Ни дјецу нису поштедјели од усташких ножева

БAЊA ЛУКA - Међу 2.300 невиних српских жртава, које су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац код Бање Луке побиле усташе жупника бањолучког самостана Петрићевац фра Мирослава Мајсторовића Филиповића било је 551 дијете.

Тим поводом јуче је на спомен-костурници у Дракулићу служен парастос, након којег је у Спомен-цркви Светог великомученика Георгија у Дракулићу свештенство Епархије бањолучке служило литургију у знак сјећања на злочин које су починиле усташе за један дан.

- Ово је мјесто гдје се учи, гдје треба да долазе и млади како би спознали да има злих људи и да се људи дијеле на добре и зле. Зар је могуће да људи људима учине тако нешто, само зато што су друге вјере и нације - рекао је градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић.  

Један од ријетких који је преживио овај покољ је Боре Брковић, који је тада живио у Мотикама.

- Био сам дијете, имао сам 12 година. Сјећам се да је мој брат Новак моју браћу, Љубу и Aлексу и мене одвео у шталу. Један усташа се појавио изненада на вратима штале и уперио пушку у Новака. Љубо и ја смо били иза врата штале, па смо побјегли на таван када смо чули врисак - прича Брковић.

Каже да су тек када је пао мрак сишли са тавана. Тада су чули Aлексин глас који их је дозивао из свињца.

- Покупили смо Aлексу који је био сав крвав и одвели га у кућу. Када смо ушли видјели смо стравичан призор. Цијела нам је породица побијена, мајка, отац, брат, три сестре и снаха. Ујутру смо отишли на поток који се налази између Мотика и Дракулића и нисмо смјели да се враћамо док не падне мрак, бојали смо да ће нас усташе наћи - сјећа се Брковић.

Покољ је организовао усташки командант за такозвану "Хрватску Крајину" Виктор Гутић, а предводио га је фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, који је након тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван "фра дијаволо".

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне државе Хрватске, наводи се да је злочин у овим бањолучким селима био највећи покољ учињен у једном дану. Крвави усташки пир у овим селима почео је у четири часа ујутру и трајао је до поднева истог дана.

Мјештани Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац убијени су без иједног метка - сјекирама, ножевима, крамповима и "србомлатком".

Да су усташке власти припремале подмукли покољ Срба, говори и чињеница да су неколико дана раније извршиле попис сељана, уз образложење да ће сви који се затекну код куће у недјељу, тог 7. фебруара 1942. године, добити помоћ у храни.

Неколико дана раније, усташе су наредиле да се, због наводног бјеснила, побију сви пси у тим селима, са намјером да за вријеме злочина лавеж паса не би открио да се нешто дешава.

Ћутање

Након Другог свјетског рата о овом злочину дуго се ћутало. Тек 1964. године извршено је пописивање страдалих, наводно 1.400 Срба, којима су 1965. године тадашње власти подигле спомен-костурницу.

Накнадним истраживањима дошло се до броја од 2.300 жртава, пописаних именом и презименом, премда се зна да је и та бројка много већа, пошто су у покољу 7. фебруара побијене и потпуно затрте читаве породице, па о њима није више имао ко да свједочи. Тек 1991. године одржан је први парастос овим жртвама, а служио га је владика Јефрем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.