Обиљежена 31 година од акције "Бљесак": Истина о жртвама мора бити сачувана

ГРАДИКА - У Градишци се данас обиљежена 31 година од погрома над 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској акцији "Бљесак", када је убијено најмање 263 Срба, међу којима 12 дјеце.

 

Кључне бројке

• 36 часова трајао напад
• 15.000 протјераних Срба
• 263 убијених Срба
• 12 убијене дјеце
• 107 – убијених цивила
• 16.000+ – припадника хрватских снага
• 4.000 – српских војника
• 1.450 – заробљених Срба
• 1.247 – укупно погинулих Срба у рату до 1995. (77 дјеце)
• 50 – несталих лица

Акција

Хрватске оружане снаге су у акцији под кодним називом "Бљесак" 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија у саставу Републике Српске Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН.

Против Срба у западној Славонији, односно око 15.000 цивила и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.

У овој хрватској злочиначкој акцији за само 36 часова протјерано је 15.000 Срба, убијено најмање 263, од којих 107 цивила, међу којима и 12 дјеце.

Каран: Ратни злочин и етничко чишћење

 - Акција "Бљесак" је ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније и истина мора бити сачувана од ревизије- рекао је данас предсједник Републике Српске Синиша Каран.

Каран је истакао да је падом западне Славоније, а касније и Книнске Крајине заокружен процес који је довео до потпуног нестанка српског народа са простора Хрватске.

- Не можемо а да не повежемо страдање деведесетих година са оним што се дешавало у НДХ у којој је над српским народом, Јеврејима и Ромима почињен геноцид - рекао је Каран у обраћању у Градишци, чиме је завршено обиљежавање 31 године од хрватске злочиначке акције "Бљесак".

Он је додао да се видио наставак идеје да се Срби протјерају, затру њихова огњишта, те додао да су у томе и успјели, али и да су ти простори остали без духа и живота.

- Зато је овај злочин постао Пирова побједа -  рекао је Каран.

Он је напоменуо да је "Бљесак" био само завршна фаза погрома, а да су му претходиле злочиначке акције "Откос" и "Оркан", те да је резултат те три акције био 100.000 протјераних Срба.

Нагласио је и да истина о невиним жртвама мора бити сачувана од заборава и ревизије.

- Наша је дужност да градимо снажну и стабилну Републику Српску као гаранцију опастанак на овим просторима -  рекао је Каран.

Додао је и да се из Градишке данас шаље порука да српски народ није нестао нити ће нестати, да је преживио најтеже тренутке и да је из њих изашао јачи и одлучнији да сачува своју слободу и своју Републику Српску.

Каран је нагласио и да је заборав највећи савезник неправде, а истина једини пут ка трајном миру и помирењу.

- Не окупљамо се данас овдје да бисмо ширили мржњу или продубљивали подјеле него да бисмо достојанствено одали почаст жртвама - рекао је Каран.

Он је напоменуо да је Република Српска за многе протјеране постала нови дом, гдје чувају успомене на своја огњишта, те да је обавеза памтити и свједочити да се тако нешто не би поновило.

- Као и сваког Првог маја смо на мјесту које за српски народ има болно и дубоко значење и да се сјетимо једног од најтежих дана у новијој историји српског народа - рекао је Каран.

Он је напоменуо и да је мост у Градишци у вријеме ратних сукоба био међа између живота који је остао иза и неизвјесности која је била испред.

Жарковић: Мост спаса у Градишци оправдава свој назив

- Спас Србима из западне Славоније током рата у Хрватској биле су Градишка и Република Српска, градишки мост спаса оправдава своје име – истакао је предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић

Жарковић је истакао да треба очувати јединство на овим просторима, те позвао да се у Градишци окупљају у што већем броју и да се не заборави погром који се десио над Србима из западне Славоније.

У обраћању у Градишци, Жарковић је рекао да је током рата у Хрватској, до 1995. године, погинуло 1.247 Срба од тога 77 дјеце, а да се за 50 људи још трага.

