Од радијације страдају људи и роботи

вашингтон - Америчка компанија "ИФЛ сајенс" упозорава да су најрадиоактивнија мјеста на свијету ирански Рамсар, украјински Чернобиљ, јапанска Фукушима, киргиски Малили Су, британски Селафилд, те амерички Ханфорд.

Од постројења за уништавање нуклеарног отпада до локација атомских катастрофа - постоји неколико мјеста која неће бити безбједна за посјету ни у даљој будућности.

Људи у иранском граду Рамсару добијају годишњу дозу радиоактивног зрачења од 260 милисиверта, што је знатно више од 20 милисиверта, колико износи дозвољена годишња доза за запослене у нуклеарним електранама.

Просјечна особа годишње прими 3,1 милисиверт. Узрок зрачења су природни извори који топе стијене богате уранијумом испод површине, а затим вода улази у кречњак од којег су изграђене куће. Уранијум се може наћи и у усјевима, као и у питкој води, тврди "ИФЛ сајенс".

У бразилском мјесту Ђоанија 1987. године два лопова опљачкала су напуштену болницу у потрази за металом. Пронашли су и малу капсулу високорадиоактивног цезијумовог хлорида, који се користио у уређају за радиотерапију. Понијели су материјал са собом, што је узроковало смрт четворо људи. Медији су јављали како су дјеца, привучена плавкастим сјајем, дирала опасан материјал и трљала га по кожи. Неколико градских блокова било је толико контаминирано да је морало бити уништено.

На крају, 300 људи је задобило радиоактивну контаминацију, али "радиофобија" је обухватила цијели град.

Малили Су, град у јужном Киргизији, још сноси посљедице хладноратовског нуклеарног програма. У њему се вадила и обрађивала руда уранијума од 1946. до 1967. године, али је подручје контаминирано и данас. Већина отпада од рударења закопана је дуж ријеке која тече кроз град. Извјештај из 2010. године навео је како је потребно хитно чишћење због великог процента обољелих од карцинома и ослабљеног имунитета локалног младог становништва.

Селафилд на западу Велике Британије је локација за уништавање нуклеарног отпада на којој су и даље високе количине радијације. То је мјесто гдје се складишти већина радиоактивног отпада из 15 оперативних британских нуклеарних реактора, као и прекоморско нуклеарно гориво. Отпад ствара степен радијације до 280 сиверта дневно, што је за 60 одсто више од смртоносне дозе.

Амерички Ханфорд, такође представља опасно мјесто. Комплекс за одлагање нуклеарног горива у том мјесту сматра се најрадиоактивнијом локацијом у САД.

Године 2011. цунами је погодио нуклеарну електрану "Фукушима" у јапанском граду Окуми, што је проузроковало топљење језгра три од шест нуклеарних реактора.

Степен радијације унутар електране је до 430 сиверта на час, што је и више него довољно да убије човјека, а проузроковало је чак и кварове бројних робота који раде унутра.

Јапан покушава помоћу робота да извуче гориво, које је прошле године лоцирано у два од три растопљена реактора.

Очекује се да ће поступак трајати четири деценије, уз цијену од 188 милијарди долара. Фукушима још дуго неће бити безбједно мјесто за живот.

Чернобиљ

Чернобиљска катастрофа из 1986. године проузрокована кваром на једном од реактора. Разнесен је кров, те је исцурила велика количина радијације, чији се већи дио проширио на Бјелорусију, Украјину и сјеверну Европу. Пресељено је 116.000 људи. И данас око Чернобиља постоје џепови радијације. И болница Припјат, у Украјини, неколико километара од електране, садржи један од највиших степени радијације на свијету. У њу су доведени ватрогасци након што су гасили пожар у реактору "Чернобиља". Посљедице су се осјетиле и на простору бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.