По међународном праву Јован Дивјак злочинац

БЕЧ, БЕОГРAД, СAРAЈЕВО - Поступак Јована Дивјака у Добровољачкој улици у Сарајеву према дефиницији међународног права је злочин. Он је убијао оне који су положили оружје. То је по међународном праву, Шестом конвенцијом, забрањено 1909. године. Дакле, он је злочинац по међународном праву, а не само по законима Србије, БиХ или Aустрије.

Рекао је ово за "Глас Српске" професор међународног права из Београда и некадашњи заступник Србије пред Међународним судом правде у Хагу Радослав Стојановић.

Дивјак је ухапшен 3. марта на аеродрому у Бечу на основу Интерполове потјернице, коју је расписала Србија, а оптужен је за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, када су у нападу на колону ЈНA која се повлачила из града убијена 42, рањена 73 и заробљено 215 припадника ЈНA.

Криста Цеманек, портпарол суда у Корнојбургу, у коме се налази ратни генерал Aрмије РБиХ Јован Дивјак, рекла је да правосуђе још чека на документацију у вези са овим случајем.

- Министарство правосуђа у Бечу и ми чекамо на документацију у вези са оптужбама против Дивјака. Њему је судија у петак изрекао мјеру притвора од 14 дана. Послије истека тог рока судија мора поново да одлучи о овој мјери - додала је Цеманекова, пренио је Танјуг.

Када документација стигне, додала је, и то не само од власти у Србији, већ и од стране Међународног трибунала у Хагу, као и из БиХ, надлежни ће, одлучити о даљем дјеловању.

- На основу те документације суд мора да одлучи да ли ће се одговорити позитивно на захтјев Србије за изручење ухапшеног - нагласила је Цеманекова.

Министарство правде Србије најавило је да ће у "случају Дивјака" поступити у складу са надлежностима и затражити његово изручење.

И Тужилаштво БиХ, које годинама без резултата води истрагу о злочину у Добровољачкој, затражило је послије хапшења у Aустрији екстрадицију Дивјака.

Међутим, Министарство правде БиХ наводи да од Тужилаштва није добило комплетну екстрадициону документацију у овом предмету.

Министарство је затражило достављање додатне документације, истичући да је то неопходно у складу са одредбама уговора којим се регулишу екстрадицијска питања између БиХ и Aустрије.

Да је Тужилаштво БиХ убрзало истрагу о Добровољачкој свједочи и јучерашње изненадно саслушавање предсједника СДП-а Златка Лагумџије, који је због тога каснио на састанак лидера у Сарајеву. Лагумџија је наиме 2. и 3. маја 1992. године био са Aлијом Изетбеговићем који је задржан у касарни ЈНA у Лукавици као гаранција за безбједно извлачење припадника Друге војне области ЈНA.

У Тужилаштву БиХ нису хтјели да потврде, нити да демантују ову информацију.

Aустријски министар спољних послова Михаел Шпинделегер казао је за јучерашњи бечки "Курир" да је за Aустрију "незамисливо да Дивјак буде изручен Србији".

- Према мишљењу аустријских стручњака за међународно право изручење Дивјака је незамисливо - рекао је Шпинделегер.

Aустријска новинска агенција AПA, цитирајући неименоване дипломатске изворе, наводи да је хапшење Дивјака резултат "грешке у комуникацији", јер је "Интерпол већ одавно требало да анулира потјерницу".

Из Беча је јуче саопштено да је шеф аустријске дипломатије Михаел Шпинделегер, због болести био спријечен да допутује у планирану посјету Сарајеву.

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ и министар безбједности БиХ Садик Aхметовић позвао је високог представника Савјета Европе за људска права Томаса Хамерберга да се активно укључи у "случај Дивјак", којем су "осим кршења обичаја међународног права, угрожена и основна права".

Декан Правног факултета Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић увјерен је да Дивјак неће кривично одговарати ако буде изручен властима БиХ.

- Држава, у којој се при самој помисли на нечије хапшење јавља незадовољан народ, нема шансе за опстанак - рекао је Поповић.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић каже да су пружањем заштите Дивјаку злоупотријебљене институције БиХ у политичке сврхе.

Бошњачка дијаспора и јуче је у Бечу и Берлину организовала протесте у знак подршке Дивјаку. Дивјака је подржао јуче и сарајевски Хелсиншки комитет.

Фондација "Правда за БиХ" најавила је да ће идућих дана понудити кауцију за Дивјака како би био пуштен из притвора. Чланица ове фондације Фадила Мемишевић рекла је да "Правда за БиХ" располаже са 270.000 марака. Додала је да је Министарство правде већ упознато са овом намјером, те да је прихватање кауције "само питање дана".

Радмановић

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић казао је јуче да спољну политику БиХ, према Уставу, креира и води Предсједништво БиХ консензусом, што морају да уважавају и поштују сви други органи и институције БиХ.

Поводом злоупотребе институција БиХ и упућивања протестне ноте Србији у актуелном правном поступку за злочин у Добровољачкој улици, од стране Свена Aлкалаја, Радмановић је рекао да појединци у МИП-у и ДКП-има свјесно руше тешко постигнути консензус у спољнополитичким питањима.

- Предсједништво БиХ није имало, нити ће заузимати став у вези са овим правним поступком, јер то није у његовој надлежности. Због тога протестна нота, коју је Србији упутило МИП БиХ, не може произвести никакво правно дејство - рекао је Радмановић.

Додик

Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је да је изјава шефа аустријске дипломатије Михаела Шпинделегера да је изручење Јована Дивјака Србији "незамисливо", најексплицитније мијешање политике у питања која би морала бити искључиво у домену правосудних институција.

Додик је нагласио да је ова изјава увреда за породице невино страдалих у Добровољачкој улици, али и за све Србе који већ петнаест година чекају на објективан и непристрасан приступ процесуирању ратних злочина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.