлуком предвиђа именовање међународних чланова Комисије, које предлаже генерални директор УНЕСКО - рекла је Цвијановићева.

Надасве, истиче она, сама околност да се одлучује о страним лицима која предлаже међународна организација, у конкретном случају УНЕСКО, потврђује да се ради о питању спољнополитичке природе, због чега је било неопходно поступати уз пуно поштовање уставних надлежности свих чланова Предсједништва БиХ.

Истовремено, указала је Цвијановићева, пракса у вези са саставом и радом Комисије за очување националних споменика дуже од двије деценије била је заснована на постепеном преношењу одговорности на домаће институције.

- Враћање на модел међународног интервенционизма у овој сфери након више од 25 година представља озбиљан институционални корак уназад и ствара оквир да се сва важна покретна и непокретна имовина, прије свега Српске православне цркве, проглашава националним спомеником и након тога прегласавањем српског члана Комисије за очување националних споменика даје на располагање институцијама са сједиштем у Сарајеву и представља као историјско и културно наслеђе оних којима та баштина не припада- истакла је Цвијановићева. 

Ако Народна скупштина у складу са одредбама Устава БиХ двотрећинском већином од 56 посланика подржи вето српског члана Предсједништва БиХ, оспорена одлука Предсједништва БиХ неће ступити на снагу.
Овај уставни механизам омогућава Републици Српској да поништи одлуке донесене прегласавањем у Сарајеву које су проглашене деструктивним по њен витални национални интерес. 

Комисија од 2020. злоупотребљава свој статус

Жељка Цвијановић истакла је у Народној скупштини Републике Српске да је Комисија за очување националних споменика од 2020. године постепено почела да злоупотребљава свој статус, проистекао из међународног мировног споразума, као и своје овлаштење да доноси сопствена правила и прописе.

Цнвијановићева је дала осврт на историјат саме Комисије и њено дјеловање.

- Независна Комисија за очување националних споменика је успостављена на основу Анекса осам Општег оквирног споразума за мир у БиХ са мандатом да одлучује о петицијама за проглашење добара која имају културну, историјску, вјерску или етничку важности, за национални споменик према члану четири Анекса осам - рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су током првих пет година рада Комисије, од 1996. до 2001, два међународна експерта, које је именовао генерални директор Унеска, учествовала у раду привремене Комисије доприносећи проглашењу одређених добара националним споменицима, у потпуности у складу са Анексом осам и међународним стандардима заштите културног насљеђа.

- Члан девет Анекса осам предвидио је могућност да Комисија за очување националних споменика настави свој рад и након иницијалног петогодишњег периода кроз одговарајући институционални оквир унутар БиХ, уколико би се показало да њен мандат и надлежности нису у потпуности извршени - навела је Цвијановићева.

Анекс осам, указала је Цвијановићева, прописује да би у случају таквог институционалног трансфера Комисија наставила да функционише у складу са мандатом, функцијама, принципима и процедурама утврђеним тим анексом Дејтонског мировног споразума, док би њене чланове именовало Предсједништво БиХ.

Она је подсјетила да је Предсједништво БиХ, црпећи овлаштења из члана осам Анекса осам, донијело четири одлуке о Комисији.

- Након 2001. године, када је донесена прва одлука Предсједништва о Комисији, међународни експерти више нису именовани од Унеска и од тада чланове Комисије искључиво именује Предсједништво, у складу са одредбама Анекса осам Дејтонског мировног споразума - рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је нагласила да је пренос надлежности са међународне заједнице и Унеска на домаће институције власти извршен 2001. године.

- Након више од 20 година рада, Комисија је у великој мјери превазишла своју првобитну сврху. Постало је јасно да је почетна сврха привремене Комисије у значајној мјери остварена, будући да више не постоји опасност од оружаног сукоба који би угрожавао споменике - рекла је Цвијановићева.

Како би "опстала", Цвијановићева је указала да је Комисија од 2020. године постепено почела да злоупотребљава свој статус проистекао из међународног мировног споразума, као и своје овлаштење да доноси сопствена правила и прописе, те је једнострано настојала да прошири свој мандат изван оквира члана четири Анекса осам.

Навела је да су проблеми посебно дошли до изражаја од 2020. године, нарочито на подручју ФБиХ.

- Механизми који су првобитно били успостављени ради заштите добара од уништења током ратних дејстава - трансформисани су у инструменте за контролу процеса градње, просторног планирања и инвестиционих активности у ФБиХ - упозорила је Цвијановићева.

Напоменула је да су механизми Комисије, предвиђени за заустављање непримјерених интервенција на националним споменицима, злоупотребљени и користе се као механизам заустављања интервенција и контроле грађења и израде планске и техничке документације у грађењу и просторном планирању у Сарајеву и у Мостару већ више од пет година.

Она је додала и да су посљедњих пет година обиљежени покушаји да се ти механизми пренесу и у Републику Српску, кроз доношење одлука о "заштити културних подручја" и "културних пејзажа" која би се имала контролисати преко Комисије.

- У таквим околностима и с намјером злоупотребе, консензус гласова чланова Комисије је очито постао сметња те се кренуло у активности прегласавања, и то не с намјером заштите културног насљеђа, већ у правцу контроле имовине, а коначно и одузимања имовине - истакла је Цвијановићева. 

Декларација о заштити виталних националних интереса српског народа у БиХ

У оквиру ове сједнице, чији је дневни ред усвојен, по хитном поступку биће разматран Приједлог одлуке о усвајању Декларације о заштити виталних националних интереса српског народа у БиХ.

Овом декларацијом се стреми враћању дејтонских надлежности Српској, као и поништавању низа наметнутих одлука високих представника.

Декларација је приједлог предсједника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића у складу са иницијативом Асоцијације "Ствараоци Српске" и БОРС-а.

Сједници присуствују српски члан Предсједништа БиХ Жељка Цвијановић и други функционери Српске.

Након ове биће одржана 39. посебна сједница.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.