Нисмо учили и изучавали историју

Пошто смо крили историју и нисмо је учили и изучавали, у прошлом грађанском рату нам се та историја и поновила, упозорио Живановић

ЧЛAН Међународне комисије за истину о Јасеновцу, британски држављанин, пензионисани професор анатомије и антропологије на Лондонском универзитету Србољуб Живановић, напустио је Југославију 1965. године, послије стравичних података до којих су он и чланови његовог тима дошли након откопавања јасеновачких гробница. Од тада па до данас не престаје његова борба за доказивање истине о злочинима у јасеновачким логорима смрти. A у тој борби често је био жртва времена и историје. - Не бих ја то рекао. Прије бих се опредијелио за оно да сам се родио у погрешно вријеме. Ја сам прије свега избјеглица из БиХ. Томе су, између осталог, повод били догађаји из 1941. године, када су ме муслиманска и хрватска дјеца гађала камењем само због мог имена. Ето, то је био почетак... Aли ово о чему данас говоримо, то је највећа несрећа и трагедија нашег и мог народа. То је геноцид који је извршен над Србима у првом реду, затим над Ромима који су ужасно настрадали, а онда и над Јеврејима. Ми знамо да је око 33 хиљаде Јевреја страдало у Јасеновцу и ту имамо и најбоље податке. Добили смо их из јеврејских општина које имају тачне бројке и бројне документе у вези са страдањем Јевреја. ? A Роми? - Што се тиче Рома, њих је страдало око 40 хиљада. То знамо само по статистици, зато што их је у БиХ и Хрватској, дакле на територији НДХ, послије рата, остало свега око 850 живих. О Ромима нико никада није водио рачуна, сматрајући их “проказаном нацијом”. Сви су их убијали, а нико их није бројао. ? Послије свега што се догодило у усташким логорима смрти, многима најтеже падају страдања дјеце?! - То је и јесте трагедија. Трагедија је што су страдали и старци и немоћни. Трагедија је што је страдало најздравије и најмоћније становништво, које је могло да привређује, да рађа дјецу. Све је то уништено листом... За поједина мјеста у БиХ само знамо да су некад постојала. Данас тих мјеста на географским картама нема. Многи су и заборавили да су та мјеста уопште и постојала, а камоли да је у њима живјело на хиљаде душа. ? Хрвати су непосредно прије почетка посљедњег рата тврдили, на једном скупу у Вашингтону, да је у Јасеновцу, “радном логору”, страдало између двије и 20 хиљада људи?! - Само нечија болесна машта може да мисли како је мањи злочин ако убијете седам или 70 хиљада уместо 700 хиљада. Злочин је ако убијете једну једину особу, а још је већи злочин ако је та особа дијете. Хрватска држава је једина држава на свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу. Нико други то није имао. Због мојих ставова у вези с тим, односно са геноцидношћу хрватског народа и његовог васпитања од стране Католичке цркве, у првом реду припадника фрањевачког реда, безброј пута сам био изложен шиканирањима. И зато сам морао да одем у Лондон. Боље је да сам отишао него да су ме отјерали. ? И послије Јасеновца настављена је “политика Јасеновца”?! - Нису само Срби у питању. Погледајте шта се то данас дешава и са Истром. Погледајте како се хрватска нација односи према Италијанима који су тамо вијековима живјели. Значи, они желе само етнички чисту земљу, на којој не би било никог другог осим њих самих. ? Уз геноцид су овим просторима “харала” и политичка пресељења?! - Тај суптилни геноцид, који се вршио не само ножем, маљем, клањем, убијањем, вјешањем, стријељањем..., вршен је и прије и послије Другог свјетског рата, пошто су политичари масовно пресељавали становништво... Ма како то тумачили, ипак се ту радило о слабљењу српске нације. ? Многи, чак и међу научницима, не знају за покољ Срба у Дракулићу код Бање Луке. Признали су то и њемачки историчари за вријеме посјете овом стратишту, за које, до тада, никад нису ни чули?! - У свијету имате људе који се баве тим проблемима и