Пандемија кумовала лошим резултатима судова

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Судови у БиХ неславно су завршили први дио ове године, јер су знатно срозани резултати рада, а упућени увјеравају да је кључни кривац за то пандемија вируса корона, која је блокирала и правосудне институције у одређеном периоду.

Полугодишњи извјештај о раду судова у БиХ размотрили су и усвојили недавно чланови Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, а документ је припремљен на основу података у Систему за аутоматско управљање предметима и не укључује, између осталог, “комуналне”, односно оне који се тичу наплате потраживања за пружене комуналне услуге и наплате таксе у којима су повјереници јавни радио-телевизијски сервиси.

Судови на нивоу БиХ, Републике Српске, ФБиХ те Брчко дистрикта су прво полугодиште завршили са готово 290.000 неријешених предмета, а међу њима су грађански предмети, кривични, прекршајни, привредни, управни и други. То је за око 1.200 више него што је било у њиховим евиденцијама првог дана ове године.

Укупан број ријешених предмета у првом полугодишту је, такође, у односу на исти период 2019. године смањен за 45.640 предмета или 23 одсто.

- Смањење броја ријешених предмета је забиљежено на свим нивоима судова, од пет у кантоналним судовима и Врховном суду ФБиХ до 36 одсто у окружним привредним судовима. Највеће смањење ријешених предмета је забиљежено у општинским судовима и то за 25.237, док је у основним судовима резултат мањи за 13.350 – пише у полугодишњем извјештају.

У периоду од јануара до краја јуна забиљежен је и смањен прилив случајева у судове, а предсједник Управног одбора Удружења судија Српске Миленко Милекић и предсједник Основног суда у Бањалуци истиче за “Глас Српске” да је појава и ширење “ковида 19” кључни кривац за овакве резултате.

- Режим рада је знатно измијењен због пандемије. Ни странке се редовно нису одазивале, а постоји и проблем у вези са доласком и распоређивањем странака у поступку. Конкретно, у бањалучком суду смо подијелили рад у три групе, по сатницама, да бисмо избјегли велику концентрацију људи. То је једна од неопходних мјера да не би дошло до погоршања епидемиолошке ситуације - истакао је Милекић.

Кључни изазов је и да не буде дозвољено вирусу да се “усели” у просторије правосуђа, и због запослених и због странака у поступцима.

- Ми, конкретно, нисмо у великом заостатку. Покушавамо да одржимо рад, рјешавамо и старе предмете, а све уз поштивање мјера да се вирус не би појавио у суду. Ако би се то десило, имали бисмо великих проблема, јер би судије и остали запослени морали ићи у изолацију и то би могло да буде опасно и за сам рад. Било је већ случајева, али није било тежих ширења - закључио је Милекић.

Застара

Број предмета у којима је наступила застара мањи је за 34 или 18 одсто, док је број кривичних предмета у којима је наступила застара већи за пет - са 119 на 124 предмета. Према подацима из извјештаја смањен је број прекршајних предмета, у којима је наступила застара са 71 на 32 предмета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.