Фото: Агенције
| Илустрација
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Међустраначки преговори у Републици Српској и ФБиХ су интензивирани након потврђивања резултата избора, а док се већи дио њих води далеко од очију јавности, све гласније одзвања да је пут до нових институција власти дуг и неизвјестан.
Власт на нивоу БиХ је током протеклих 20 година формирана у различитим роковима. Забиљежени су мандати који се почели два мјесеца након избора, али они на које се чекало готово годину и по након потврде резултата.
Међу првима се, када је ријеч о такозваним заједничким органима у Сарајеву, конституишу Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштине (ПС) БиХ.
Инаугурација чланова Предсједништва је најављена за 16. децембар, а дан прије ће бити конституисана Народна скупштина гдје се бира пет од укупно 15 делегата у Дому народа ПС БиХ.
Законски рок за конституисање Представничког дома, за који се посланици бирају директно на изборима, те Дома народа је 30 дана од потврђивања изборних резултата.
У садашњим приликама тај рок истиче почетком децембра, а у идеалним условима нови сазив Савјета министара могао би бити формиран почетком 2027. године, могуће чак и прије прољећа, али се на то многи у овом моменту не би кладили.
Међу њима је и први човјек ХДЗ-а 1990. Илија Цвитановић који не вјерује да ће Савјет министара бити конституисан брзо, а процјењује да се чак и цијела 2027. може заборавити када је то у питању.
Брзина формирања власти, наиме, зависи од брзине договора побједника, а то су у првом реду СНСД, СДА и ХДЗ-а БиХ те осталих партија које прихвате за партнере.
Лидери тих партија обавили су прве, додуше одвојене разговоре. Након њих је потврђено партнерство СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, уз поруку да су незаобилазан фактор за преговарачким столом и опаску да чекају да се искристалишу партнери у бошњачком политичком блоку.
Формирање власти било је једна од тема на сједници Предсједништва СНСД-а почетком седмице. По завршетку је, између осталог, поручено да ће имати, уз коалиционе партнере, и још неке, двотрећинску већину у Бањалуци што је довољно за избор четвртог делегата у Дом народа ПС БиХ, али и да питање Уставног суда БиХ мора бити ријешено прије него што се успостави Савјет министара.
- Зна се које су странке побиједиле на изборима и које могу да буду дио власти. То је јасно. Чекамо конституисање Предсједништва БиХ, након тога ћемо ми веома брзо формирати све на нивоу Републике Српске, што је приоритет за нас, а потом слиједи наставак разговора на нивоу БиХ – изјавио је за "Глас" портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.
Подсјетио је да је потврђено да је сарадња СНСД-а и ХДЗ-а БиХ стабилна.
- Рекли смо да једни без других нећемо ићи у власт, јер носимо легитимитет српског, односно хрватског конститутивног народа. Из ХДЗ-а су разговарали и са СДА и СДП и о томе су нас информисали. Разговараћемо даље – рекао је Ковачевић.
СНСД и ХДЗ БиХ не желе ДФ у власти, а представници СДА су већ разговарали и са СБиХ и ДФ, док и у самој Изетбеговићевој странци има размимоилажења у избору партнера за власт у ФБиХ и оној на нивоу БиХ.
Ипак, формиран је и тим за преговоре из којег су за "Глас Српске" поручили да одређени разговори трају.
- У већини случајева ти разговори нису отворени за јавност. Фокус је сада на успостављању домова народа у ФБиХ и за ниво БиХ. Када то буде завршено, требало би да почну нови разговори, и отворенији јер они који буду имали добру позицију у домовима народа постају незаобилазан фактор – истакао је за "Глас Српске“ функционер СДА и дио тима за преговоре Един Рамић који сматра да не би требало губити годину већ разговарати на бази Устава.
У бошњачком блоку својеврсну улазницу за преговоре има и СДП, с обзиром на то да је Денис Бећировић, изборио нови мандат у Предсједништву БиХ, а у прилог томе иде чињеница да је та партија формирала и преговарачки тим.
Са представницима СДП-а и ХДЗ-а нисмо успјели да ступимо у контакт, али је лидер СДП-а Нермин Никшић раније је наговијестио могућност сарадње са СДА.
Из СБиХ су раније поручили да не прихватају захтјев СНСД-а који се односи на Уставни суд БиХ, док у ДФ-у сматрају да нове парламентарне већине на свим нивоима треба да чине странке које су у мандату 2022 - 2026. биле у опозицији, односно које су се током опозиционог дјеловања супротстављале власти "тројке" у којој су СДП, НиП и НС.
До пробијања законских рокова би, с друге стране, могао да доведе начин на који се формирају институције власти, почевши од кантона до федералног нивоа, јер су међусобно повезани.
Предсједавајућег Савјета министара именује Предсједништво, најкасније 15 дана након конститутивне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ гдје за општу већину треба најмање 22 гласа, а то у овом моменту немају сами СНСД, СДА и ХДЗ већ су им потребни партнери.
Предсједавајући Савјета министара би требало да буде Бошњак кога, према неписаном правилу, треба да предложи бошњачки члан Предсједништва, у овом случају, Бећировић у консултацијама са најјачом странком у ПД ПС БиХ, а то је СДА.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.