Економски парадокс БиХ: БДП порастао 777 одсто, али то не значи да смо толико богатији

САРАЈЕВО – БиХ је за 35 година повећала реални БДП по становнику за чак 777 одсто, што је један од највећих процентуалних скокова забиљежених у свијету.

Најважнији факти:

• 777% – раст реалног БДП-а по становнику БиХ.
• 4. мјесто – позиција БиХ међу 176 земаља.
• 35 година – посматрани период.
• 36% – БДП по становнику БиХ у односу на просјек ЕУ.
• Велики процентуални раст не значи и сразмјеран раст животног стандарда.

БиХ четврта у свијету по расту БДП-а

Према подацима Свјетске банке приказаним у ранг-листи 176 земаља, реални БДП по становнику БиХ повећан је за 777 одсто, што је сврстава на четврто мјесто, одмах иза Гвајане, Кине и Екваторијалне Гвинеје. Ријеч је о показатељу израженом по паритету куповне моћи (ППП), мјери која омогућава поређење економске производње и куповне моћи између земаља, узимајући у обзир разлике у цијенама. Овај показатељ није исто што и просјечна плата, нити показује колико новца грађанима остаје након подмирења трошкова.

На врху листе је Гвајана, са растом реалног БДП-а по становнику од 1.549 одсто, док је Кина на другом мјесту са 1.404, а Екваторијална Гвинеја на трећем са 1.128 одсто.

Рат, разарања и опоравак економије

Висока позиција БиХ добија потпунији смисао када се погледа почетна тачка. Година 1990. била је посљедња година прије распада Југославије, а наредни период обиљежили су рат, велика материјална разарања, пад производње, губитак дијела тржишта, промјена економског система и дугогодишња послијератна обнова.

Економија је, самим тим, у дио посматраног периода ушла са веома ниске основе. Каснији опоравак производње, обнова инфраструктуре, раст извоза и постепено укључивање у регионалне и европске економске токове подигли су производњу по становнику.

 

Мање становника утиче на раст показатеља

На раст овог показатеља утицала је и демографска промјена. БиХ данас има знатно мање становника него почетком деведесетих, па БДП по становнику не одражава само промјену укупне економске производње већ и број људи међу којима се та производња распоређује.

Економиста Игор Гавран упозорава да податак о расту БДП-а по становнику треба посматрати управо у контексту поменуте почетне основе и демографских промјена. Како истиче за "Глас Српске", ако је број становника значајно смањен, производња се дијели на мањи број људи, па показатељ по становнику може расти и без сразмјерног побољшања животног стандарда. Зато се, према његовим ријечима, само на основу тог процента не може закључити да су грађани данас толико пута богатији или да живе толико боље. Стварну слику, како је појаснио, дају тек ниво производње по становнику, куповна моћ, плате и трошкови живота, као и поређење са развијеним европским земљама. Ирска је, на примјер, имала раст реалног БДП-а по становнику од 345 одсто. Процентуално је, дакле, расла знатно спорије од БиХ, али је њен данашњи ниво производње по становнику вишеструко већи.

Кина и Гвајана: Различити путеви до економског раста

Слична је слика и код Пољске и Јужне Кореје. Иако је њихов процентуални раст био знатно мањи од БиХ, те земље су данас на далеко вишем нивоу производње по становнику. Међу најуспјешнијима на листи доминирају азијске економије. Кина је друга, а међу 20 првопласираних су и Мјанмар, Вијетнам, Бутан, Индија, Лаос, Бангладеш и Јужна Кореја. Кинески резултат показује колико снажан и дуготрајан економски раст може промијенити једну земљу. Реални БДП по становнику Кине вишеструко је повећан, док је током посљедњих деценија, према подацима Свјетске банке, готово 800 милиона људи извучено из екстремног сиромаштва. На другом крају је Гвајана, чији је изузетан резултат у великој мјери повезан са нафтним бумом. Производња нафте почела је 2019. године, након открића великих резерви у приобалном подручју, што је снажно подигло економску производњу те мале јужноамеричке земље.

И управо ту настаје парадокс. Земља која је за 35 година имала један од највећих процентуалних раста БДП-а по становнику у свијету и даље је на свега 36 одсто просјека Европске уније. Велики процентуални раст, дакле, није избрисао велики развојни јаз. Упркос снажном расту у односу на полазну основу, БиХ је и даље далеко испод најразвијенијих европских економија, а по појединим показатељима животног стандарда и економске снаге заостаје и за већином земаља региона. Број од 777 одсто зато више говори о путу који је БиХ прешла него о мјесту на којем се данас налази.

Далеко од просјека

БиХ је и 2025. године остала при дну европске љествице по БДП-у по становнику. Према подацима Евростата, БДП по становнику БиХ достигао је свега 36 одсто просјека ЕУ, мјерено стандардом куповне моћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.