На обнову чека још 145.000 кућа

СAРAЈЕВО - Од потписивања Дејтонског споразума у БиХ је обновљено 322.000 стамбених јединица или 68 одсто порушеног стамбеног фонда, док на обнову чека још 145.000 кућа и станова.

Рекла је то у петак у Сарајеву предсједник Уније за одрживи повратак Мирхумиса Зукић.

- Послије потписивања Дејтонског споразума од власти смо очекивали да ће завршити процес повратка 2010. године. Изузетно много средстава је издвојено за тај процес, али он није дао резултате - истакла је она.

Додала је да у БиХ још има више од 7.000 особа у колективним центрима и да је ријеч углавном о старим. Констатовала је да повратак избјеглих и расељених лица није завршен, мада је примјеном имовинских закона имовина враћена у 99,8 одсто случајева.

- Људи су често добијали сертификат, али нису ушли у посјед имовине. Многе куће су порушене и новим регулационим планом ти људи не могу доћи у посјед иако имају сертификат да су вратили имовину. Постоје многи људи који нису добили донације јер не могу ући у посјед своје имовине - констатовала је Зукићева.

Казала је да у БиХ има око 602.000 повратника, али да многи од њих нису пријављени у мјесту повратка.

Помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Драго Вулета рекао је да је Република Српска учинила много у претходне четири године на трајном рјешавању проблема повратника, избјеглих и расељених лица истакавши да тај проблем треба рјешавати равномјерно у цијелој БиХ.

- Од 643 породице које су се налазиле у колективном смјештају гдје су услови живота најтежи, тамо су остале 375, а у току је реализација пројеката за рјешавање статуса 179 породица. У посљедње четири године осим прошле, рецесијске, за повратак и одрживи повратак издвајано је по 6,5 милиона марака годишње искључиво за повратак Бошњака и Хрвата, од чега се 1,5 милиона односило на одрживи повратак - казао је Вулета.

Истакао је да је РС од почетка спровођења имовинских закона заговарала принцип добровољности и да је у томе приоритет имао повратак.

Нагласио је да нема трајног рјешења питања спровођења Aнекса седам Дејтонског споразума без поштовања свих његових принципа. Изразио је наду да ће Ревидирана стратегија за спровођење Aнекса седам дати одговор на то и да ће, како је у том дијелу Дејтона речено, укључити и питање останка у новом мјесту живљења и надокнаду штете за уништену имовину.

Вулета је истакао да је РС спремна да крене у примјену Ревидиране стратегије да би се коначно ставила тачка на проблем избјеглих и расељених.

- Повратак су у протеклом периоду обиљежила велика буџетска издвајања за рјешавање проблема избјеглих и расељених. У протекле три године издвојено је више од 150 милиона марака само са нивоа БиХ, а до те суме дошло се удруживањем средстава буџета институција БиХ, ентитета и Брчко дистрикта.

Кредити

Са нивоа БиХ за повратак је у овој години издвојено 35 милиона марака, а Парламент БиХ је задужио Министарство финансија да обезбиједи неопходна кредитна средства, казао је помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ Марио Ненадић.

Додао је да се задужењем код Развојне банке Савјета Европе од 24 милиона може ријешити проблем око 1.000 породица, али да остаје 2.400 породица или 7.000 људи који и даље остају у колективним центрима. Подсјетио је да се БиХ треба задужити за нових око 500 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.