Odluka o izručenju Ejupa Ganića 5. jula

LONDON - Viši sud u Londonu juče je odlučio da će 5. jula razmatrati zahtjev Srbije za izručenje Ejupa Ganića ovoj zemlji.

Pravosudni organi Srbije traže da joj Ganić bude izručen iz Britanije na osnovu optužnice podignute u Srbiji koja ga tereti za ratni zločin.

Zamjenik tužioca za ratne zločine Srbije Milan Petrović kazao je "Glasu Srpske" da jučerašnjem ročištu u Londonu nisu prisustvovali predstavnici Tužilaštva Srbije za ratne zločine, jer su na njemu razmatrana proceduralna pitanja.

- Očekujemo da Ganić bude izručen Srbiji, ali poštovaćemo svaku odluku engleskih sudija - rekao je Petrović.

Član Ganićevog advokatskog tima i savjetnik bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Damir Arnaut rekao je da su zakazani datumi za podnošenje argumenata i sljedećih ročišta.
- Odbrana treba da do 18. maja podnese svu dokumentaciju, argumentaciju, kao i pisane iskaze svih naših svjedoka. Srbija, odnosno englesko tužilaštvo, potom treba da do 15. juna odgovore na naše podneske, a ročište o ovim podnescima počinje 5. jula - precizirao je Arnaut, prenijele su agencije.

On je rekao da je Ganićeva odbrana jako zadovoljna ishodom jučerašnjeg ročišta, a pogotovo izborom sudije koji će voditi ovaj proces.

- Radi se o Timotiju Vorkmenu, koji odlazi u penziju 15. jula. Rekao je da se ovaj proces mora do tada završiti, što nam daje puno jasniju sliku o vremenskim rokovima - naveo je Arnaut.

Tužioci Srbije kažu da bi sudski postupak u vezi sa Ganićevim izručenjem mogao da potraje čak dvije godine, ako bi se procedura dodatno zakomplikovala.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu "Hitrou" po potjernici Interpola Srbije, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 funti i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Vijeće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim osobama, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, početkom maja 1992. godine.

U tim napadima su ubijena 42 vojnika i oficira, ranjena 73, a zarobljeno 215.

Odbrana

Ganićevi branioci su tražili da sudski pretres bude održan nešto ranije, početkom juna, jer nastoje da dokažu "tehničku nelegalnost" zahtjeva za izručenje i tako ponište pravnu valjanost zahtjeva koji je Srbija podnijela Britaniji, prije bilo kakve odluke britanskog suda, javio je Bi-Bi-Si (BBC).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.