Поруке из Српске и ФБиХ уочи избора наговјештавају проблеме послије 4. октобра

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Политичке партије из Републике Српске и ФБиХ улазе у завршницу још једне предизборне трке с крајњим циљем да чак и 4. октобра у касним вечерњим часовима прогласе побједу, а поједине изјаве, међу којима има и оних прије почетка званичне трке за гласове, упућују на неизвјестан постизборни период.

Најважније чињенице

• Од два мјесеца до готово годину и по – распон трајања формирања власти.
• 2022. година – СДП БиХ, НиП, НС, ХДЗ БиХ и СНСД постигли договор о власти.
• Три делегата – број у Дому народа који Драган Човић истиче као критеријум за учешће у власти.
• Изборни закон и Кривични закон БиХ – питања око којих су изнесени различити политички услови.

Власт на нивоу БиХ је током протеклих 20 година формирана у различитим роковима. Било је мандата који се почињали два мјесеца након избора, али и готово годину и по након потврде изборних резултата.

Сазив који је на истеку један је од ријетких који је договорен у кратком року након експресног договора представника бошњачке "тројке" – СДП БиХ, НиП и НС, те ХДЗ-а и СНСД-а 2022. усљед чега су се и новоизабрани функционери, почевши од предсједавајућег и министара у Савјету министара, у фотељама нашли већ у првим данима наредне године.

Међутим, упркос експресном почетку, партнери су се брзо разишли тако да је доста ствари из потписаног споразума остало само слово на папиру, али и камен спотицања у пракси, посебно у дијелу реформских закона из области правосуђа, изборних правила и преузетих обавеза на путу ка чланству у ЕУ.

Иза актуелних партнера су и различити погледи на будућност Канцеларије високог представника у БиХ и законе које су у протеклим годинама, на своју руку, наметали високи представници.

То се посебно односи на интервенције у Кривични закон БиХ на којима стоје потписи Валентина Инцка и Кристијана Шмита који је, између осталог, као кривично дјело прописао непоштовање одлука високог представника усљед чега је осуђен и Милорад Додик у својству предсједника Републике Српске.

Селаков приједлог

На то се недавно осврнуо лидер СПС-а и министар правде Српске Горан Селак изјавом да би представници власти и опозиције из Српске требало да дјелују заједнички у институцијама БиХ да би се отворило питање свих законских одредаба које су наметнули високи представници, а не могу се примијенити.

- Треба да тражимо да не идемо даље у састав новог Савјета министара док се тај Кривични закон не стави пред посланике и да одредбе које је наметнуо високи представник, а нису примјењиве, ставимо ван снаге - поручио је.

С друге стране, дио карата су открили и поједини функционери хрватског и бошњачког народа. Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић је, чак и прије кампање, отворено поручио да ће у власт, ако се они буду питали, онај ко након избора буде имао три делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ што су у мандату на измаку имали само СНСД и Човићева странка.

Кључеви у Дому народа

Тај став дијеле и у СНСД-у, док је став готово свих бошњачких странака да са СНСД-ом не треба правити никакву власт и компромисе.

Највећи трн у оку партија окупљених око ХДЗ-а је фотеља у Предсједништву БиХ, она намијењена представнику хрватског народа у којој је у неколико мандата, па и у актуелном, Жељко Комшић, лидер Демократске фронте, кога су до ње довели већински гласови у бошњачком бирачком тијелу.

Комшић је, с друге стране, ове године у изборну трку гурнуо свог савјетника Славена Ковачевића, а из хрватског корпуса око ХДЗ-а је поручено да ће, ако буде изабран за хрватског члана Предсједништва БиХ, услиједити блокада ако не буде компромиса око Изборног закона да би зауставили ту праксу.ж

Комшићева подвала: Славен Ковачевић

Управо је Предсједништво БиХ кључна адреса за почетак формирања власти након потврде изборних резултата. У борби за три позиције су СНСД, СДС, Листа за правду и ред, за фотељу српског члана, затим ХДЗ, ДФ и независни кандидат за позицију хрватског члана те СДА, СДП, СББ, СБиХ које имају своје кандидате за бошњачког члана.

Доминација

Побједници међу њима ће одлучивати о будућем сазиву Савјета министара у којем би, у долазећем мандату, предсједавајући требало да буде Бошњак, а у овом процесу се пита Представнички дом Парламентарне скупштине гдје се потврђује или одбија приједлог Предсједништва о предсједавајућем Савјета.

Осим тога ко ће бити нови чланови Предсједништва и Представничког дома, важан је и број делегата у Дому народа Парламентарне скупштине јер ће то, у првом реду, осликати колико је ко освојио мандата у Народној скупштини, односно федералном парламенту.

Политички аналитичар Филип Матић сматра да је извјесна постизборна криза ако блок око ХДЗ-а буде имао већину међу Хрватима у колективним органима, али не и у Предсједништву БиХ.

Матић: Неискусни играчи у "тројци"

- Мислим да нас очекује нова блокада ако се понови случај Комшић – рекао је Матић за "Глас".

Комбинације је, додао је, незахвално правити прије избора, али неки трендови се већ назиру.

- "Тројка" је на почетку овог мандата била расположена за креирање власти, али су се брзо окренули националној реторици, горој од СДА. Стиче се утисак да су покушали да играју игру СДА, али да су ипак врло неискусни играчи – рекао је Матић.

Мандат је обиљежило, подсјетио је, суђење предсједнику Републике Српске Милораду Додику које је било инструисано и из међународне заједнице и у великој мјери потпомогнуто од стране бошњачке политичке елите.

- Бошњаци имају своје намјере, а то је потпуна доминација у БиХ. Оно што тренутно раде Хрватима у БиХ је десет одсто онога што би се радило Србима ако би настала унитарна БиХ – закључио је Матић.

Именовање и са два гласа

Предсједништво БиХ предсједавајућег Савјета министара може именовати и са два гласа. Тако је било и у овом мандату приликом именовања Борјане Кришто из ХДЗ-а. За су били Жељка Цвијановић (СНСД) и Денис Бећировић (СДП), док је Комшић (ДФ) био против.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.