Фото: Нема вишег суда без договора о Суду БиХ
Бањалука - Надлежности Суда БиХ морају бити јасно утврђене, односно укинута проширена надлежност те правосудне институције и тек послије тога можемо разговарати о оснивању вишег суда на нивоу БиХ, изјавио је у петак министар правде РС Антон Касиповић.
Дводневни шести састанак министара правде почео је у петак у Бањалуци у оквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа БиХ. Једна од тема која се налази пред министрима је положај Суда БиХ.
Касиповић је нагласио да је из аргументације коју ће ставити на сто током преговора видљиво да је досадашња примјена проширене надлежности Суда БиХ проблематична. То је, како је казао, потврђено и анализом о реализацији проширене надлежности, коју је 2014. године сачинио Високи судски и тужилачки савјет БиХ. Касиповић је појаснио да би Суд БиХ требало да буде надлежан за кривична дјела прописана Кривичним законом БиХ и законима које је усвојио Парламент БиХ и да не може задирати у области и дјела које прописује ентитетско законодавство.
- Настављамо разговоре и свако ће изнијети своју аргументацију у погледу надлежности Суда БиХ. Вјерујем да је аргументација РС сасвим довољно јасна да буде одређена та надлежност. То је озбиљно питање, али се надам да ће наше рјешење бити прихватљиво - рекао је Касиповић и додао да је посљедњи састанак у оквиру дијалога одржан у Сарајеву резултовао ставом да су понуђена рјешења боља од постојећег стања.
Говорећи о формирању вишег суда на нивоу БиХ, који би преузео улогу од Апелационог вијећа Суда БиХ, Касиповић је истакао да је то прихватљиво за РС и да ту нема говора о преносу надлежности.
- Нама је прихватљиво оснивање вишег суда БиХ, али тек када ријешимо питање надлежности Суда БиХ. Ако не ријешимо питање надлежности Суда БиХ, онда нема ни вишег суда - поручио је Касиповић.
На састанку у Бањалуци, чији ће закључци бити саопштени данас (субота), учествују и министри правде БиХ и ФБиХ Јосип Грубеша и Мато Јозић, предсједник Правосудне комисије Брчко дистрикта Сафет Пизовић и представник Европске комисије.
Грубеша је пред почетак разговора у Бањалуци казао да је спорна проширена надлежност Суда БиХ и додао да су на столу два приједлога. Ријеч је о моделима који произлазе из нацрта закона о судовима БиХ, који су предложили министри правде РС и БиХ.
- Вјерујем да ћемо разговором и компромисима постићи одређени договор. За 14 година постојања Суд БиХ је 24 пута користио могућност проширене надлежности и ово питање морамо регулисати што прецизније - рекао је Грубеша.
На питање да ли је оптимиста и да ли очекује договор, он је одговорио да је "БиХ земља невјероватних могућности, тако да је све могуће".
О структуралном дијалогу за реформу правосуђа у БиХ било је ријечи ове седмице и на сједници Народне скупштине РС. Касиповић је тада у оквиру расправе о информацији о реализацији закључака о раду Суда и Тужилаштва БиХ казао да је важно наставити разговоре с циљем постизања договора и утврдити стварну надлежност Суда БиХ.
Структурални дијалог о правосуђу између БиХ и ЕУ почео је у јуну 2011. године, послије споразума званичне Бањалуке и Брисела.
О структуралном дијалогу је у петак било ријечи и на сједници Главног одбора Изворне СДС. Лидер те странке Витомир Поповић је казао да нису задовољни идејом да буде формиран виши суд.
- Оспоравали смо уставност Суда и Тужилаштва БиХ, а онда смо прихватили да се не изврши реформа и да се иде у правцу оснивања другостепеног суда, који би могао да прерасте у врховни суд БиХ, што би значило директно преношење надлежности - изјавио је Поповић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.