Одлука о изручењу Ејупа Ганића 5. јула

ЛОНДОН - Виши суд у Лондону јуче је одлучио да ће 5. јула разматрати захтјев Србије за изручење Ејупа Ганића овој земљи.

Правосудни органи Србије траже да јој Ганић буде изручен из Британије на основу оптужнице подигнуте у Србији која га терети за ратни злочин.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Србије Милан Петровић казао је "Гласу Српске" да јучерашњем рочишту у Лондону нису присуствовали представници Тужилаштва Србије за ратне злочине, јер су на њему разматрана процедурална питања.

- Очекујемо да Ганић буде изручен Србији, али поштоваћемо сваку одлуку енглеских судија - рекао је Петровић.

Члан Ганићевог адвокатског тима и савјетник бошњачког члана Предсједништва БиХ Дамир Aрнаут рекао је да су заказани датуми за подношење аргумената и сљедећих рочишта.
- Одбрана треба да до 18. маја поднесе сву документацију, аргументацију, као и писане исказе свих наших свједока. Србија, односно енглеско тужилаштво, потом треба да до 15. јуна одговоре на наше поднеске, а рочиште о овим поднесцима почиње 5. јула - прецизирао је Aрнаут, пренијеле су агенције.

Он је рекао да је Ганићева одбрана јако задовољна исходом јучерашњег рочишта, а поготово избором судије који ће водити овај процес.

- Ради се о Тимотију Воркмену, који одлази у пензију 15. јула. Рекао је да се овај процес мора до тада завршити, што нам даје пуно јаснију слику о временским роковима - навео је Aрнаут.

Тужиоци Србије кажу да би судски поступак у вези са Ганићевим изручењем могао да потраје чак двије године, ако би се процедура додатно закомпликовала.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому "Хитроу" по потјерници Интерпола Србије, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 фунти и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим особама, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНA из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНA у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНA, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, почетком маја 1992. године.

У тим нападима су убијена 42 војника и официра, рањена 73, а заробљено 215.

Одбрана

Ганићеви браниоци су тражили да судски претрес буде одржан нешто раније, почетком јуна, јер настоје да докажу "техничку нелегалност" захтјева за изручење и тако пониште правну ваљаност захтјева који је Србија поднијела Британији, прије било какве одлуке британског суда, јавио је Би-Би-Си (BBC).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.