Неозбиљност институција задужених за контролу мигрантске кризе: Извјештаји ради реда стварају неред

САРАЈЕВО - Мигрантска криза још није запријетила БиХ интензитетом какав је забиљежен ранијих година у овим мјесецима, али дио јавности и даље није задовољан одговором домаћих служби на изазове, те је и од кровних институција на заједничком нивоу затражено да коригују и понашање и извјештавање.

Податке о броју миграната, њиховим илегалним покушајима и преласцима границе, те попуњеним креветима у привременим прихватним центрима у годишњим, а однедавно и у мјесечним извјештајима, сумира Министарство безбједности и доставља их Савјету министара, односно Парламенту БиХ.

Информације о стању у области миграција у БиХ за 2020. и за први мјесец ове године разматране су на посљедњој сједници Заједничке комисије за одбрану и безбједност, али нису примљени к знању. Уз та два извјештаја, пред посланицима у Представничком дому Парламента 25. маја наћи ће се и документ из ресора безбједности са подацима о миграцијама у новембру прошле године, а све по основу закључка Представничког дома са почетка фебруара када су их обавезали да их достављају.

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије Душанка Мајкић истакла је да извјештај за 2020. садржи оперативне изазове и податке о спровођењу акционог плана за рјешавање проблема, али да је информација за јануар поновљена она за прошлу годину. За “Глас” подсјећа да Представнички дом једним закључком тражи те информације на мјесечном нивоу, а другим за свака три мјесеца.

- Код нас се стање у области миграција не мијења посљедњих пет година, а посебно не сваки мјесец. Нико више не може да се снађе у маси тих извјештаја. Министарство шаље исте податке за новембар и јануар - каже Мајкићева.

Очекује од колега који су чланови Комисије, а из Представничког дома, да ће настојати да проблем ријеше на тој парламентарној адреси и да се, додала је, почне са увођењем реда и на овој ставци.

Мајкићева је нагласила да је сада ситуација таква да има превише података, али да нису за извјештајни период који стоји у извјештају.

- Све информације које долазе нама прво мора усвојити Савјет министара, па послије иду на Комисију. Хаос је. Требају нам специјални извјештаји који се могу поредити - закључила је Мајкићева, додајући да дијели ставове неких колега да је заправо све политизација.

Члан Комисије Средоје Новић на сједници је упозорио да БиХ никад није ни детектовала све проблеме и могуће посљедице мигрантске кризе, од чега зависи одговор на ово питање. Треба знати шта се од рјешавања проблема мигрантске кризе односи на политичаре, шта на извршне, законодавне власти. Додао је да надлежне службе постоје, али требају одговори да ли 20, 15 или колико већ миграната представљају озбиљан безбједносни проблем за БиХ, има ли и колико је до сада утврђено безбједносно интересантних лица по тероризму, организованом криминалу, организованом растурању дроге, проституцији - истакао је Новић, који је делегат у Дому народа.

Без тога је, додао је, бесмислено расправљати о информацијама у којима се редовно понављају подаци о стању у појединим службама Приступ

На пристигле извјештаје реаговала је и замјеник предсједавајућег Борјана Кришто. Њен став је да проблем миграција и рад институција на његовом рјешавању захтијева озбиљан приступ, али да не добијају информације на основу којих се може пратити стање јер се редовно понављају, без правих мјера.

Министарства безбједности или разматра гдје смјестити мигранте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.