Пјер Мирел: Европа спремна на оснажену улогу у БиХ

Европска унија је спремна да одигра ​​оснажену улогу у БиХ како би јој помогла у процесу реформи, а недавно именовани шеф делегације ЕУ Петер Соренсен, који ће ускоро бити именован и као специјални представник ЕУ, имаће на располагању широк и уравнотежен низ инструмената како би се подстицаји ЕУ повећали.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор за западни Балкан при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење Пјер Мирел.

- Међународна заједница је уназад неколико година затражила од политичких лидера БиХ да буду конструктивни и прагматични и поведу искрен дијалог о будућности. Ми смо то ставили у праксу и отворили дијалог о једном од најосјетљивијих питања - реформа правосуђа - рекао је Мирел и додао да ће тај дијалог бити дугорочна активност која има за циљ ревизију сектора правосуђа БиХ у свјетлу ЕУ стандарда и правног насљеђа ЕУ.

* ГЛAС: Како гледате на неуспјеле покушаје формирања власти на нивоу БиХ? Aко у том послу има куповине времена или опструкција, који политичари и политичке странке су најодговорнији за то?

МИРЕЛ: БиХ је сада у фази процеса ЕУ интеграција у којем нема пречица: или ће се позабавити реформама оријентисаним ка ЕУ или неће бити напретка ка ЕУ. У међувремену, земље у регији напредују према Бриселу. ЕУ жели БиХ као своју чланицу, али БиХ мора учинити свој дио прије него што то може постати стварност. Оно што је најважније, сада је кључно да БиХ брзо успостави владу на државном нивоу, а ЕУ треба да буде у центру владиног програма.

* ГЛAС: Шта становници на путу ка ЕУ треба да очекују од представника међународне заједнице, а шта од домаћих политичара?

МИРЕЛ: Грађани БиХ би требало да траже од својих политичких лидера реформе које би обезбиједиле функционалну државу, правни оквир који је повољан за инвестиције и отварање нових радних мјеста, правосуђе које спроводи права појединаца и обезбјеђује брзу правду. Такве реформе се такође очекују и од ЕУ, јер су оне дио копенхашких критеријума. ЕУ је спремна да одигра ​​оснажену улогу у БиХ како би јој помогла у процесу реформи. Недавно именовани шеф делегације ЕУ у БиХ Петер Соренсен, који ће ускоро бити именован и као специјални представник ЕУ, имаће на располагању широк и уравнотежен низ инструмената како би се подстицаји ЕУ повећали. То ће укључивати ​​даље политичке олакшице о питањима која су у вези са процесом интеграција у ЕУ, IPA финансирање, те праћење и подршку напретку реформи кроз тијела која су основана Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП).

* ГЛAС: Може ли се и када БиХ надати кандидатури за чланство у ЕУ?

МИРЕЛ: Када се свих 27 земаља чланица ЕУ усагласи да размотре тај захтјев за чланство, покреће се процедура у оквиру које се од Европске комисије тражи да да своје мишљење о томе да ли се отварање приступних преговора може препоручити или се у најмању руку може додијелити статус кандидата. У случају Србије, Комисија ће дати одговор 12. октобра 2011. као што смо то урадили прошлог новембра за Aлбанију и Црну Гору.

* ГЛAС: Гдје је БиХ на том питању тренутно?

МИРЕЛ: Савјет за спољне послове ЕУ је јасно прецизирао два основна услова која БиХ треба да уради да би се њен захтјев за чланство узео у разматрање. БиХ треба да усклади свој Устав са одлуком Европског суда за људска права те усвоји закон о државној помоћи што су обавезе под ССП-ом. Осим тога, усвајање закона о попису становништва на државном нивоу и спровођење пописа становништва биће кључни за кораке БиХ ка ЕУ интеграцијама. Савјет министара и парламенти би предузимање корака за испуњавање ових услова требало да сматрају својим највећим приоритетима.

* ГЛAС: Како оцјењујете почетак структуралног дијалога о реформи правосуђа и које су сада најбитније промјене да би се земља прилагодила процесу интеграција? 

МИРЕЛ: Међународна заједница је уназад неколико година затражила од политичких лидера БиХ да буду конструктивни и прагматични и поведу искрен дијалог о будућности БиХ. Ми смо то ставили у праксу и отворили дијалог о једном од најосјетљивијих питања - реформа правосуђа. Први састанак дијалога је окупио власти БиХ за истим столом за цјелодневни разговор о овом приоритетном питању. То је успјех сам по себи јер је правосуђе најтежи сектор за реформу.

Главни циљ структуралног дијалога јесте дати подстицај консолидацији владавине права и успостављање независног, ефикасног, непристрасног и одговорног правосудног система у цијелој земљи за добро свих грађана. Врло је позитивно да су већ од првог састанка, сви учесници учествовали у разговору и потврдили своју спремност да ће користити дијалог као платформу на којој се сва питања у сектору правде могу рјешавати. Овај дијалог ће бити дугорочна активност која има за циљ ревизију сектора правосуђа БиХ у свјетлу ЕУ стандарда и правног насљеђа ЕУ. Други састанак дијалога биће сазван послије обраде информација које БиХ треба да достави до краја августа. Важно је да власти БиХ координишу на свим нивоима и да Европској комисији дају детаљне одговоре у задатом року.

Процјене о проширењу

* ГЛAС: Да ли су тачне процјене аналитичара да ЕУ више није заинтересована за нове чланове, поготово не за сиромашне земље? 

МИРЕЛ: У марту је Савјет ЕУ поновио своју недвосмислену преданост европској перспективи БиХ. Недавно затварање преговора са Хрватском, као и напредак других земаља у региону (Црна Гора и Србија) јасно показују опредијељеност ЕУ за даља проширења. Напредак тих земаља показује да када постоји политичка воља за спровођење неопходних реформи, земље се приближавају ка чланству у ЕУ. A кад земља испуни своје обавезе и ЕУ испуњава своје! То би требало да буде подстицај за БиХ да ради на рјешавању питања од кључног значаја за ЕУ интеграције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.