Одбијена апелација Балијагића

Сарајево - Уставни суд БиХ одбио је као неосновану апелацију Фарука Балијагића и Аде Балијагића у једном дијелу, а у другом као недопуштену.

Уставни суд БиХ на данашњој сједници, између осталог, одлучивао о апелацијама у вези с чланом два/3(е) Устава БиХ и чланом шест став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму.

У оквиру одлучивања о апелацијама Суд је донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.

У саопштењу се, као илустрација, наводи да је одбијена као неоснована апелација Фарука Балијагића и Аде Балијагића, поднесена против рјешења Врховног суда Федерације БиХ од 18. новембра прошле године и Кантоналног суда у Сарајеву од 3. новембра 2015. године у односу на члан два/3д) Устава БиХ и члан 5 став један тачка ц) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд БиХ је одбацио као недопуштену и апелацију Балијагића поднесену против рјешења Врховног суда ФБиХ и Кантоналног суда у Сарајеву због тога што је преурањена.

Наиме, рјешењем Врховног суда одбијене су као неосноване жалбе кантоналног тужиоца и апеланата против рјешења Кантоналног суда којим је апелантима, против којих се пред Кантоналним тужилаштвом води истражни поступак због основане сумње да су починили кривично дјело, продужен притвор за два мјесеца.

Притвор, по том рјешењу, може трајати до 13. децембра 2015. године или до нове одлуке суда, јер се Врховни суд у цјелини сагласио са разлозима и образложењима из првостепеног рјешења на којима је заснован закључак о постојању основане сумње да су апеланти починили кривична дјела која им се стављају на терет.

Апеланти, између осталог, тврде да су им оспореним рјешењима повријеђена права из члана два/3д) и е) Устава БиХ, те из члана пет став један тачка ц) и члана шест Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те оспоравају да је уопште доказано да постоји основана сумња као услов без којег притвор никада не може да буде одређен.

Они сматрају да у конкретном предмету не постоје околности и докази да би Врховни и Кантонални суд могли извести закључак о постојању основане сумње да су починили кривична дјела која су им стављена на терет. Сви изведени докази, према мишљењу апеланата, указују на потпуну произвољност суда у поступку утврђивања чињеница, односно оцјене доказа за постојање општег притворског услова.

Уставни суд је закључио да нема кршења права на слободу и безбједност личности када је суд утврдио постојање основане сумње и дао одговарајуће и релевантно образложење, те дао и довољно релевантна образложења о постојању посебних притворских разлога.

У свим случајевима у којима је утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење Суд је наложио надлежним судовима или управним органима да хитно окончају поступке, те да, сагласно члану 72 став (пет) Правила Уставног суда БиХ, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем њиховог извршења.

Уставни суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку.

Суд је донио и већи број одлука којима су одбачене као недопустиве апелације које су, прима фацие, очито биле неосноване јер захтјеви апеланата нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у овим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом или да апеланти, као странке у поступку, сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.