Отровне или не, змије су одувијек изазивале страх код љ

У Херцеговини овог прољећа змије угризале само стоку... Шта прича најпознатији ловац на отровнице Ђуро Турањанин... Због чега "шаптач змијама" Сава Бјелица ником није пренио тајну бајања послије змијског угриза?

Тајанствене и опасне, свете и недодирљиве змије су за обичног човјека одувијек биле најопаснији гмизавци којих се треба плашити и од којих се треба што даље склањати. Међутим, змијама се поклањала и посебна пажња. И, док су у неким земљама људи вјеровали да змије не треба убијати јер се у њима крију "душе умрлих предака", други су то ипак радили, из страха или због користи коју су имали од продаје њихове коже. Иако на свијету постоји више од двије хиљаде различитих врста змија отровница и неотровница, све оне са првим прољећним данима и зрацима сунца напуштају своја скровишта излазећи на површину земље. Смртоносне отровнице поскок и шарка овог прољећа су на херцеговачком југу угризле два коња - једног у билећком селу Длакоше, другог у љубињској Крушевици - те једну краву у љубињском селу Дубочици. У сва три случаја ветеринар Радислав Шијаковић прописао је серум антивиперинум, који се у сличним случајевима даје и људима, па су животиње преживјеле. У Љубињу, пријератном гласовитом крају змијоловаца, посљедњих година љекари Дома здравља су три до пет пута интервенисали током прољећа и љета због змијских угриза човјека. Но, лани, рецимо, нису ниједном, што је такође ријеткост каква се одавно не памти. - Било је - кажу - тежих и лакших случајева, али, на срећу, никад ниједан са смртним исходом. Aнтивиперинума је увијек било довољно и пацијенти би га добили на вријеме. Има га и сада у свим домовима здравља, али љекари опомињу све који бораве и раде у природи да буду опрезни све до поткрај јесени. - Искуства нам показују да отровница најчешће угриза за ногу или за шаку, па је добар преглед куда ходате и гдје гурате руке најбоља превентива - објашњава др Саво Новокмет из љубињског Дома здравља, напомињући да поскок и шарка много чешће угризају стоку него људе. И у берковићком Дому здравља биљежимо сличну причу: годишње приме два - три пацијента, по правилу за вријеме љетње кошевине у Дабарском пољу или за вријеме кресања грма првих дана јесени. Ни у требињској Хитној помоћи, по ријечима директора Дома здравља и специјалисте ургентне медицине Драгана Ковача овог прољећа нису никог примили због угриза отровнице, а серума има довољно. Мада љекари истичу да су интервенције у тим случајевима мање - више рутинске, митологија змије и даље је живо присутна у народном вјеровању. Овдје је лани, 26. марта, с нескривеним жалом примљена смрт Саве Бјелице из берковићког села Меча. Не само због тог што је у 104. години умро најстарији Херцеговац, него што је са њим отишао и посљедњи "шаптач змијама" у регији. Чика - Сава је "ошаптавао" угризена мјеста на људима и стоци по цијелој Херцеговини. Звали су га "шаптач змијама", а он је тврдо чувао тајну тих бајалица, које је давно, као дијете, чуо од једне Црногорке - и која га је заклела да тајну не ода ником до ли можда само једном једином бићу у које има потпуно повјерење да је другима неће разгласити. Јер, наводно би у том случају магичне ријечи, које се шапућу, изгубиле дјелотворну моћ... Ни радозналим новинарима што су га често посјећивали у Мечу, ни сину Миленку са којим је живио до посљедњег дана (па чак га и самог једном спасао након угриза поскока!), ни било коме другом Сава је није одао. Однио ју је у гроб на сеоском гробљу у Блацама! За њим је остала недоумица какви смо ми то људи кад старац ни у једном није могао пронаћи "повјереника", али и прича да нико, коме је случајевима змијског угриза помагао, није подлегао! Највећи херцеговачки пријератни ловац на отровнице шарке и поскоке (или како их којекуд још зову випере, црнокруге, риђовке, љутице, гује, зликуље...) Ђуро Турањанин (78) из љубињског села Вођена, о коме смо у "Гласу Српске" већ писали, одавно их већ не лови. Откуп је престао још уочи рата, а и бол у нози га спречава да хода по кршу. Ђуро је током дуге ловачке каријере уловио 16 хиљада отровница које су након откупа завршавале у Брезју код Загреба - гдје су коришћене за производњу серума. - Налазио сам их по седам на једном стаблу! - присјећа се Ђуро година кад је ловио отровнице. - Највише воле храстове, посебно ако су истурени ка каквој чистини или су усамљени у долини; мили су им такође грабови, па и понеки жбун зановијети. У густој гори мало их има... Најопасније су у прољеће и почетком љета, тад су пуне отрова!!! Но, и људи су тад опрезнији, па пазе куд стају. Иначе, змије не нападају, човјека угризају само у самоодбрани. Што се тиче наших крашких послова и угриза, најризичније је кресање грма; гледаш коју ћеш зелену грану одсјећи, не гледаш куда се уз дрво пењеш, ни гдје се држиш другом руком... а смртоносна отровница често зна бити ту. Још нешто требаш знати у нашем камењару: змије због нечег необично воле воду! Затицао сам и по четири - пет око каменица и других већих или мањих резервоара за воду, посебно кад је врело и суво вријеме... A због жега и врућина у земљи, између 28. августа и 20. октобра пењу се на дрвеће!!! Кроз честаре тада мораш отворити четворе очи, јер би угриз отровнице у врат - био смртоносан! Жарко ЈAЊИЋ Нада ВРAНКОВИЋ ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ МУЗAО ЗМИЈЕ Дугогодишњи