Партизанске привилегије недостижне за борце ВРС

БАЊАЛУКА - Захтјев Тужилаштва БиХ да генералу Миломиру Савчићу буде забрањено обављање дужности предсједника Борачке организације Републике Српске након што је против њега потврђена оптужница за ратне злочине изазвао је салву реаговања у Српској, али и отворио озбиљно питање стања у БОРС-у и међу борачком популацијом.

Општа је оцјена цјелокупне јавности да четврт вијека након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата припадници борачке популације немају статус какав заслужују. Бивши предсједници БОРС-а једногласни су да су привилегије које су у бившој заједничкој држави имали учесници Народноослободилачке борбе и припадници партизанског покрета недостижне и пусти сан за демобилисане борце Војске Републике Српске. Најбољу оцјену зашто је то тако даје Саво Цвјетиновић, који је на челу БОРС-а био од 2002. до 2006. године и који каже да је под притиском међународне заједнице одмах у првим послијератним годинама донесен акт којим су дезертери амнестирани од одговорности за неучешће у рату.

- Под плаштом људских права и слобода дезертерима је омогућено да избјегну одговорност. То је био велики удар за борачку популацију, јер је борцима који су четири године крварили за одбрану РС по главама почело да се врти да су боље прошли они који су побјегли од рата и отишли на запад или негдје друго, док је 30.000 бораца дало своје животе да би они имали гдје да се врате. Захваљујући томе врло брзо су на високе позиције у структури власти дошли дезертери, а они не могу имати, и показали су да немају, сензибилитет према борцима, јер не знају шта је бити у рову или како је када меци фијучу око главе - каже Цвјетиновић.

Нема подршке

Управо то је, наставља он, највише допринијело да борци немају статус какав заслужују и какав су имали учесници НОБ-а.

- Ми не смијемо заборавити да су послије Другог свјетског рата на највише функције у земљи дошли искључиво борци, а код нас се десило ово што сам вам рекао. Већ у првим послијератним годинама почеле су да се појављују бројне организације које су штитиле права борачке популације и оне су се утркивале у томе ко ће гласније рећи да он то најбоље ради, а у бившој Југославији постојао је само СУБНОР, у којем су били окупљени представници свих категорија, дакле и демобилисани борци и ратни војни инвалиди и породице погинулих - објашњава Цвјетиновић.

Посебан проблем, наставља он, јесте питање оптужених за ратне злочине, који немају апсолутно никакву подршку институција, иако се кроз бројне лажне оптужбе, монтиране процесе и скандалозне пресуде стеже омча око врата Републике Српске.

- Фондација “Помоћ”, која функционише у оквиру БОРС-а, основана је када сам ја био предсједник БОРС-а. Нажалост, не можемо се похвалити да је она одговорила задатку, јер смо свједоци да су људи који су оптужени за ратне злочине препуштени сами себи. Свакако да одговорност за то сноси и БОРС, зато што није вршио притисак на власти да се другачије поставе - каже Цвјетиновић.

Он истиче да је од рата прошло четврт вијека, али да још није престала, нити завршена борба за Републику Српску, која се сада води на другачијем фронту.

- Ако неко мисли да је борба за РС завршена, тај се вара. Та борба није завршена и она још увијек траје, зато што наши непријатељи из Одбрамбено-отаџбинског рата не могу да се помире са постојањем РС. У складу с тим, не смије престати ни борба за достојанствен положај борачке популације - закључује Цвјетиновић.

Слично мишљење има и његов претходник на челу БОРС-а Борислав Бојић, који каже да је укупна атмосфера у друштву таква да људи заборављају значај Одбрамбено-отаџбинског рата и улогу бораца.

- Не ради се ту о материјалном статусу и привилегијама те врсте, већ о укупном односу према борачкој популацији и амбијенту у којем живимо. Не сматрам да је касно за прављење бољег укупног амбијента, али то се мора радити и одозго према доле и одоздо према горе. Људи су страдали када су дошли кућама послије рата и срели се са проблемом пуке егзистенције и у таквим условима тешко је од њих очекивати да се боре за побољшање укупног статуса бораца - каже Бојић.

Бивши предсједник БОРС-а Пантелија Ћургуз, који се нашао на мети тужилаштва Брчко дистрикта, које је половином новембра прошле године против њега подигло оптужницу за ратне злочине, каже да никада у овој држави није створен амбијент да се уважавају вриједности које су проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата.

- Никад! Ни дан-данас! А двије основне вриједности које су проистекле су Република Српска и њени борци. Нема амбијента да се то поштује у мјери у којој заслужује, зато што имамо окупацију и политику која се додворава тој окупацији. Због тога је практично непожељно да се ствара култ тих вриједности, а када бисмо то урадили, имали бисмо једну потпуно другачију ситуацију - каже Ћургуз.

