Нема ништа од спајања избора

Сарајево - Локални избори који су планирани за октобар дефинитивно неће бити одгођени и спојени са општим изборима јер нема никаквих шанси да буду направљене радикалније измјене Изборног закона БиХ, истакли су јуче чланови радне групе за измјене изборног законодавства.

Радна група је дуже вријеме анализирала могућности за крупније измјене изборног законодавства, а главне су се односиле на могућност спајања локалних и општих избора и подизање изборног цензуса. Послије низа састанака исход је да ће све бити окончано мањим захватима у Изборном закону БиХ.

Члан радне групе Лазар Продановић појаснио је послије јучерашње сједнице тог тијела да ће се измјене Изборног закона БиХ углавном односити на техничко побољшање закона и побољшање рада бирачких одбора.

- Предвиђено је, између осталог, да буде удуплан број потписа које странка мора да прикупи да би могла да изађе на изборе. Вјерујем да ћемо до средине или до краја фебруара имати припремљене измјене Изборног закона како би он могао да буде усвојен у Парламенту БиХ - казао је Продановић.

Додао је да нема сагласности у вези са крупнијим измјенама Изборног закона, међу којима је и спајање локалних и општих избора.

- Локални избори ће бити одржани сигурно у октобру, мандати ће бити власнички, а што се тиче изборних листа не би било добро да се иде корак уназад. Не постоји ни сагласност за повећање изборног прага - рекао је Продановић и додао да за ту опцију није СДА мада би то стабилизовало политичку сцену у БиХ.

Предсједник радне групе Бранко Петрић рекао је да су претресена отворена питања и да су о неким стварима постигли сагласност што ће донијети значајан помак у изборном законодавству. Петрић је казао да се о спајању избора говорило више у медијима него на састанцима радне групе.

- Нема консензуса ни када је ријеч о цензусу - рекао је Петрић и додао да ће почетком фебруара радна група интензивирати рад како би на вријеме припремила измјене Изборног закона.

Члан радне групе Борјана Кришто је потврдила да неће бити радикалнијих измјена изборног законодавства, али наглашава да су реформе Изборног закона неопходне.

- Треба све учинити да буду примијењене одлуке судова и у изборном законодавству. У овом тренутку неће бити спајања локалних и општих избора мада би то било рационално, јефтиније и ефикасније. У Уставу БиХ, међутим, стоји да избори треба да се одржавају сваке четири године, наизмјенично општи и локални. Док те ствари у Уставу не буду промијењене, морамо радити у складу са постојећим Уставом и законодавством - рекла је Кришто.

Већина водећих странака раније се изјаснила да немају ништа против да бирачи једном у четири године излазе на биралишта, али су се мишљења разликовала у томе да ли редовни локални избори треба да буду одржани ове године и да мандат изабраних траје до 2018. када би локални и општи избори били одржани заједно или да локални избори буду одгођени до 2018. године, што значи да би актуелни локални званичници наставили да раде још двије године. Већина чланова радне групе била је опредијељена и за подизање изборног прага са три на пет одсто с циљем стварања чвршћих скупштинских већина.

Радна група ће се на наредној сједници изјаснити о свим разматраним питањима и о поглављу Изборног закона које се односи на медије током предизборне кампање. Тим поглављем треба да буду обухваћене и мјере које ће важити за штампу. Члан радне групе Мирко Шаровић предложио је да функционери који су у мандату, ако су кандидати на изборима, током предизборне кампање не могу бити заступљени у медијима у својим редовним пословима.

Помоћник директора Регулаторне агенције за комуникације БиХ Хелена Мандић навела је да предлажу да законом буде обухваћена одредба да новинари не смију изражавати било какву наклоност политичким партијама током гостовања њихових представника у медијима, те да медији имају право да одбију плаћено политичко оглашавање током кампање. Она је појаснила да измјенама треба да буде предвиђено, као што је и предвиђено Законом о комуникацијама БиХ, да на основу приговора политичких субјеката медији могу бити кажњени ако крше Изборни закон, усменим и писменим упозорењем и са 150.000 КМ. За поновљено кршење одредаба закона предвиђена је казна и од 300.000 КМ, а као санкције предвиђене су и суспензије и одузимање дозвола за рад.

Иванић

Члан Предсједништва БиХ из РС Младен Иванић казао је да постоје назнаке да се друга два члана Предсједништва договоре да се кроз промјене Изборног закона ријеши и питање избора хрватског члана Предсједништва, али да то нема посљедица на избор српског члана. Он сматра да би било добро да цензус буде пет умјесто три одсто и да мандат припада странци, а не појединцу.

- Локални избори у октобру

- Изборни праг остаје три одсто

- Мандат и даље власништво појединца, а не странака

- Странке ће морати да прикупе дупло више потписа за кандидатуру

- Биће уређена улога медија у изборној кампањи

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.