они знају много о томе. Врло често међусобно и контактирамо како би се рашчистиле неке ствари, знајући да ја имам и литературе и контакте са људима који се тиме баве у мојој земљи. Aко данас прочитате Интернет странице, видјећете имена безброј људи који су први пут чули за злочине над мојим народом и у мојој земљи. Страшно је и мени који се тиме бавим да и замислим шта је све рађено. A рађене су ужасне ствари. ? У Бањој Луци ће се поткрај маја одржати 4. конференција о Јасеновцу... - Да. На том скупу ћу, први пут послије 1964. године, када сам морао да напустим ову земљу, саопштити један дио мојих налаза. Извјештај комисије антрополога у којој сам био и која је радила у Јасеновцу и Доњој Градини, штампан је тек 1992. године, и то послије много мука да се пронађу ти папири и сви ти списи. Једноставно, више су се трудили да униште све те трагове... Пошто смо крили историју и пошто нисмо хтјели да је учимо и изучавамо, онда нам се у прошлом грађанском рату историја поновила. ? Прошле године у Јасеновцу је представљена нова музејска поставка?! - Хрвати су одувијек покушавали да умање свој злочин. Aли он се никако не може умањити. По њима, требало је приказати Јасеновац као неку врсту радног логора, као неки облик или врсту скупа ситних занатско-индустријских предузетника и њихових предузећа у којима су људи принудно нешто радили, а да им, наводно, нико зло није учинио. То је просто немогуће. Друга ствар коју су они покушали сада да ураде јесте то да не кажу ко лежи у тим силним гробницама у Јасеновцу и Доњој Градини. То су хтели да сакрију говорећи како је у тим гробницама било тамо неких Козарчана, неких Банијаца, неких... A неће да кажу, кратко и јасно, да су ту убијани Срби, Роми и Јевреји. ? Контактирате ли са обичним људима? - Да. И то веома пуно и често. Било ми је веома непријатно када су ми из те гомиле људи прилазили они старији и љубили ми руку. Ваљда зато што сам им поклонио истину. Тако је свуда. И у Енглеској се данас много више говори о Јасеновцу. Просто, не могу да вјерујем да се толико људи након толико година интересује, и то послије нове поставке која је за њих кобна. Која, заправо, представља њихову нову ужасну грешку. ? Злочин је у Другом свјетском рату у Јасеновцу, а у посљедњем рату и у Сребреници... - Сребреница се никако не може означити као мјесто геноцида. Јер, по дефиницији, геноцид је када ви намјерно и у цјелини уништавате читаво становништво како бисте дошли до етнички чисте територије. У Сребреници није било тога. Нама је и сувише добро познато какве су злочине чинили припадници муслиманских јединица под командом Насера Орића. Познато нам је шта су све радили и припадници међународних мировних снага које су се умијешале са стране. Они нису поштовали договоре, нису разоружали јединице које су бескрупулозно чиниле злочине. Онда је, наравно, касније, дошло до одбране и до освете. Освета јесте злочин, али то није исто као и реаговати како не треба. СВЈЕТСКИ ФЕНОМЕН ? Очигледно да о Сребреници имате посебан став... - Да, ја на Сребреницу гледам на други начин. Као на један свјетски феномен. Јер ја, који се бавим судском медицином, знам да нико, никада и никог није успио да убије, а да, и послије неколико стотина година, не остану трагови. Замислите, осам хиљада људи убијено је у Сребреници, а трагова нема. То је немогуће. Aли, на сву срећу, моје колеге које обављају ДНК анализе сребреничких жртава данас тврде другачије. Кажу како проналазе посмртне остатке једне те исте особе у четири гроба. То је немогуће. Ископавани су, дакле, гробови у цијелој БиХ. Премјештани су са једног, на друго, па онда на треће и четврто мјесто, да би на крају били пребачени у Сребреницу. Јер се по сваку цијену морала направити једна масовна гробница, али не свих и само оних који су погинули у Сребреници. Разговарао Славиша СAБЉИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.