Нафтни обруч стеже свијет, дизела све мање

БАЊАЛУКА - Свијет се суочава са све израженијим проблемима у снабдијевању енергентима. Залихе дизела у појединим дијеловима тржишта пале су на најнижи сезонски ниво у посљедњих 35 година, док Европа у зиму улази са најмање попуњеним складиштима природног гаса од 2013. године.

Иако се на тржишту сирове нафте појављују процјене о могућем вишку понуде то не значи да ће бити довољно готовог горива, нити да ће енергетски рачуни у наредним мјесецима бити мањи. Поремећаји у снабдијевању, изазвани сукобом на Блиском истоку и проблемима у поморском саобраћају кроз Ормуски мореуз, највише су погодили тржишта дизела и течног природног гаса.

Извршни директор компаније "Аднок" Султан ал Џабер упозорио је недавно да су глобалне залихе нафте од избијања сукоба крајем фебруара смањене за готово милијарду барела. Истовремено, трошкови транспорта и логистике порасли су са око пет на готово 30 одсто цијене барела, што је шест пута више него раније. Проблем са дизелом посебно је изражен јер његова доступност не зависи само од количине сирове нафте, већ и од рада рафинерија и могућности транспорта. Тако се може догодити да на тржишту има довољно нафте, а да истовремено недостаје деривата који покреће камионе, пољопривредне машине и велики дио индустрије.

Према подацима из енергетских извјештаја, производња дизела и гасног уља у другом кварталу била је за око 1,5 милиона барела дневно мања него годину раније, док је у трећем кварталу разлика достигла 1,7 милиона барела. На мању понуду утицали су поремећаји у раду постројења на Блиском истоку, слабија производња руских рафинерија и проблеми у транспорту. Ни међународна трговина не успијева да надокнади мањак. Поморски извоз дизела и гасног уља током првих девет мјесеци био је десет одсто мањи него у истом периоду прошле године. Додатне количине из САД и других извозних земаља нису биле довољне да надокнаде смањене испоруке из Русије и са Блиског истока, док Кина настоји да ограничи извоз како би заштитила домаће потребе.

Посебно је осјетљива Европа, која значајан дио дизела обезбјеђује увозом. Залихе у важном трговачком и складишном подручју Амстердам, Ротердам и Антверпен већ су испод петогодишњег просјека. Европска комисија је крајем октобра упозорила да су испоруке дизела и авионског горива ограничене, али да у том тренутку није било физичке несташице на тржишту Европске уније. То, међутим, не значи да проблема нема, јер је до расположивих количина све теже доћи, а набавка је скупља.

Посљедице таквих кретања већ се у мањој или већој мјери осјећају и на домаћем тржишту. Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Српске Ђорђе Савић каже за "Глас Српске" да велики број рафинерија не ради, а ту је и велики проблем са транспортом и жилом куцавицом звана Ормуски мореуз.

- Одређену релаксацију може донијети Кина, која је кренула са извозом дизела, али и Русија. Али, све то је за сада, да тако кажем, козметика. Најгори сценарио био би да буде отворено неко ново жариште или додатно распламса сукоб на Блиском истоку. И то не би утицало само на цијене, већ уопште на доступност дизела, односно његову несташицу. Оно што је можда наша срећа јесте што смо мало тржиште, али и то што је прошла сезона па је и сама потражња нешто опала - поручио је Савић.

Када је у питању тржиште Српске, Савић наводи да тренутно нема бојазни од евентуалних несташица те да је и садашња цијена горива на домаћим бензинским пумпама више него реална, с обзиром на улазне цијене, односно велепродајне, које су крајем седмице у луци Плоче износиле око 2,98 марака по литру.

Поред дизела све већу бригу Европи задаје и природни гас. Према извјештају Међународне агенције за енергетику од 3. новембра складишта гаса у Европској унији улазе у зиму са најмањим залихама од 2013. године. Након што су на крају прошле сезоне гријања била попуњена свега 28 одсто, до 21. октобра достигла су 75 одсто капацитета, што је и даље испод уобичајеног нивоа за ово доба године. Највећи поремећај стигао је са Блиског истока. Због проблема у пловидби кроз Ормуски мореуз, утовари течног природног гаса из Катара и УАЕ од марта до октобра били су за више од 60 милијарди кубних метара мањи него у истом периоду лани. ИЕА процјењује да ће глобална понуда ЛНГ-а ове године бити мања за три одсто, односно готово 20 милијарди кубних метара.

Европа је дио недостајућих количина надокнадила увозом из Сјеверне Америке и Африке, али је тиме појачала зависност од глобалног тржишта и конкуренцију са азијским купцима. Амерички ЛНГ сада покрива око 30 одсто снабдијевања ЕУ, док руски гас учествује са приближно 11 одсто. Мања понуда већ се одражава и на цијене па се гас на холандском чворишту ТТФ средином октобра приближио нивоу од 90 евра по мегават-часу.

Додатни изазов представља планирани престанак увоза руског течног природног гаса у Европску унију од почетка 2027. године, због чега ће Брисел морати да обезбиједи нове добављаче и веће количине из других извора. Колико је ситуација осјетљива показују и процјене ИЕА да би у случају хладније зиме од просјека и наставка проблема са испорукама кроз Ормуски мореуз залихе у европским складиштима до краја марта 2027. могле пасти испод десет одсто капацитета.

Статистика

Дизел је у већем дијелу Европе премашио два евра, а просјечна цијена у Европској унији за годину дана порасла је за 39,1 одсто. Чак 17 од 27 чланица Уније биљежи цијену вишу од те границе, а најскупљи је у Данској, гдје литар кошта 2,53 евра. Најјефтинији је на Малти, са цијеном од 1,21 евро. Република Српска је са просјеком од близу два евра испод европског просјека, али је цијена близу оној у Словенији и виша него у Пољској, Бугарској и Шпанији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.