На помолу рјешење у вези са расподјелом индиректних пореза

За непуне три године инспектори Управе за индиректно опорезивање контролисали су више од десет хиљада пореских обвезника и утврдили више од сто милиона необрачунатих пореских и царинских прихода. Поднијели су на хиљаде прекршајних пријава и више од 300 извјештаја надлежним тужилаштвима због основане сумње да је извршено неко кривично дјело.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао директор Управе за индиректно опорезивање Кемал Чаушевић.

Према његовим ријечима, Управа ће ове године прикупити готово пет милијарди марака индиректних прихода.

Када је ријеч о неспоразумима око трајне расподјеле тих средстава, Чаушевић очекује да ће се то ријешити 10. јуна на сједници Управног одбора Управе. 

 Недавно је одржана сједница Управног одбора Управе за индиректно опорезивање. О чему се разговарало?

ЧAУШЕВИЋ: На дневном реду била је расправа о закону о акцизама, затим правилник о трајној расподјели прихода од индиректних пореза. Било је ријечи и о Ревизорском извјештају расподјеле прихода за 2006. и 2007. годину.

Да ли је ли постигнут договор око те трајне расподјеле?

ЧAУШЕВИЋ: Сједница Управног одбора одгођена је за 10. јун, до када би три експерта, члана Управног одбора Шефика Хафизовић, Миодраг Кудић и Мато Лучић требало да припреме тај правилник о коначним коефицијентима за расподјелу индиректних прихода.

 Од када је формирана Управа за индиректно опорезивање трају неспоразуми око расподјеле прихода са јединственог рачуна. Због чега је то тако?

ЧAУШЕВИЋ: Разлог за то је члан 13 Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели тих прихода којим је крајња потрошња предвиђена као једини критеријум за расподјелу. Правилник о трајној расподјели, који се припрема, отклониће све неспоразуме. Они уопште и нису такви какви се приказују у јавности. На неких десет милијарди марака прикупљених пореза у 2006. и 2007. години Управни одбор је у расподјели био непрецизан за свега 0,2 процента.

 Да ли ће Републици Српској бити враћено више од 20 милиона марака колико јој, према неким подацима, дугује Федерација БиХ за 2006. и 2007. годину?

ЧAУШЕВИЋ: На сједници Управног одбора, када је било ријечи о ревизорском извјештају за прошлу и претпрошлу годину, чини ми се да прошла година није била спорна. Мало неспоразума има око начина расподјеле за 2006. годину али с обзиром на то да ентитетски министри финансија добро сарађују вјерујем да ће се ти неспоразуми ријешити већ на наредној сједници Управног одбора Управе.

 Због тога што није регистрована крајња потрошња "БХ телекома" министар финансија РС Aлександар Џомбић тврди да Федерација БиХ дугује Српској 35 милиона марака. Шта кажу ваши подаци?

ЧAУШЕВИЋ:  Не бих се изјашњавао о том износу. Најбоље ће бити да сачекамо најновији извјештај ревизора и одлуку Управног одбора. Ранијим ревизорским извјештајем утврђено је да за те двије године Федерација БиХ дугује РС више од 20 милиона марака. Представници Федерације у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање су на прошлој сједници Управног одбора сматрали да је тај износ знатно мањи. Министар Џомбић је на тој сједници Управног одбора рекао то за "Телеком" па је закључено да ревизори прегледају документацију у сва три телекома и да на наредној сједници, 10. јуна, Управном одбору поднесу нови извјештај. Очекујем да ће на наредној сједници то коначно бити ријешено.

Какав је ваш став о идеји из РС да се индиректни приходи прикупљају на ентитетским подрачунима и да се одатле и повлаче?

ЧAУШЕВИЋ:  Ниједну идеју не треба одбити. Треба добро размотрити све аргументе за ту идеју и изабрати најбоље рјешење како се на свакој сједници Управног одбора не би расправљало о расподјели. Имам и ја идеју да се на основу досадашњих 28 мјесечних пријава индиректних пореза утврде фиксни коефицијенти за расподјелу. Очекујем да ће Управа за индиректно опорезивање већ на наредној сједници коначно ставити тачку на неспоразуме око тога.

 Поново је актуелна идеја о увођењу диференциране стопе ПДВ-а Какав је ваш став о томе?

ЧAУШЕВИЋ: Прије више од годину дана предсједавајућем Савјета министара Николи Шпирићу доставили смо наше виђење увођења још једне, ниже стопе ПДВ-а за неке производе. Био је приједлог да се стопа за основне пољопривредно-прехрамбене производе, штампу, лијекове и још неке производе смањи са 17 на пет процената. Сигуран сам да смањењем стопе ПДВ-а не би дошло до смањења цијена тих производа. И даље се залажем за јединствену стопу ПДВ-а. Рјешење се може пронаћи кроз добре социјалне програме.

До када ће странац бити на челу Управе за индиректно опорезивање?       

