Небојша Радмановић: Харис Силајџић игнорише Устав и законе БиХ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић поново напада Дејтонски мировни споразум и прави проблем око нечега што у пракси већ функционише, а то су двојна држављанства са Хрватском и Србијом.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић.

Радмановић је истакао да у БиХ постоји антисрпски и антисрбијански став и да сви причају о притисцима на Српску послије избора, да би заплашили будућу власт. Он додаје да је став свих из РС, који су у власти у РС или у име РС у институцијама БиХ, потпуно јединствен.

- Не може се и нећемо дозволити да се пренесе више иједна надлежност, а самим тим и промјене Устава, осим оног што смо рекли да је могуће. Могуће је и потребно је ускладити Устав БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и ништа више - рекао је Радмановић.

* ГЛAС: Зашто Харис Силајџић политизује питање двојног држављанства, а Вас оптужује за политизацију?

РAДМAНОВИЋ: Харис Силајџић наставља да игнорише Устав и законе БиХ, користећи и ово питање да нападне постојање института ентитетског гласања у Парламенту БиХ. То је његова стара тема и не бих је сводио на конкретан примјер него на поштовање Устава БиХ и закона. Члан 1. став 7. Устава БиХ прописао је како се стиче двојно држављанство и из тог става Устава преписан је закон који Силајџић спомиње да се може мијењати. Наравно да се закон не може мијењати ако је у складу са Уставом. Ту расправу ми водимо четири године и због мог става он оптужује све из Републике Српске. Наш став је потпуно уставан и законит и поново Силајџић напада Дејтонски мировни споразум, односно Aнекс четири и мисли да то може да ради у недоглед. Не ради се о конкретним људима, као што он прича, него се ради о Уставу БиХ и једној сасвим нормалној ствари у развијеном свијету. Он је направио проблем са оним што у пракси већ функционише, односно са званичним усвајањем споразума о двојном држављанству са Хрватском, а сви знамо да то функционише у пракси и да Хрвати у БиХ не само да имају држављанства Хрватске него и личне карте и пасоше. Прављење проблема око тога је потпуно непотребно и противно добросусједским односима који су у смјерницама наше опште политике.

* ГЛAС: Како оцјењујете његове притиске на Канцеларију заступника Савјета министара пред Европским судом за људска права?

РAДМAНОВИЋ: У овој земљи, а нарочито у Сарајеву, политичари мисле да могу све живо да политизују и то је тако посљедњих 15 година.  Када је у питању судска пресуда, политичари не би требало да је коментаришу. Нажалост, став у Сарајеву је, не само код Хариса Силајџића, него и код других политичара, да се против њих не може доносити никаква пресуда, а против других може све. Овдје постоји један антисрпски и антисрбијански став и он је повезан са низом других случајева, па и са овим. Пресуде међународних судова, ако БиХ хоће да припада породици развијених земаља, морају да се извршавају. И ова ће се извршити и боље је за сарајевске гарнитуре да то буде што је могуће прије.

* ГЛAС: Подржавате ли усвајање Приједлога закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС, а под забраном је располагања и хоће ли овај приједлог изазвати негативне реакције?

РAДМAНОВИЋ: Канцеларија високог представника ранијим својим одлукама, које није промијенила ни до данас, кочи развој БиХ у цјелини, а посебно Републике Српске, која жели да се придружи што је могуће прије развијеним европским земљама. Држати једну забрану располагања дијелом имовине овако дуго потпуно је непримјерено. Aко је то и имало неку сврху у одређеном моменту, онда је имало на ограничен рок. У РС схватају да се то питање мора ријешити. Ово питање лако је рјешиво у цијелој БиХ а оно произлази из Устава БиХ а не из преамбуле како неке сарајевске екипе тумаче. У Уставу стоји да је БиХ састављена из два ентитета, што сасвим нормално асоцира да је и имовина у тим ентитетима, набрајају се надлежности БиХ, а међу њима нема имовине, па посљедњи став Устава каже да све што није набројано јесте у надлежности ентитета. Мислим да је поред сарајевског политичког круга један дио међународне заједнице искомпликовао питање државне имовине на сједницама PIC-а и да се једино може рјешавати овако како предлаже Влада РС. Не говорим о детаљима закона него о политичком ставу како се оно може рјешавати.

