Ненад Aнтонијевић: Чекић босански Зукорлић

Надам се да ће припадници бошњачког народа, њихови интелектуалци, политичка и културна елита осудити иступе Смаила Чекића и хоћу да верујем да сви не мисле тако.

Рекао је у интервјуу за "Глас Српске" историчар и виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду Ненад Aнтонијевић поводом иступа Смаила Чекића на скупу "Злочин геноцида над Бошњацима" одржаног у Бошњачком институту почетком фебруара.

* ГЛAС: Смаил Чекић на том скупу изнио је тврдњу да су Срби "фашисти" и да су "геноцидни". Може ли се иједном народу са становишта науке импутирати фашизам?

AНТОНИЈЕВИЋ: Све тврдње Смаила Чекића које су изречене у Сарајеву 8. фебруара ове године, на научном скупу, не стоје и не могу се доказати. Чекићеве "тезе" представљају злоупотребу тумачења историјских догађаја у прошлости, ради лажне оптужбе да је српски народ геноцидан и да је његова идеологија фашистичка.

* ГЛAС: Може ли се фашизам у било којем контексту инпутирати Србима?

AНТОНИЈЕВИЋ: Крајем јануара у Крагујевцу у Спомен-музеју "21. октобар" одржан је скуп о хрватском концентрационом логору Јасеновац, злочинима геноцида, холокаусту и ратним злочинима. На скупу је, између осталих, говорио и амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Aлександар Конузин, који је говорио о покушају фалсификовања историје Другог светског рата. Говорио је о покушајима да се негира улога држава и народа који су били најзаслужнији за победу над Силама осовине, нацизмом и фашизмом, што се посебно односи на Словене, тј. Русе и Србе. Конузин је упозорио да се у једном делу међународне заједнице припремају ставови којима се за одговорност за избијање Првог светског рата оптужују Русија и Србија и да се Гаврило Принцип проглашава за терористу. И руски и српски народ би требало да се на аргументован начин супротставе тим неистинитим тезама.

* ГЛAС: Чију, по Вашем мишљењу, политику пропагира Смаил Чекић?

AНТОНИЈЕВИЋ: Тезе о геноцидности Срба део су политике која доминира у немалом делу међународног јавног мњења, посебно у последњој деценији 20. века, у којој су Срби проглашени за главне кривце за распад Југославије и за највеће злочинце на овим просторима. Оптуживање Срба, Српске православне цркве и истакнутих српских интелектуалаца је једним великим делом и последица политике братства и јединства коју је водила комунистичка власт у Југославији послије завршетка Другог светског рата. Послије завршетка рата није извршена денацификација међу народима и мањинама Југославије, који су у великом броју били на страни Сила осовине, прећуткивана је чињеница о постојању Независне државе Хрватске и усташком злочину геноцида, посебно над Србима. Није се говорило о постојању усташких концентрационих логора - Јасеновцу, Јадовну и другим усташким логорима, о усташким логорима за децу. Није се говорило да су већина Хрвата и муслимана подржали НДХ. Не треба занемарити чињеницу који су држављани Југославије били војници нацистичких СС војних формација, које су представљале симбол масовности злочина и суровости у опхођењу према заробљеницима и цивилима. Део муслимана из Босне и Херцеговине и Рашке области је био у саставу Вражије и Ханџар СС дивизије.

* ГЛAС: Какве посљедице на међунационалне односе може да има језик мржње којем прибјегава Чекић?

AНТОНИЈЕВИЋ: То шкоди добрим односима међу народима у овом уређењу какво је у БиХ настало на основу Дејтонског мировног споразума, поготово зато што се оптужује читав српски народ. Мислим да је Чекићев говор, говор мржње и да та генерализација није добра. Он злоупотребљава Косовски бој и Његошев "Горски вијенац", Српску православну цркву. Имао сам срећу да ми господин Милорад Екемчић, кога Чекић оптужује да је осмислио злочин геноцида, предаје на факултету и у његовим предавањима никада није било ни трунке онога што му Чекић спочитава.

* ГЛAС: Да ли Чекић својим неаргументованим изјавама наноси штету и бошњачком народу?

AНТОНИЈЕВИЋ: Надам се да ће припадници бошњачког народа, њихови интелектуалци, политичка и културна елита осудити овакве иступе и хоћу да верујем да не мисле сви тако. Ми у Србији имамо случај муфтије Муамера Зукорлића који својим иступима утиче на лоше међунационалне односе, ствара међунационалну тензију и могуће је да постоји веза између Зукорлића и Чекића. Мислим да из тих изјава и говора о геноцидности и фашисоидности српског народа на вештачки начин покушава да се створи вертикала зла у српској историји и да се оптужи читав један народ, њихова црква и интелектуалци.

Дневна политика

* ГЛAС: Какву поруку суживоту шаље Чекић?

AНТОНИЈЕВИЋ: То никако не може бити добра порука, без обзира на то да ли је смишљено и планирано или не. Мислим да нема разлога да се ствара та тензија међу народима, нити да се млађим генерацијама, које не познају довољно историју, преноси искривљена слика. У случају Смаила Чекића реч је о искривљавању историје у сврху дневно-политичких потреба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.