Напоменуо је да је за 173 године уназад нестало више од два и по милиона Срба из Хрватске, а да се они малобројни који тамо живе и данас боре за своја права.

Вукелић: Републику Српску морамо чувати као зјеницу ока

- Република Српска је утјеха и мелем на рану протјераним Србима из Републике Српске Крајине и мора се чувати као зјеница ока -  рекао је данас државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић.

У обраћању у Градишци, Вукелић је напоменуо да су историјске околности биле тешке, јер се у био страшан удар на Српску, којој је била намијењена судбина Републике Српске Крајине.

- Српска се борила и изборила за своју слободу. Да се то није десило, данас се не би овдје окупили, не би се вијорила српска тробојка, не би се чуле прелијепе ријечи наших химни. Морамо чувати Републику Српску као зјеницу ока - рекао је Вукелић.

Вукелић је истакао да само јединствени Срби могу да напредују и да буду јачи, те указао на важност да се остави добар темељ будућим генерацијама да се исправи бар дио историјских неправди према Србима.

Указао је и да је ово обиљежавање захваљујући договору предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Милорада Додика подигнуто на виши ниво.

- Раније су се Крајишници у Београду окупљали као да су криви, то је била једна од посљедњих вијести на националним дневницима. Данас је то потпуно другачије. Никада се више не може догодити ни блокада на Дрини ни да о акцији „Бљесак“ чујемо у посљедњим минутима дневника, а да главна вијест буду 1. мај и трубачи -  рекао је Вукелић.

Он је нагласио да се тамо, с друге стране ријеке Саве, налази и родна кућа блаженопочившег српског патријарха Павла али и његова кућа коју је, како је истакао, више стотина пута сањао.

- Тамо је и Јасеновац, а акија „Бљесак“ је била само наставак и посљедњи чин тог погрома, тог ужасног злочина над српским народом - нагласио је Вукелић.

Закључио је да Срби треба да избјегавају сукобе, чувају мир и граде своју привреду, као и да се назиру повољне геополитичке околности чији се резултати већ виде.

Обрадовић Поповић: Српска и Србија показују да је бол недјељива

Предсједник Скупштине града Градишка Рената Обрадовић Поповић рекла је да овим обиљежавањем Република Српска и Србија показују да је бол недјељива и да је борба за истину заједничка.

- И данас смо суочени са неистинимама и нападима на слободарски српски народ, али се ти изазови можемо савладати само јединством и јачањем Републике Српске - рекла је Поповићева.

Она је додала да је Република Српска гарант опстанка на овим просторима и да жртва страдалих у "Бљеску" не смије бити заборављена.

Цвијановић: Српска никада неће дозволити да се угаси сјећање на страдале

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да Република Српска, која је постала сигуран дом за многе прогнане из западне Славоније, никада неће дозволити да се угаси сјећање на страдале Србе у злочиначкој хрватској акцији "Бљесак" и нагласила да је обавеза да они никада не буду заборављени.

- Сваке године 1. маја се сјећамо егзодуса српског народа из западне Славоније током злочиначке хрватске акције „Бљесак“. Током само неколико дана ово подручје је етнички очишћено, а наши сународници протјерани су са својих вјековних огњишта - написала је Цвијановићева на друштвеној мрежи "Икс".

Она је нагласила да је најтрагичнија епизода овог ужасног злочина било бомбардовање избјегличке колоне и убијање цивила, чиме је јасно исказана намјера физичког уништења Срба са овог подручја.

- Република Српска неће никада дозволити да се угаси сјећање на овај злочин и наше страдале сународнике. Нека им је вјечан помен, а свима нама обавеза да их никада не заборавимо", поручила је Цвијановићева.

Полагање вијенаца

Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима из Западне Славоније положени су вијенци и цвијеће поводом обиљежавања 31 године од погрома Срба у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак".

Вијенац су у име Републике Српске положили предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ, те министри у Влади Републике Српске.

У име Србије вијенце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић и представници Генералног конзулата Србију у Бањалуци.

Цвијеће су положили српски представници у институцијама БиХ, руководство Градишке и сусједних градова и општина, Удружења грађана "Јадовно 1941".

