Фото: Новцем се не може платити бол, важна је само истина
ТРЕБИЊЕ - Не постоји износ којим би ми платили бол и злостављања која сам доживјела, али сам срећна и задовољна да правда коначно излази на видјело.
То је прва реакција Олге Драшко за "Глас Српске" на пресуду требињског суда којом је ФБиХ наложено да јој исплати 100.000 марака одштете због тортуре и мучења које је преживјела у логору "Дретељ" код Чапљине од почетка маја до августа 1992. године. Требињски суд донио је прву пресуду у БиХ којом је наложена исплата одштете логорашима.
Без обзира на пакао који је преживјела Олга је остала храбра жена. Храбра је јер је свједочила о звјерствима када други нису смјели и што је успјела да започне нови живот у Требињу гдје је окупила породицу.
Иако помијешаних емоција пресуду је дочекала са задовољством.
span>- Задовољна сам јер правда коначно излази на видјело. Надам се да ће и они који су нас злостављали коначно одговарати и платити цијену за своја недјела - каже Олга.
Њен ход по мукама почео је 5. маја 1992. године када су је са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини припадници ХВО-а одвели у логор "Дретељ". Олгина породица била је угледна у Чапљини и комшије Хрвати и Бошњаци су јој обећавали да јој неће фалити длака са главе. Догодило се супротно.
- Одвели су ме са радног мјеста и у логору сам остала до 18. августа 1992. године. Била сам први заточеник тог логора у којем сам брутално злостављана и мучена. Тукли су ме чиме су стизали, шакама, ногама, палицама, а испод ноката су ми забијали игле - присјећа се Олга најтежих дана и животу.
Усљед злостављања, претрпљених физичких и психичких болова и страха код ње се развио јак посттрауматски синдром, што је довело до инвалидности.
Њена судбина задесила је многе Србе на подручју Чапљине који су мјесецима мучени и злостављани у логорима.
- У прољеће и љето 1992. године Срби у Чапљини бивали су тамничени, тортурисани и убијани у бројним објектима. Логори су били у подруму зграде општине, у дуванској станици, житном силосу, старој пошти, Полицијској станици, касарни ЈНA у селу Грабовина, објектима ЈНA у селима Габела и Дретељ, а приватни затвор био је у селу Домановићи. Заробљени Срби одвођени су и у логоре у Хрватској и западној Херцеговини - казала је Олга.
За разлику од ње многи Срби нису изашли живи из тих логора, а међу жртвама су биле и Олгине колеге љекари. Иако су прошле године још се сјећа свих који су мучили и њу и остале заробљене Србе.
- По злу су многи остали запамћени. Звјерства су, између осталих, чинили Цикоја Врањеш и Иван Медић из Доњих Радишића код Љубушког и Драган Дујмовић који је држављанин Канаде. Звијери у људском тијелу били су и Дамир Брајковић из села Студенци код Љубушког, Хектор Ћосић звани Дида који је држављанин Aустралије и Винко Приморац из Љубушког. Малтретирали су нас и мучили и Мирсад Репак, Лука и Жељко Шешељ и Звонимир Бјелиша из Опузена, Aнте Раич из Малог Поља, Горан Зец из Вараждина и малољетни Aлександар звани Саша - присјећа се Олга.
Она каже да је за логор "Дретељ" знао чак и Међународни комитет Црвеног крста.
- У јулу 1992. године видјели смо пред капијом њихов аутомобил. Ми смо њих видјели, али они нас изгледа нису жељели да виде - казала је Олга.
Док је Олга преживљавала тортуру у "Дретељу" њен муж Лазар Драшко предузимао је све што је било у његовој моћи да њу и остале заробљенике избави из пакла. Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, а потом адвокат писао је чак и тадашњем Генералном секретару Уједињених нација, UNPRFOR-у, Међународном комитету Црвеног крста, предсједнику Француске, али ни са једне адресе одговора није било. Обијао је врата и нудио доказе разним међународним организацијама у Херцеговини, али није вриједјело.
Преокрет се догодио када је упутио писмо и доказе Европској заједници која је послала свог делегата у логор "Дретељ" који је међу логорашима затекао Олгу.
Неколико дана касније, 18. августа 1992. године, Олга је у групи од 245 логораша размијењена у Стоцу. Тада је њен ход по мукама коначно завршен.
Мање среће од Олге Драшко имале су њене колеге Душанка и Никола Кузман. Брачни пар је најприје одведен у логор "Дретељ".
- Послије тортура пуштени су кући. Касније су убијени и никада се није сазнало ко их је убио. Љекарски мантили нису ништа значили звијерима у логорима - испричала је Олга.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.