пријератни ловац на змије Ђуро Турањанин је једном приликом срео, нећете вјеровати, и крадљивца змијског отрова! -Једном сам - прича - гледао неког човјека, мислим из Сарајева, поријеклом Херцеговца. Узео би тако вјешто уловљену отровницу иза врата да је ова морала зинути, онда би јој принио зуб ивици чаше: и могао си видјети како јој из оног зуба отров капље. Вели ми, ово се зове, мужа змија... Кад је неколицини тако исциједио отров, онда је узео стону лампу, укључио је, а сијалицу ставио некако до пола оне чаше - да из узетог отрова испари вода. Кад је и то обавио, чашу је добро поклопио поклопцем и ставио је у мали приручни фрижидер, што га је донио са собом. Говоркало се да се тај отров, тако упакован, шверцује преко граница до Западне Њемачке и да Нијемци за њега дају баснословну суму марака! Нити сам чуо, нити прочитао да је полиција неку такву пошиљку уловила, нити знам да су икад новине о томе писале, али, велим вам, знам, видио сам својим очима човјека који је "музао" змије, и сигуран сам да је то био неки шверц за развијену Европу. Не знам јесте ли ви, можда, чули да је каква европска полиција нешто тако открила, ја, право да вам кажем, никад нисам! И данас би ме занимало да знам ко су били купци и наручиоци оног посла и како се онај човјек нашао у том ланцу... - признао је Ђуро Турањанин. СЛИКA И ПAНИКA Психолози одавно пишу о појединачним паничним страховима које не изазива само појава змије, већ чак и њена слика. Међутим, дјеца у Херцеговини нису чести робови таквих паника. Не само од "домаћих" змија, него ни од оних тропских. Показало је то и недавно гостовање циркуских мајстора из Градишке, када су им се херцеговачки малишани (дио их је и на нашој слици) масовно јављали да као "асистенти" придрже велике змије и уз то их омотају око сопственог врата... ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - Прошле године у Службу хитне помоћи јавило се шест људи које је змија угризла. Пошто су на вријеме дошли, дали смо им серум тако да није било већих посљедица. Серума и ове године имамо довољно а до сада није било случајева угриза змија - истакла је начелница Службе хитне помоћи др Нада Бањац. Уколико некога угризе змија, у току 20 минута по угризу код човјека се јавља бол, оток плавичасте боје, вртоглавица па некада и знаци гушења. Том приликом најбоље је да се рана не дира, а што прије, треба да се подвеже изнад мјеста угриза, али ипак треба пазити да се не прекине циркулација крви. У оваквим случајевима серум је најбоље дати одмах или у току једног сата послије уједа, али се мора давати опрезно, будући да може да изазове и алергијске реакције. Aко нема серума пацијенту се даје имуноглобулин чиме се покушава појачати отпорност организма. СЕРУМ На подручју града Бање Луке, једино у Дому здравља и породичним амбулантама може се наћи серум који се убризгава људима које је змија угризла. Међутим, грађани који желе да га купе у приватним и државним апотекама тешко ће га наћи јер га има веома мало. Тачније, једина апотека која има серум је "Централна апотека". Серум кошта 74 марке, али да бисте га купили морате прво назвати апотеку и резервисати тражену бочицу. Кућу пази, није да се гази Многе змије будећи се из зимског сна и излазећи из земље или воде своја јаја полажу у старим олупинама, крошњама дрвећа, старим пањевима, пукотинама или рупама, односно на оним скривеним мјестима која се налазе далеко од "очију људи". Чим се млади под утицајем сунчеве топлоте излегу из јаја сами воде рачуна о себи. Гледајући змију како се креће, односно "клизи" већина људи сматра да оне немају костију. Међутим то није истина. Оне су препуне костију, и у глави и у устима. У тренутку напада, змија снажно разјапи и рашири чељуст, како би са лакоћом жртву могла да прогута. Неке врсте змија прво убијају свој плијен, зубима у којима је смјештен отров, па их тек онда гутају. То гутање зна да траје и сатима. Оно шта је за змије, младе или старе, карактеристично јесте мијењање коже или "пресвлачење кошуљице", по неколико пута годишње. Раније је, у селима овог нашег брдовитог Балкана, али и у свијету, превладавало мишљење и вјеровање да ако неко погријеши према змијама да ће бити подвргнут смртној казни. Змија је била светиња. Некада су у кућама сложно боравили и људи и змије са "прећутним договором" о међусобном ненападању, али то није важило за отворене просторе, ливаде, шуме... Тада је змија била змија а човјек - човјек, једни за друге опасни. - Прије се вјеровало да је свака сеоска кућа имала змију, која се звала "кућница" или "чуваркућа" а човјек "кућић". Змија је обично живјела испод степеница. Нико од укућана није смио да је дира. Она је била чувар куће, прага и огњишта. Није се смјела убијати ни змија пољарка, јер је чувала поља, ливаде и винограде - испричао је Жика Дедић из бањолучког села Слатина. И дан-данас се вјерује да чак и сама појава змије у дворишту представља лош знак. Идући поред ријека, шумским стазама, преко ливада и пропланака велике су могућности сусретања са змијама. Познато је да у нашим крајевима више има змија неотровница него отровница, али ништа не треба препустити случају. Јер отровне или не, свако од њих зазире. Бањолучко насеље Долац, многи називају "хотелом" за змије. Мјештани су прошле године имали великих проблема због најезде змија на том подручју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.