ЧAУШЕВИЋ:  Одлуком високог представника мандат Питеру Николу продужен је до 30. јуна ове године. До тада би Управи одбор требало да донесе одлуку о томе ко ће од њих шест предсједавати сједницама Управног одбора. Aко они не донесу одлуку по аутоматизму ће то бити министар финансија и трезора БиХ. Вјерујем да неће бити никаквих проблема када Никол оде са те дужности и да ће, ко год од њих шест буде изабран квалитетно обављати ту значајну функцију.

Мало ко зна да је Управа за индиректно опорезивање највећа институција у БиХ. Можете ли навести неке најважније податке који то илуструју?

ЧAУШЕВИЋ:  Управа је заиста највећа институција и по броју запослених и по територијалној распоређености својих организационих јединица. Сада имамо 2.277 запослених који су распоређени у 89 градова и општина у БиХ. Дакле, имамо четири регионална центра и 85 испостава широм БиХ и једина смо институција која дјелује на тако великом подручју.

Имате ли неке конкретне резултате у Управи за индиректно опорезивање?           

ЧAУШЕВИЋ: Резултати су и те како значајни. Од када смо формирани, на основу наших приједлога Парламент БиХ усвојио је десет закона из области индиректних пореза и готово 200 подзаконских аката којим је побољшано функционисање Управе за индиректно опорезивање. Много су значајнији финансијски ефекти нашег рада. За нешто више од двије године прикупили смо 12,1 милијарду индиректних пореза, а за три године раније шест пореских администрација прикупиле су 8,5 милијарди. То значи да смо у односу на претходне три године ми прикупили 3,6 милијарди марака више индиректних прихода иако смо имали неке отежавајуће околности. Када смо формирани у пуном замаху ступио је на снагу споразум о слободној трговини са земљама југоисточне Европе. И поред тога што су царине са сусједним земљама и са Бугарском, Румунијом и Турском укинуте, ми смо повећали приходе од царина.

 Који су највећи проблеми у раду Управе за индиректно опорезивање?

ЧAУШЕВИЋ: Осим ове зграде коју нам је дала на коришћење Влада Републике Српске у Бањој Луци, на многим локацијама у БиХ гдје раде наши службеници имамо веома лоше услове за рад. Просторије су неусловне у регионалним центрима у Бањој Луци, Тузли, Мостару и Сарајеву. Поред тога, проблем су нам и ниске плате које нису повећаване од када је основана Управа. Оне се крећу од 400 до 2.300 марака, зависно од радног мјеста. Због тога нас је напустило 250 службеника са високом стручном спремом.

Ви ових дана заговарате неке промјене у организацији Управе за индиректно опорезивање. О чему се ради?

ЧAУШЕВИЋ: Искрено мислим да су четири регионална центра управе за индиректно опорезивање мало. Сматрам да смо јако далеко од пореских обвезника. На примјер, порески обвезник из Требиња, да би ријешио неки свој проблем, мора да дође у Мостар, човјек из Велике Кладуше или Шамца мора да дође у Бању Луку. Порески обвезник из Вишеграда мора у Сарајево и слично. За то ћу предложити Управном одбору да утврдимо шест регија.

 Које ћете нове регионалне центре предложити?

ЧAУШЕВИЋ: С обзиром на географску удаљеност, предложићу Управном одбору да се нови регионални центри отворе у Добоју и Бугојну. Тако бисмо у сваком од шест регионалних центара имали отприлике по седам хиљада пореских обвезника. На тај начин били бисмо ближе пореским обвезницима, смањили бисмо своје трошкове путовања а повећао би се број контрола и приходи на јединственом рачуну. И у материјално-техничком опремању Управе предлагали смо, поред осталог, и увођење фискалних каса. Жао ми је што тај наш приједлог није усвојио Управни одбор. Овдје је најважније да Управа за индиректно опорезивање има сталну конекцију са пореским обвезницима, односно њиховим фискалним касама без обзира на то ко их уводи. На тај начин не би било неспоразума око крајње потрошње.

Ових дана најављује се потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ и Европске уније. Шта ће то значити за Управу за индиректно опорезивање с обзиром на то да ће неке царине бити укинуте?

ЧAУШЕВИЋ: Ми већ радимо неке измјене у нашем информационом систему како бисмо спремно дочекали потписивање и примјену Споразума о стабилизацији и придруживању. Због смањења царина на увоз из земаља Европске уније само у другој половини ове године очекујемо смањење наших прихода за 115 милиона. Значајно ће бити смањени приходи и у идућој години. Да би ентитети компензирали тај губитак прихода предложили смо нови закон о акцизама којим ће се оне повећати и тако надомјестити тај губитак.

Брчко узрок спорења

Одлуком високог представника Брчко добија 3,55 одсто прикупљених индиректних прихода. Да ли је то, по вашем мишљењу, превише и да ли је та одлука праведна?

 ЧAУШЕВИЋ: По ПДВ пријавама Брчко дистрикту не припадају толики приходи. Осим тога, према статистичким подацима, у Брчком живи тек два одсто становника БиХ а они добију 3,55 одсто пореских прихода. Поред  тога, зашто би неко ко је запослен у администрацији Брчко дистрикта имао више од два пута већу плату него запослени у администрацији ентитета или БиХ. Можда је тако висок коефицијент за Брчко и разлог због којег се стално споре ентитети у расподјели индиректних прихода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.