О Олуји свједочи Алун Робертс

ХAГ- У предмету против тројице хрватских генерала Aнте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача оптужених за злочине почињене над Србима током и након операције "Олуја" 1995. године, тужилац ће ове седмице на клупу за свједоке извести Aлуна Робертса, тадашњег портпарола УН у Книну.

Према исказу канадског генерала Aлана Форана, који је за оптужбу свједочио почетком прошлог мјесеца, оптужени Готовина је у септембру 1995. године пријетио Робертсу да ће га убити називајући га "шпијуном и провокатором".

Хрватска одбија да достави документа Хагу

 Република Хрватска се противи захтјеву тужиоца да Претресно вијеће, које суди генералима Aнти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, изда обавезујући налог за достављање више стотина војних и полицијских докумената који се односе на операцију "Олуја".

Образлажући такав став, хрватски амбасадор у Холандији Фране Крнић је рекао да би то било непотребно и нецјелисходно, јер је већ покренута интерна истрага с циљем лоцирања спорних докумената, за које хрватске власти тврде да нису у архиву, а тужилац да су намјерно скривени и отуђени.

Ради се о двије збирке докумената. Прва, такозвана топничка, садржи око 370 наређења, мапа и извјештаја Хрватске војске од 2. до 6. августа 1995. године, са детаљним пописом артиљеријских мета при нападима на Книн и друга мјеста. Друга, полицијска збирка састоји се од нешто више од 200 докумената, прије свега наређења оптуженог генерала Маркача.

Хрватски амбасадор одбацује тврдњу да власти учествују у прикривању, наводећи да је интерна истрага већ дала резултате и да је недавно пронађен и предат тужилаштву знатан број докумената, али мање значајног садржаја.

Тврди да је проналажење спорне документације и у интересу Хрватске, јер њихов садржај потврђује тезу да хрватска војска и полиција за вријеме и након "Олује" нису кршили међународно хуманитарно право.

У одговору на излагање хрватског представника, тужилац Aлан Тигер подсјећа да предмет расправе није појединачно, него систематско одсуство документације, за које до сада није понуђено разумно објашњење.

Он сматра да је текућа истрага хрватских власти мањкава, јер, на примјер, умјесто да предузимају нове, само понављају радње које су истражиоци тужилаштва већ обавили, а приликом информативних разговора не постављају релевантна питања.

Одлуку по захтјеву тужиоца за издавање обавезујућег налога Хрватској Претресно вијеће донијеће накнадно.

Стојан Жупљанин поновио о оптужници

 Бивши начелник Центра служби безбједности у Бањој Луци и члан Кризног штаба Aутономне регије Крајина Стојан Жупљанин, данас ће се поново појавити пред судијом Трибунала како би се изјаснио о наводима оптужнице која га терети за злочине против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања, почињене у сјеверозападној БиХ 1992. године, преноси Сенсе.

На првом појављивању пред Трибуналом, 23. јуна, Жупљанин је искористио право да изјашњавање одложи за 30 дана. Тужилаштво је у међувремену поднијело захтјев да се његов предмет споји са предметом Миће Станишића који је 1992. године био директно надређен Жупљанину као министар унутрашњих послова у првој ратној влади Срба у БиХ.

На суђењу бившим лидерима Хрвата у БиХ ове седмице се у судницу враћа бивши хрватски министар спољних послова Миомир Жужул како би довршио свједочење започето у мају ове године.

Свједочећи у одбрану Јадранка Прлића, некадашњег премијера Херцег Босне, Жужул је у главном исказу тврдио да је подјелу БиХ желио предсједник Предсједништва Aлија Изетбеговић, а не хрватски предсједник Фрањо Туђман заједно са лидерима Херцег Босне како то у оптужници тврди тужилац.

Жужул је у свом исказу тврдио да је Изетбеговић, у једној од пауза женевских преговора у прољеће 1993. године, предсједнику Хрватске нудио западну Херцеговину, али је Туђман ту понуду наводно "одлучно одбио" пошто је сматрао да то неће "ријешити ни кризу у БиХ ни положај хрватског народа у тој земљи".

Наредне седмице се наставља и доказни поступак оптужбе против лидера српских радикала Војислава Шешеља, извођење доказа одбране бившег официра безбједности у Главном штабу ВРС Љубише Беаре, заказана је и конференција о стању у жалбеном поступку Момчила Крајишника, ратног предсједника Скупштине РС који је првостепеном пресудом осуђен на 27 година затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.