Небојша Радмановић: Сарајево етнички најчистији град

Чињеница је да су сарајевски Срби малтретирани, убијани и протјерани. Тачно је да их данас можете на прсте избројати и да, и они који су ту, чекају да се иселе јер немају посла ни услова за останак. Сарајево је етнички најчистији град у БиХ, па и шире.

Рекао је то у интервјуу са "Глас Српске" члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић наводећи да је ситуација у Сарајеву потпуно другачија од оне каквом је приказују бошњачки политичари.

Говорећи о заоштравању реторике из Сарајева према Републици Српској и њеним званичницима, Радмановић је истакао да стални притисак за централизацијом још више раздваја БиХ и чине нестабилним овај простор и регион у цјелини.

- Да имамо изворни Дејтон не бисмо имали проблема. Овако смо добили један народ који мисли да је читава земља њихова и који хоће да доминира и по својим идејама тумачи прошлост, садашњост и будућност што ствара проблеме. Ти проблеми се огледају у стварању отпора друга два народа и јачају њихову жељу за самосталношћу - истакао је Радмановић.

* ГЛАС: Приједлог закона о буџету институција БиХ усвојен је уз много муке и послије прегласавања бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића?

РАДМАНОВИЋ: Овог пута рад на буџету био је специфичан јер смо претходних година имали привремено финансирање, дакле нисмо имали буџета. Једна група је покушала да се на брзину усвоји буџет за 2011. годину са износом већим од милијарду марака без спољног дуга, што смо спријечили. Много је у Сарајеву оних који су жељели да прође велики буџет, али значајан је успјех што смо у Предсједништву БиХ дошли до Приједлога буџета, без обзира на његов садржај. Као и ранијих година било је прегласавања само је сада обрнута ситуација, јер сам и у овом и у бившем сазиву Предсједништва углавном ја био прегласан. Сва тројица смо имали примједаба на Нацрт буџета који је предложио Савјет министара. Разлика између нас је била у томе што сам предлагао да се буџет још смањи, а остала два члана Предсједништва су предлагали повећање. Био сам и против тога да се смањују плате полицајцима и цариницима. Одступио сам од захтјева за смањење броја припадника Оружаних снага јер је најважније доћи до Приједлога буџета. Тако се понашао и Комшић с тим што смо усвојили његов генерални став везан за однос Устав-буџет. Сва тројица смо се сагласили да се плате не смањују никоме док се не измијени један члан Устава БиХ, што је могуће урадити врло брзо да не бисмо дошли у ситуацију да Предсједништво предлаже противуставан акт. У питању је услов због којег је Комшић гласао за буџет. Тако смо дошли до Приједлога буџета који није деструктиван као што неки причају. Већина европских и земаља у рецесији смањују буџет у цјелини, па онда поједине ставке унутар њега. Буџет БиХ није смањен, он је са 905 милиона марака без спољног дуга повећан на 950 милиона КМ. Иако се то овог пута није догодило остајем при ставу да морамо ићи у смањење Оружаних снага и дипломатско-конзуларне мреже. Многе развијеније земље то раде. Кад-тад ће Бошњаци схватити да то морамо учинити јер БиХ не може издржати да плаћа оволики број војника.

* ГЛАС: Послије усвајања Приједлога буџета већ су се појавиле спекулације да би Комшић могао да подржи и кандидатуру министра иностраних послова Србије Вука Јеремића за предсједавајућег Генералне скупштине УН?

РАДМАНОВИЋ: Случај заједничког гласања Комшића и мене не треба повезивати са неким другим заједничким дјеловањем. Двије социјалдемократске партије из којих долазимо и раније су требале да буду у бољим односима него сада. Они се мало поправљају, али то није ни близу оних какви би требало да буду. То се односи и на подршку Јеремићу. Комшић је први рекао да неће дати подршку и мислим да ту неће бити промјене, иако је погријешио што је поступио на тај начин. То је пореметило односе у Предсједништву, а мора утицати и на добросусједске односе. Мој став је потпуно обрнут, не само због Јеремића, него због двије земље. Ако хоћемо да градимо добросусједске односе онда је и наш интерес да неко из Србије буде предсједавајући Генералне скупштине УН.

* ГЛАС: Како оцјењујете недавне поруке са трибине Вијећа бошњачких интелектуалаца да је РС геноцидна и парадржавна творевина, а да је њен предсједник Милорад Додик попут Адолфа Хитлера?

РАДМАНОВИЋ: Поремећени односи вриједности у друштву довели су до тога да појединци сами себе називају интелектуалцима, а то што износе је неспојиво са оним што се дешава данас и што је било у прошлости. Они се држе ратне приче која им је већ два пута успјела када су сакрили своје дјеловање нападајући друге. То вријеме је прошло. Ми знамо како се понашала већина Бошњака у периоду од 1941. до 1943. године. Они мисле да ћемо заборавити шта се дешавало од 1942. до 1945. године, а посебно до пада Италије. Ми знамо ко су чији унуци на овом простору, објављена су презимена оних који су припадали фашистичком покрету и имамо те материјале сачуване у архивима. Они мисле да ће се то заборавити и да ће то сакрити нападајући друге. Њихови ставови су проистекли из политичке потребе да се тумачи прошлост па и садашњост.

* ГЛАС: Тој трибини претходио је наступ Бакира Изетбеговић који је устврдио да у Сарајеву никада није живјело 150.000 Срба?

РАДМАНОВИЋ: Нико не спори да је било жртава на свим странама, али стварање фикције код Бошњака да су само они жртве, потпуно је погрешно и не води ничему. Они мисле де ће извући корист од тога. Процјењивање тих догађаја није посао политичара, али Изетбеговић то ради. Тако је било и са Силајџићем. Процјена неких политичара је да стално треба говорити да су Срби злочинци и они од тога не одустају. Чињенице су потпуно обрнуте од тога што говори Изетбеговић. Чињеница је да су Срби у Сарајеву малтретирани, убијани и протјерани. Тачно је да их данас можете на прсте избројати и да, и они који су ту, чекају да се иселе јер немају посла ни услова за останак. Сарајево је етнички најчистији град у БиХ, па и шире.

* ГЛАС: Куда ову земљу може одвести стално заоштравање реторике из Сарајева према Републици Српској и њеним званичницима?

РАДМАНОВИЋ: Стални притисак за централизацијом и још неке ствари у вези са том причом још више раздвајају БиХ и чине нестабилним овај простор и регион у цјелини. Дејтонским споразумом формирана су два ентитета који би без проблема требало да заједно функционишу на међународном плану. Неки међународни представници су, међутим, подржали бошњачку причу о централизацији и то је направило ове проблеме. Да имамо изворни Дејтон не бисмо имали проблема. Овако смо добили један народ који мисли да је читава земља њихова, који хоће да доминира и по својим идејама тумачи прошлост, садашњост и будућност, што ствара проблеме. Ти проблеми се огледају у стварању отпора друга два народа који кажу да не може тако. Држава би боље функционисала да није притиска из Сарајева за већом централизацијом, буџетом, Оружаним снагама, полицијским агенцијама, којих има више него у САД. То ствара отпор других народа и јача њихову жељу за самосталношћу. Бошњаци би требало да се као најбројнији народ труде да се договарају са друга два народа и ако треба да попуштају мањима, као на примјер Хрватима, а не да се труде да их прегласају. Потпуно сам убијеђен да је на сцени замјена њихове тезе да ми разграђујемо БиХ. Они разграђују БиХ, а ми само не дамо своју загарантовану самосталност.

Комплетан интервју можете прочитати у штампаном издању "Гласа Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.