Све слути на нову политичку сапуницу на нивоу БиХ: Година 2027. већ изгубљена

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Међустраначки преговори у Републици Српској и ФБиХ су интензивирани након потврђивања резултата избора, а док се већи дио њих води далеко од очију јавности, све гласније одзвања да је пут до нових институција власти дуг и неизвјестан.

Власт на нивоу БиХ је током протеклих 20 година формирана у различитим роковима. Забиљежени су мандати који се почели два мјесеца након избора, али они на које се чекало готово годину и по након потврде резултата.

Међу првима се, када је ријеч о такозваним заједничким органима у Сарајеву, конституишу Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштине (ПС) БиХ.

Инаугурација чланова Предсједништва је најављена за 16. децембар, а дан прије ће бити конституисана Народна скупштина гдје се бира пет од укупно 15 делегата у Дому народа ПС БиХ.

Законски рок за конституисање Представничког дома, за који се посланици бирају директно на изборима, те Дома народа је 30 дана од потврђивања изборних резултата.

У садашњим приликама тај рок истиче почетком децембра, а у идеалним условима нови сазив Савјета министара могао би бити формиран почетком 2027. године, могуће чак и прије прољећа, али се на то многи у овом моменту не би кладили.

Побједници

Међу њима је и први човјек ХДЗ-а 1990. Илија Цвитановић који не вјерује да ће Савјет министара бити конституисан брзо, а процјењује да се чак и цијела 2027. може заборавити када је то у питању.

Брзина формирања власти, наиме, зависи од брзине договора побједника, а то су у првом реду СНСД, СДА и ХДЗ-а БиХ те осталих партија које прихвате за партнере.

Лидери тих партија обавили су прве, додуше одвојене разговоре. Након њих је потврђено партнерство СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, уз поруку да су незаобилазан фактор за преговарачким столом и опаску да чекају да се искристалишу партнери у бошњачком политичком блоку.

Формирање власти било је једна од тема на сједници Предсједништва СНСД-а почетком седмице. По завршетку је, између осталог, поручено да ће имати, уз коалиционе партнере, и још неке, двотрећинску већину у Бањалуци што је довољно за избор четвртог делегата у Дом народа ПС БиХ, али и да питање Уставног суда БиХ мора бити ријешено прије него што се успостави Савјет министара.

- Зна се које су странке побиједиле на изборима и које могу да буду дио власти. То је јасно. Чекамо конституисање Предсједништва БиХ, након тога ћемо ми веома брзо формирати све на нивоу Републике Српске, што је приоритет за нас, а потом слиједи наставак разговора на нивоу БиХ – изјавио је за "Глас" портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.

Стабилна сарадња

Подсјетио је да је потврђено да је сарадња СНСД-а и ХДЗ-а БиХ стабилна.

- Рекли смо да једни без других нећемо ићи у власт, јер носимо легитимитет српског, односно хрватског конститутивног народа. Из ХДЗ-а су разговарали и са СДА и СДП и о томе су нас информисали. Разговараћемо даље – рекао је Ковачевић. 

СНСД и ХДЗ БиХ не желе ДФ у власти, а представници СДА су већ разговарали и са СБиХ и ДФ, док и у самој Изетбеговићевој странци има размимоилажења у избору партнера за власт у ФБиХ и оној на нивоу БиХ.

Ипак, формиран је и тим за преговоре из којег су за "Глас Српске" поручили да одређени разговори трају.

- У већини случајева ти разговори нису отворени за јавност. Фокус је сада на успостављању домова народа у ФБиХ и за ниво БиХ. Када то буде завршено, требало би да почну нови разговори, и отворенији јер они који буду имали добру позицију у домовима народа постају незаобилазан фактор – истакао је за "Глас Српске“ функционер СДА и дио тима за преговоре Един Рамић који сматра да не би требало губити годину већ разговарати на бази Устава.

У бошњачком блоку својеврсну улазницу за преговоре има и СДП, с обзиром на то да је Денис Бећировић, изборио нови мандат у Предсједништву БиХ, а у прилог томе иде чињеница да је та партија формирала и преговарачки тим. 

Са представницима СДП-а и ХДЗ-а нисмо успјели да ступимо у контакт, али је лидер СДП-а Нермин Никшић раније је наговијестио могућност сарадње са СДА.

Из СБиХ су раније поручили да не прихватају захтјев СНСД-а који се односи на Уставни суд БиХ, док у ДФ-у сматрају да нове парламентарне већине на свим нивоима треба да чине странке које су у мандату 2022 - 2026. биле у опозицији, односно које су се током опозиционог дјеловања супротстављале власти "тројке" у којој су СДП, НиП и НС.

До пробијања законских рокова би, с друге стране, могао да доведе начин на који се формирају институције власти, почевши од кантона до федералног нивоа, јер су међусобно повезани.

Распоред мандата у Представничком дому ПС БиХ

  • СДА               9
  • СНСД            6
  • СДП               5
  • ХДЗ               4
  • СБИХ            3
  • НиП              2
  • ДФ                 2
  • ПСС               2
  • СДС               2
  • Хрв петорка  1
  • НС                  1
  • НЕС               1
  • ДНС-НПС      1
  • ЛзПиР          1
  • СП-ДЕМОС 1
  • УС                 1

Бећировићева улога

Предсједавајућег Савјета министара именује Предсједништво, најкасније 15 дана након конститутивне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ гдје за општу већину треба најмање 22 гласа, а то у овом моменту немају сами СНСД, СДА и ХДЗ већ су им потребни партнери.

Предсједавајући Савјета министара би требало да буде Бошњак кога, према  неписаном правилу, треба да предложи бошњачки члан Предсједништва, у овом случају, Бећировић у консултацијама са најјачом странком у ПД ПС БиХ, а то је СДА.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.