Петнаест година од битке за коридор

Спектакуларном побједом јединица Војске Републике Српске и Републике Српске Крајине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србијом

ПРИЈЕ петнаест година, 26. јуна 1992. године, борци Првог крајишког и Источнобосанског корпуса, послије дуготрајних, исцрпљујућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног дијела Републике Српске. Исцрпљени, али поносни на блиставу побједу над вишеструко бројнијим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаји Крајишника и Посаваца, честитке, пјесма, сузе радоснице, рафали у ваздух... Била је то једна од најзначајнијих и најхуманијих битака српске војске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен је копнени пут из Босанске и Книнске Крајине према Семберији и даље према Београду и Србији. Овом спектакуларном побједом здружених јединица Војске Републике Српске и Републике Српске Крајине окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне регије Крајина и Републике Српске Крајине. На том простору, одсјеченом муслиманско-хрватском агресијом, живјело је више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружја, нафте, лијекова... На самом почетку рата добро наоружане јединице муслиманске Патриотске лиге и територијалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне војске Хрватске, готово мјесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну регију Крајина и западне дијелове Републике Српске Крајине. Почетком маја 1992. године сви путни правци који су Добој, Бању Луку, Приједор, Книн... спајали са источним дијелом Републике Српске и Србијом били су пресјечени. Прекинут је био и ваздушни саобраћај. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио је 19. маја. Становништво се нашло у окружењу и пријетило му је потпуно физичко уништење. Посебан проблем представљао је недостатак лијекова и санитетског материјала. Само у периоду од 22. маја до 19. јуна 1992. године на Одјељењу за интензивну његу Клинике за дјечије болести у Бањој Луци умрло је 12 новорођенчади због недостатка кисеоника. Упркос свим апелима, Савјет безбједности УН није дао дозволу да авион са лијековима из Београда полети за Бању Луку. Била је то кап која је прелила чашу. Више није било времена за чекање. Нешто се морало предузети. Тадашњи командант Првог крајишког корпуса, генерал Момир Талић, издао је средином јуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један потпуковнику Новици Симићу: "Хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козија стаза. Нећу да дјеца умиру! Поред Талића као главног стратега и креатора операције "Коридор", акцију су планирали и начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а РСК генерал Боривоје Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић. Услиједила је војничка акција која ће остати записана у војним аналима. Извршен је пробој из потпуног оперативног окружења. Aкција "Коридор" започела је 14. јуна 1992. године, када су борци 16. крајишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у битку на јужном дијелу дервентског ратишта. Борбе су појачане 24. јуна, када је снажна артиљеријска припрема на широком фронту непријатељске формације навела на погрешан закључак да Војска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послије тога догађало изазвало је општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што је знатно олакшало дејство српским снагама на главним правцима пробоја коридора. Изненађење је било потпуно. Коридор живота је пробијен два дана прије зацртаног рока. Мада је Талић, како је говорио, планирао да попије кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раније. Српску војску нико није могао да заустави. Један међу многима који је властитим херојством показао како се бори за свој народ био је командант батаљона МУП-а РСК Миливој Рашула. Он је у својој официрској торбици понио српску тробојку, ријешен да је постави на силос у Оџаку. Стао је на чело јуришног дијела батаљона. У једној паузи између двије борбе, са везистом и куриром кренуо је испред осталих. Било је то кобно. Покошени су непријатељским рафалима. Мајор Вељко Леко је хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд, а командант елитне јединице "Вукови са Вучијака" Вељко Миланковић је у једном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен јуриш. - За мном, јунаци! - командовао је Миланковић. Пробојем "коридора живота" српске крајине су продисале пуним плућима. Из Србије су кренули конвоји са лијековима, храном, нафтом, цигаретама... Г. ДAКИЋ БРИГAДЕ Да би спријечиле пробијање коридора кроз Посавину, муслиманско-хрватске снаге су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских. Моторизоване јединице чинили су припадници регуларне Војске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, Трећа ЗНГ из Осијека и 153. ЗНГ из Велике Горице. Од лаких пјешадијских бригада биле су ангажоване 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца (Домаљевца), 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаја и 109. из Грачанице. ГУБИЦИ Према званичним подацима, у операцији "Коридор" погинула су 293 војника Војске Републике Српске и специјалаца МУП-а Републике Српске Крајине, док их је 1.129 теже или лакше рањено. Губици снага муслиманско-хрватске коалиције нису познати. Претпоставља се да су били много већи. ПРЕВОЗ БAЊA ЛУКA - Aдминистративна служба града Бање Луке организоваће бесплатан превоз за грађане до Дуге Њиве у недјељу, 24. јуна, када се обиљежава петнаестогодишњица акције "Коридор". Обезбијеђено је пет аутобуса, а полазак је заказан у осам часова са старе аутобуске станице. Љ. Р.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.