Ипак, он сматра да није касно да се то почне радити, поготово зато што би то била највећа гаранција да ће Република Српска трајати вјечно.

- Ако то не урадимо и ако младим генерацијама не будемо преносили истину о томе за шта смо се борили и не помогнемо им да изграде прави однос према тим вриједностима, онда ћемо значајно урушити позицију Српске - категоричан је Ћургуз.

Када је ријеч о материјалном статусу припадника борачке популације, Ћургуз каже да се не може рећи да власт није издвајала средства за те намјене, прије свега за стамбено збрињавање, али каже да има ствари за које власт није показала слух.

- Ми смо у БОРС-у својевремено почели посао на ревизији околности страдања, а онда су “скретничари” у ресорном министарству то претворили у управни надзор и почели су да зову истинске инвалиде на ревизију. Тиме су направили катастрофалну ствар, а позадина је да су ММФ-у, Светској банци и осталим међународним кредиторима морали да прикажу да су начинили уштеде у буџету - каже Ћургуз.

“Нисам се ја за ово борио”

Јако значајна ствар за коју ми је као човјеку и борцу криво што нисмо на њој истрајали, наставља он, јесте доношење закона о ревизији инвалидских пензија, у чему их је, како каже, такође спутало ресорно министарство.

- Када је ријеч о оптуженима за ратне злочине, недопустив је наш однос према том питању. Када се против некога подигне оптужница, политика три дана подигне халабуку и галаму о антисрпском карактеру правосудних институција и о томе како нико није одговарао за многобројне злочине над српским народом и на крају ништа. Не може се више допуштати да ствари иду тим током и да се на основу изјаве једног или два свједока покрећу процеси и малтретирају људи. Ратни команданти врло добро разумију све што се догађа и спремни су сви да носе свој крст и одговорност, али не смију да буду усамљени и препуштени сами себи - категоричан је Ћургуз.

Према његовим ријечима, власт мора да се активно укључи у то и спријечи ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ, исто као и коришћење термина агресија, који користи већина правосудног естаблишмента.

- Ми смо, дакле, били агресори зато што смо бранили своје куће и вјековна огњишта, а припадници Армије РБиХ су бранили Босну, па им се треба опростити ако су починили и неки злочин. Ма, је ли?! Све се то ради с циљем одбране теорије о геноциду и ако то не препознајемо, онда смо заиста у проблему - огорчен је Ћургуз.

Он истиче да је једноставно неприродан потпуно другачији однос према учесницима Одбрамбено-отаџбинског рата у односу на учеснике НОБ-а, јер су и једни и други били на правој страни историје.

- Нама би се десиле много горе ствари од онога што се десило испод моје Козаре на почетку Другог свјетског рата да нисмо стали у одбрану. Ми треба да ходамо поносно и високо подигнутих глава због онога што смо урадили у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Нажалост, ми не знамо, не желимо да знамо или се плашимо да признамо да имамо државу, а све то, на још већу жалост, доприноси томе да све више људи говори “нисам се ја за ово борио” - закључује Ћургуз.

Приватизација

Пантелија Ћургуз каже да од првог дана није било системског рјешења да се демобилисаним борцима омогући да могу достојанствено да живе од свог рада и да прехрањују своје породице.

- Ми заборављамо да је већ у првим послијератним годинама почела приватизација друштвене и државне имовине и да је резултат тога чињеница да борци више нису могли да се врате у своја предузећа. Нисмо кроз приватизацију водили рачуна да искористимо природне ресурсе којима држава располаже и да се од тога рјешавају проблеми борачких категорија - каже Ћургуз.

Борци са великим “Б”

Раденко Пузић, предсједник удружења Први батаљон Војне полиције Првог крајишког корпуса, чији припадници се једном годишње окупљају на заједничком дружењу у бањалучкој касарни “Козара”, каже да је то сваке године прилика да се једни другима искукају и ништа друго.

- Борци су одавно свјесни да их је држава напустила, али не толико у материјалном смислу, већ у томе што је њихов статус у друштву далеко од онога какав треба да имају. Иако су и привилегије и принадлежности које имамо далеко од онога што борци заслужују, много више боли то што се борац, у симболичком смислу, не говори са великим “Б” - каже Пузић.

Савчић

Тужилаштво БиХ тражило је од Суда БиХ да генералу Миломиру Савчићу изрекне мјеру забране контаката са свим писаним и електронским медијима. Суд је у петак требало да донесе одлуку о том приједлогу, али то није урађено до тренутка када је овај број нашег листа отишао у штампу.

То је и разлог због кога генерал Савчић није могао да говори за “Глас Српске” о овој теми, јер би у случају да му буде изречена забрана контаката са медијима, а његова изјава изађе у нашем листу, суд могао да му одреди притвор због кршења мјера забране. Ипак, судећи по његовим бројним ранијим изјавама, он има исти став као и његови претходници на челу БОРС-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.