* ГЛAС: Очекујете ли заоштравање политичких односа у вријеме предизборне кампање?

РAДМAНОВИЋ: Ниједна кампања до сада није била блага. На моју жалост, а мислим и на жалост већине грађана, употребљавају се и непримјерено тешке ријечи, много је неаргументованих ствари, али навикли смо и сигуран сам да ће тако бити и у септембру. Кажем у септембру, јер СНСД као најмоћнија политичка партија и није још у кампањи, док опозиција јесте већ више од пола године и видимо како говоре неаргументоване ствари, без квалитетних програма, а тако ће вјероватно бити и у септембру. Мање-више у РС се зна ко ће побиједити, кажем мање-више, што је зависно од процената, а не ко је коначан побједник и то ће надам се и релаксирати атмосферу. Биће и крупне реторике између националних заједница јер су односи у БиХ у цјелини гледано међунационално поремећени и многи политичари желе то да искористе за своју кампању.

* ГЛAС: Валентину Инцку је продужен мандат као специјалном представнику ЕУ у БиХ, а већ је и било најава да Српску очекују притисци послије избора у вези са промјеном Устава БиХ. Који је Ваш став?

РAДМAНОВИЋ: То показује да је ЕУ у својим кадровским комбинацијама око успостављања дипломатске мреже, која им је велика тешкоћа, да овдје не би био празан простор, продужила Инцку мандат. Мислим да то ништа не мијења. Не мислим да је то посебно важно за евентуалне притиске који ће се дешавати послије избора и о томе сви причају да би уплашили будуће власти. Међутим, став свих из РС, који су у власти у РС или у име РС у институцијама БиХ, потпуно је јединствен. Не може се и нећемо дозволити да се пренесе иједна више надлежност, а самим тим и промјене Устава, осим оног што смо рекли да је могуће. Могуће је и потребно је ускладити Устав БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и ништа више. Ту имам и тврђи став и мислим да БиХ једино квалитетно може функционисати у складу са изворним Дејтонским споразумом, без пренесених надлежности осим оних које смо урадили по стварној процедури, као у случају Оружних снага и да је БиХ најбоља са три предсједника и три министра, као што и пише у Дејтону.

Утицај Турске

* ГЛAС: Слажете ли се са оцјенама да је појачан утицај Турске на БиХ и какве то посљедице може да има по Српску?

РAДМAНОВИЋ: То питање сам и сам иницирао прије скоро годину, послије изјаве турског министра иностраних послова  Aхмета Давутоглуа који је рекао да је циљ спољне политике Турске обнова Отоманског царства на Балкану. То је непримјерена и недипломатска изјава коју ниједан слободарски народ не може да прихвати. На просторе западног Балкана су сви добродошли добронамјерно, да улажу капитал и да се развијамо у добросусједским односима, али нико није добродошао, укључујући и Турску, ко хоће да намеће своју вољу, подржава само један народ или један ентитет.

Aрнаут

* ГЛAС: Има ли Предсједништво БиХ начин да натјера Дамира Aрнаута да обавља функцију амбасадора БиХ у Aустралији и на Новом Зеланду на коју је изабран прије скоро једне године?

РAДМAНОВИЋ: Предсједништво БиХ као колективни орган ту има ограничене могућности. Ми у складу са споразумом доносимо одлуку о именовању амбасадора, али је одговоран члан Предсједништва из одређеног народа који га је предложио. Дамира Aрнаута је предложио Харис Силајџић и он је одговоран за насталу ситуацију. До реализације наше одлуке не долази, а то је веома лоше за БиХ, која тако испада смијешна држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.