Момчило Крајишник: Мир избрисао плусеве и минусе мучних преговора

Бањалука, Сарајево - Нису 21. новембра 1995. године сви били сагласни са оним што је било написано у Дејтонском споразуму, али је кључно било што је коначно успостављен мир. И данас када се саберу и одузму сви плусеви и минуси, морамо бити задовољни, каже Момчило Крајишник који је био учесник историјске мировне конференције.

Дејтонски споразум парафиран је на јучерашњи дан прије 21. годину и тиме стављена тачка на исцрпне преговоре у америчком граду Дејтону по којем је и добио име. Тим документом БиХ је подијељена на два ентитета, РС и ФБиХ, те Брчко дистрикт. Дуги и мучни дани и непроспаване ноћи у америчкој војној бази не блиједе у Крајишниковом сјећању. Емоције су са ове временске дистанце помијешане. Могло је и боље, али и горе.

- И данас остаје жал зато што неке ствари нису ишле како је очекивано. Имали смо договорен излаз на море, није био прекид територије РС код Брчког и имали смо мапу која је највећи дио наших етничких простора у западном дијелу, односно Дрвар, Гламоч и Грахово остављала у РС. Били смо у шоку што је изгубљено Сарајево јер су имали његов дио. Био сам и лично затечен јер сам тада постао избјеглица, а наши борци су одбили 30 офанзива на Сарајево и одбранили га. То су пропусти који су учињени у преговорима вођеним мимо нас у ноћним сатима. Били смо изненађени и зато наша делегација није тада потписала споразум, као ни хрватска. Крешимир Зубак је одбио, али су други у име њих потписали споразум вјештачки направљен између Алије Изетбеговића, Фрање Туђмана и Слободана Милошевића као да су те три стране ратовале - казао је Крајишник.

Увјерен је да су у преговорима испуштене прилике за боља рјешења, али је мање разочаран када се присјети да су могла доћи и лошија јер много тога није ишло у прилог нашој делегацији.

- Србија и Црна Гора су биле под санкцијама, био је велики притисак, а САД, као домаћин конференције, су под сваку цијену хтјеле њен успјех. Када узмемо све минусе и плусеве, шта смо могли добити и оно што нисмо изгубили, морамо бити задовољни споразумом - рекао је Крајишник.

Дејтонски споразум је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу и постао темељ уређења БиХ. Званичници РС, међутим, истичу да је Дејтонски споразум распакован насиљем високих представника. Предсједник РС Милорад Додик каже да у БиХ мора бити враћена пракса да више ништа не може да се деси изван овлашћења БиХ и без споразума два ентитета.

- На тај начин, приближићемо се ономе што је Дејтон - рекао је Додик и додао да ће РС водити политику враћања отетих надлежности због чега је неопходно јединство њених политичких снага.

Да враћање надлежности РС треба бити приоритет свих политичких структура, сматра и премијер Жељка Цвијановић.

- Опредјељење РС је да задржи Дејтонски споразум као оквир који је верификовао њено постојање, јер је она настала прије тог споразума и прије ратних дешавања - истакла је Цвијановићева.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је да је Дејтонски споразум важан документ и да БиХ може бити просперитетна једино ако три народа буду искрена у сарадњи на свим пољима и поштени до краја једни према другима.

Предсједник ФБиХ Маринко Чавара каже да је Дејтонски споразум био добро рјешење за крај рата.

- Свјесни смо да дејтонски устав као дио споразума није успоставио равноправне односе у БиХ, нити је створио услове за ефикасно функционисање система и данас се сви слажу да то није рјешење на коме БиХ у потпуности може бити демократска, напредна и ефикасна - рекао је Чавара.

Министар спољних и европских послова Словачке и некадашњи високи представник у БиХ Мирослав Лајчак рекао је да је Дејтонски споразум једини уставни оквир који има БиХ.

- Нико неће наметати неки други, али 20 година након рата требало би да будемо у другој причи и да имамо устав и оквир који омогућава бољу функционалност државе - рекао је Лајчак.

Инцко

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да Дејтонски споразум нико не би требало да потцјењује.

- Чини се да у БиХ постоје двије политичке реалности. Прва је настојање да се земља креће на путу ка ЕУ, а друга су негативни трендови који су почели у РС прије десет година и сада се раширили и на ФБиХ - навео је Инцко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.