Пошту су одале и породице Срба страдалих у западној Славонији, представници Удружења Срба протјераних из западне Славоније, удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, делегације Трећег пјешадијског (Република Српска) пука и представници градских удружења и грађана.

Претходно је служен помен за 263 убијена Србина у овој злочиначкој акцији.

Обиљежавање овог догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Парастос у Београду

У Београду је данас служен парастос за 283 Срба убијених у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак", у којој је 1. маја 1995. године из западне Славоније протјерано више од 15.000 људи.

Парастос је служен у Цркви Светог Марка, а вијенци су положени на споменик жртвама ратова деведесетих година у Ташмајданском парку.

Осим чланова породица погинулих и несталих, родбине и пријатеља, парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски и представници Комесаријата за избјеглице, града Београда, удружења породица погинулих и несталих, као и прогнаних Срба из Крајине.

Стаменковски је рекла да за крајишке Србе данас није празник рада као за већину грађана, зато што 1. мај за њих представља сјећање на болан тренутак и злочин без казне.

Она је подсјетила да су Срби из западне Славоније на данашњи дан прије 31 годину протјерани са вјековних огњишта, упркос томе што су их обезбјеђивали "плави шљемови" из војног контингента УН, који и нису били шљемови штита за крајишке Србе, који су доживјели велика страдања и егзодус.

Стаменковски је истакла да је међу страдалима у хрватској акцији "Бљесак" било осморо дјеце и 56 жена, као и старих и немоћних лица, додајући да то показује да је прољеће 1995. године за Србе у западној Славонији било сумрак.

- Први пут су Србија и њене институције уврстиле то страдање нашег народа у календар државних церемонија, јер желимо да дамо институционални печат култури памћења и оном што се догодило у операцији названој „Бљесак“ -  рекла је Стаменковски уочи парастоса.

Она је нагласила да је страдање породице Вуковић најупечатљивији примјер злочина хрватских снага од 1. до 3. маја, 1995. године, која је изгубила осам чланова, а међу њима и троје дјеце.

- Ми данас одајемо пошту свима њима, али и поручујемо да такав злочин више никада не сме да се понови и да више никада не смемо допустити погроме и прогоне Срба и гашење наших вековних огњишта - поручила је Стаменковски.

Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић указала је да се и 31 годину након акције "Бљесак" још око 80 лица води као нестало и да нема никаквих сазнања када би могло да дође до идентификације.

- У процес тражења несталих дубоко је уплетена политика, а када су српске жртве у питању, тражење несталих зависи од политичке воље у Хрватској. Зна се гдје је која особа страдала након ове злочиначке акције и постоје регистроване гробнице. То би могло да се ријеши преко ноћи, али нема добре воље када се зна да је ријеч о српским жртвама -  рекла је Ђукићева.

Она је истакла да је породицама несталих најтеже, јер ни након три деценије не могу да сахране посмртне остатке најмилијих и још живе у болној неизвјесности.

Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац указао је да је у агресији Хрватске на западну Славонију страдало 114 цивила, међу којима су и жене и дјеца, што показује да је ријеч о злочину који ни након 31 годину није кажњен.

Штрбац је подсјетио да су подношене кривичне пријаве и у Србији и у Републици Српској, па и у самој Хрватској, али да то није одмакло даље од преткривичне фазе.

- И сами хрватски борци својевремено су поднијели кривичну пријаву против једног свог команданта бригаде. Он је наредио снајперисти да пуца у цивила који је претрчавао пут и убио га као зеца. Ти њихови борци су свједочили, али је њихово тужилаштво одбило захтјев, уз образложење да су то уобичајени поступци у ратним ситуацијама - појаснио је Штрбац.

Он је нагласио да су органи Републике Српске прикупили највише документације и поднијели кривичне пријаве против 14 хрватских команданата, које су 2021. године доставили хрватским органима да наставе поступке.

- До тога није дошло, јер су Хрвати то брзо вратили назад, уз образложење да из те документације не произилази да су почињени било какви злочини -  рекао је Штрбац. /

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.