Обиљежавање годишњице злочина над Тузланском колоном сутра у Бијељини: Казна злочинце не стиже 29 година

БАЊАЛУКА - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић најавио је да ће сутра у Бијељини бити обиљежено 29 година од злочина над припадницима ЈНА у Тузланској колони, те је позвао Тужилаштво БиХ да процесуира злочине над Србима у БиХ, а један од њих је и подмукло убиство 54 војника у Тузли 15. маја 1992. године.

Очигледно је, истакао је Милуновић, да Тужилаштво БиХ неће и не жели да се суочи са злочинима који су почињени над Србима у протеклом рату.

-Међутим, то неће моћи тако да траје и питам их којим приоритетом рјешавају предмете који се код њих налазе. Позивам их да процесуирају злочине почињене над Србима, како бисмо могли да разговарамо о суживоту у овој земљи - рекао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Милуновић је навео да се злочин у Тузли десио по истом сценарију као у сарајевској Добровољачкој улици што је показало да хрватско-муслиманска страна није била спремна на мирно рјешавање проблема већ је намјеравала да изазове оружани сукоб са Србима.

Према његовим ријечима, око 40 рањених и заробљених војника ЈНА је малтретирано, од којих су петорица и убијена.

-Изет Смајић је пуцао у уста Радовану Крстићу с намјером да га убије. Међутим, Крстић је преживио и данас живи у Бијљеини - навео је он.

Суд БиХ је, напоменуо је Милуновић, овај предмет пребацио на Суд Кантона Тузла који је Смајића ослободио одговорности.

Како је нагласио, једини правоснажно осуђен у овом случају, и то на годину и шест мјесеци, је Иван Колер, али не за напад на Тузланску колону већ за малтретирање и иживљавање над рањеним и заробљеним лицима.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић рекао је да ће у 12.00 часова на гробљу Пучиле у Бијељини, гдје су сахрањени посмртни остаци убијених у Тузланској колони, бити служен помен и положени вијенци и цвијеће.

Програму обиљежавања требало би да присуствују највиши званичници институција Српске, представници града Бијељина, Трећег пјешадијског (Република Српска) пука, те невладиних организација проистеклих из Одрбрамбено-отаџбинског рата.

Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону Југословенске народне армије и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града.

Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се догодио непуне двије седмице раније – први дио колоне је пропуштен, а други нападнут из засједе.

Напад на колону ЈНА у Тузли познат је и као случај „Тузланска колона".

Напад су извршили припадници "Патриотске лиге" и МУП-а тадашње БиХ под контролом ратне владе у Сарајеву. Овај злочин је директно преношен на локалној телевизијској станици.

Бошњаци овај дан и злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".

Према неким сазнањима, могуће је да је убијено и више војника и цивила који су радили у ЈНА, а бошњачке власти све ове године бране налогодавце злочина и скривају још три масовне гробнице са 78 тијела.

Из масовне гробнице на гробљу Трновац у Тузли 1999. године ексхумирани су посмртни остаци 30 изгорјелих војника.

До данас за овај злочин, као ни за Добровољачку улицу у Сарајеву, нико није одговарао – ни извршиоци, ни наредбодавци из политичког и војног врха Бошњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.