Није проблем број факултета, већ квалитет наставе

Није важно то да ли имамо мало или много приватних факултета, желим само да све високошколске установе буду боље него што су сад. То подразумијева у потпуности спровођење Уредбе о условима за оснивање и рад високошколских установа. Постоје инспекције које контролишу услове за рад на свим факултетима. Неопходно је подизати квалитет наставног процеса.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар просвјете и културе Републике Српске Aнтон Касиповић.

ГЛАС СРПСКЕ: Недавно сте изјавили да млади у Српској треба да се припреме да буду конкуренти колегама у ЕУ. На који начин се то може постићи и колико је потребно времена за то?

КAСИПОВИЋ: Не мислим да су млади људи у Српској инфериорни у било којем смислу у односу на своје колеге у Европи, али квалитет студија које ми овдје имамо још увијек није довољно добар. Због тога је Министарство и руководство оба јавна универзитета приступило деликатном послу интегрисања универзитета. Сматрамо да само интегрисање може понудити много више компетенција и знања младим људима. Осим тога, потребно је стварати материјалне претпоставке за извођење наставе. Ту рачунамо и на средства из развојног програма Српске.

 ГЛАС СРПСКЕ: Јавна је тајна да на неким приватним, али и државним високошколским установама студент може да изађе на испит само ако купи књигу професора који му предаје.

КAСИПОВИЋ: Идеја Министарства је да улагањем у библиотеке омогућимо студентима да не купују књиге. У Aустрији студенти већ на почетку академске године рачунају када ће спремати испите, унапријед резервишу књигу и када положе испит, врате књигу. То питање желимо да разријешимо са универзитетима. Због тога нам је неопходне информатичка мрежа, на којој ради Министарство науке и технологије РС.

 ГЛАС СРПСКЕ: Треба ли нам оволики број приватних факултета?

КAСИПОВИЋ: Не улазим у то да ли имамо мало или много факултета, само желим да све високошколске установе буду боље него што су сад. То подразумијева у потпуности спровођење Уредбе о условима за оснивање и рад високошколских установа. Постоје инспекције које контролишу услове за рад на свим факултетима. Каква је структура капитала, о томе у овом тренутку не размишљам, али размишљам о томе које студијске програме могуће повјерити једним или другим. Неопходно је подизати квалитет наставног процеса у основном, средњом и високом образовању.

 ГЛАС СРПСКЕ: Студенти су се жалили да су критеријуми на факултетима неуједначени. Пролазност на државном је од 5 до 10 одсто, а код истог професора на приватном факултету је 70 до 80 одсто.

КAСИПОВИЋ: Министарство ће се морати суочити са питањем "двојне праксе" на факултетима. Aко исти професор, који ради и на приватном и на јавном факултету, има различита правила оцјењивања, ту је сасвим јасно и очигледно да се ради о субјективном приступу. То више говори о етичности и моралности појединог човјека.

 ГЛАС СРПСКЕ: Примједбе студената на Закон о студентском стандарду највише се односе на студентске кредите.

КAСИПОВИЋ: Питање кредита, када је постављено, није било економско него политичко. У садашњем буџетском систему то тренутно није финансијски прихватљиво. Мислим да више треба одвајати за стипендирање студената, као што смо урадили и ове године. Треба стимулисати људе, да трошкови школовања не падају на терет њихових родитеља и породица. То се може ријешити исправном политиком стипендирања, а не студентским кредитима.

 ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је Министарство утврдило неке неправилности приликом додјела стипендија?

КAСИПОВИЋ: Студенти су ме упозоравали да неке њихове колеге примају двије, три, па чак и четири стипендије. Могли су да добију стипендију Министарства, општине из које долазе, јавног и приватног предузећа. Због тога смо ове године покушали да тај посао урадимо на аналитичнији и правичнији начин. У конкурсу су била два важна услова, а то су просјек оцјена и да се не прима стипендија из неког другог извора. Међутим, послије провјера смо утврдили да су се млади пријављивали, а већ примају стипендију. Они су одбијени. Најважнија нам је правна једнакост свих заинтересованих. Aко неко сматра да је из било којег разлога оштећен, Министарство има довољно средстава и могућности да ријеши то питање.

Вјерска обиљежја само гдје се обавља вјеронаука

 ГЛАС СРПСКЕ: Како коментаришете постављање вјерских обиљежја у школама и да ли то значи да политика улази у школе?

КAСИПОВИЋ: У РС постоји комисија која се бавила питањем права повратника, а у оквиру тога и вјерским обиљежијма. Када је ријеч о школама у Српској, веома су афирмативне оцјене. Тамо је јасно речено да вјерска обиљежја могу бити у просторима гдје се обавља вјеронаука. Исто тако, нису биле једноставне одлуке које смо доносили када је требало мијењати називе школа и уклањати одређена обиљежја. Ми смо у Српској то обавили, али тај дио посла није завршен у Федерацији БиХ. Према томе очекујем да се то уради и у другом ентитету, јер нема никаквог разлога и оправдања за различит приступ овом питању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.